Za "Vreme" iz Soluna

Dok su evropski partneri bili zaokupljeni paradigmatskim kažnjavanjem Grka sa sve strožim merama štednje pod uglavnom ravnodušnim američkim pogledima, Kina je Grčkoj, kojoj je to bilo preko potrebno, pružala bogatu ekonomsku i druge vrste podrške. U međuvremenu grčka privreda polako staje na noge, nazire se izlazak iz dugogodišnje krize, privredni rast u 2017. godini iznosiće dva odsto, a za 2018. predviđa se rast od tri odsto.

I najednom Evropljani i Amerikanci iznenađeno primećuju da je Kina stavila nogu u Grčku, zemlju članicu Evropske unije, evrozone i NATO-a, da je postala "glava azijskog zmaja" koji se kreće ka Zapadu prema strategijskom kineskom planu One Belt, One road (Jedan pojas, jedan put).

Moglo bi se reći da je grčka ekonomska kriza okončana i da su pobedili Kinezi.

NAJPOUZDANIJI EVROPSKI PRIJATELJ: Ovakav razvoj događaja nije bio neočekivan. Dok su Evropa i SAD gotovo izbrisale Grčku iz svojih investicionih planova, dok je Berlin neprestano optuživao Grčku kao "najgoreg đaka" evrozone, Peking je razvijao sve bliskije odnose sa Atinom. Predstavnici Kine su Grčku "željnu oporavka" nazivali "najpouzdanijim prijateljem" u Evropi i obećavali da će joj "na sve načine pomoći da ojača", kako je to rekao kineski premijer Li Kećang na forumu grčkih i kineskih preduzetnika 4. jula 2016. On je grčko-kineske odnose opisao kao "apsolutno iskrene" i naglasio da kineske firme imaju veoma pozitivan stav prema investicijama na grčkom tržištu. Za to vreme na Zapadu su preovladavale sumnje u ekonomsku budućnost Grčke i priče o Grexitu.

Za razliku od mnogih zapadnih zemalja koje su krizom izmučenoj Grčkoj obećavale silne investicije, od kojih je malo njih realizovano, i od Rusije koju je interesovalo jedino da Grčkoj proda prirodni gas, Kina je obećavala mnogo manje, ali je nečujno činila mnogo više.

LUKE, BRODOGRADNJA, ENERGETIKA: Poslednjih godina kineske investicije u Grčkoj u infrastrukturu, navigacione sisteme, energetiku i nekretnine su premašile sedam milijardi evra. "Glavu kineskog zmaja" u Grčkoj predstavlja COSCO u Pirejskoj luci. COSCO poseduje 51 odsto Pirejske luke (OLP) koja se velikom brzinom razvija u najveću trgovačku luku na Mediteranu, sa velikim izgledima da tokom naredne decenije postane najprometnija evropska tranzitna luka, veća od onih u Roterdamu i Hamburgu.

Pirej se transformiše i u glavnu mediteransku raskrsnicu za kruzere. Grade se novi dokovi koji će moći da prihvate prekookeanske kruzere koji godišnje prevoze po tri miliona turista. COSCO je još 2009. godine, na početku grčke krize, investirao preko milijardu evra, nakon što je ova kompanija platila 700 miliona evra za 51 odsto Pirejske luke. Preko toga grčkoj će biti uplaćeno dodatnih 350 miliona evra kada COSCO zaokruži investicije na koje se pravno obavezala. Ovih ukupno preko dve milijarde evra su samo početak.

Prema izvještaju guvernera Grčke narodne banke, proširenja kineskih investicija u Pireju, uz oživljavanje brodogradnje u Peramu i Eleusini, otvoriće 125.000 radnih mesta do kraja 2018. godine, a profit za grčku privredu iznosiće 5,1 milijardu evra godišnje.

Osim na Pirejsku luku, od koje Kina planira da napravi glavnu kapiju za prolaz robe iz Azije u istočni Mediteran, severnu Afriku i centralnu i istočnu Evropu, kineski investicioni projekti u Grčkoj šire se i na mnoge druge sektore. Na primer, kineska energetska mreža State Grid, koja je kupila 24 odsto αδµηε (grčko preduzeće za distribuciju električne energije) za 340 miliona evra, pokazuje interesovanje za investicije u obnovljive izvore energije, podvodnu elektromrežu između grčkih ostrva, a već učestvuje u projektu EuroAsia Interconnector, energetsko povezivanje podmorskim kablovima Krita, Kipra i Izraela.

ŽELEZNICA, TELEKOMUNIKACIJA, NEKRETNINE: U maju 2017. godine Grčka je postala članica Azijske investicione banke s ciljem da privuče još više investicionih fondova u oblastima energetike, infrastrukture, saobraćajnih i telekomunikacijskih mreža, građevinarstva, poljoprivrede, visoke tehnologije, finansija i, naravno, turizma.

Kinezi su takođe zainteresovani za železničku vezu između Pirejske i Solunske luke sa Evropom preko Balkana i za unapređenje železnice od Atine, preko Soluna i Beograda do Budimpešte.

Naročito interesovanje Kinezi su pokazali u severnoj Grčkoj za poljoprivredu, prehrambenu industriju, rudna bogatstva, javna preduzeća za proizvodnju energije, krzna, za turizam i konačno za nekretnine. Velike kineske kompanije za upravljanje nekretninama u poslednje vreme češljaju područje Soluna i Halkidikija tražeći dobre prilike za investicije.

Nije slučajno što će na ovogodišnjem 82. Međunarodnom sajmu u Solunu (9–17. septembra) Kina biti počasni gost sa učešćem čak 130 velikih kompanija, što je više nego u bilo kojoj stranoj zemlji do sada.

"Naš cilj je da trgovački odnosi između Kine i Grčke sa centrom u Solunu budu trajnog karaktera", rekao je zamenik ministra privrede i razvoja Sterjos Piciorlas. U istom duhu, predsednik Međunarodnog sajma u Solunu (TIF–Helexpo) Anastasios Zikas je naveo da će grčka javna preduzeća za organizaciju sajmova sa sedištem u Solunu biti centar za stalnu izložbu i promociju kineskih proizvoda na Balkanu i Jugoistočnoj Evropi.

Značajno prisustvo u Grčkoj su takođe ostvarile velike kineske telekomunikacijske grupe ZTE Corporation i Huawei, koje su izgradile svoje distribucione centre u okviru internacionalnog distributivnog lanca sa centrom u Pireju. Ove dve firme planiraju da investiraju u razvoj komunikacijske mreže velike brzine nove generacije (next generation network) u širem regionu, kako bi bila bolja telekomonikacijska veza između Azije i Evrope.

Važno prisustvo u Grčkoj ima i State Grid (telekomunikacijske mreže, energetika), a kineski CMEC potpisao je sporazum o saradnji sa DEH (grčko javno preduzeće za proizvodnju električne energije) o izgradnji jedinice nove tehnologije za iskorištavanje lignita u području Florine u severnoj Grčkoj u vrednosti od milijardu evra.

Grčke grupa Kopelouzos je sa kineskim Shenhuaom ugovorila ulaganja u vrednosti od tri milijarde evra, posebno u "zelenu energiju".

Integralni razvojni projekat elektronske trgovine između Grčke i Kine pokrenuo je Alibaba, firma koja želi svojim korisnicima u Kini i na međunarodnom nivou da omogući kupovinu grčkih proizvoda i usluga putem svoje platforme.

Kineska grupa Fosun već učestvuje u operaciji promene bivšeg atinskog aerodroma na Elinikonu u jedan od najvećih projekata za iskorištavanje nekretnina u Evropi, a ta investicija će dostići ukupno 10 milijardi evra.

Kina se okreće i ka grčkom turizmu. "Grčka je veoma sigurno mesto za posetioce. Grčka privreda se oporavlja i može da ponudi veoma dobre mogućnosti stranim investitorima, posebno u sektoru turizma", rekao je potpredsednik Fosuna Džim Zianong Ćan. Fosun predviđa da u naredne tri godine direktnim vazdušnim vezama između Pekinga i Atine, a u budućnosti i Šangaja i Atine, broj kineskih turista u Grčkoj dostigne 1,5 miliona godišnje.

Zanimanje Kineza za Krit je dobro poznato i tumači se i velikom popularnošću koju je stekao kada je 2011. godine nakon pada Gadafijevog režima hiljade kineskih radnika evakuisano iz Libije na Krit.

Mnogi Kinezi pokazali su interesovanje za stalni boravak u Grčkoj, pa samim tim i u EU, koja se automatski obnavlja svakih pet godina strancu koji je uložio u nekretnine preko 250.000 evra. Taj program je poznat kao Golden Visa i do sada je doneo Grčkoj oko milijardu evra, a Kinezi su na prvom mestu sa 701 dozvolom za stalni boravak. Predviđa se da će se ovaj trend nastaviti.

ZAŠTO BAŠ GRČKA: Oni koji se pitaju zašto je Kina izabrala Grčku za "strateškog partnera" i glavnu bazu za ekonomski prodor u Evropu, Mediteran i Severnu Afriku, treba pre svega da bace pogled na geografsku kartu. Grčka se nalazi na raskršću tri kontinenta, Evrope, Azije i Afrike, i zahvaljujući svojim lukama i hiljadama ostrva ona je najvažniji morski čvor na Mediteranu i u Evroaziji.

Geopolitički i geostrateški značaj Grčke, jedne od osnivača NATO-a 1952. godine, poznat je još iz doba Hladnog rata. Najveća američka pomorska baza na Mediteranu Suda nalazi se na Kritu. Ovaj grčki geopolitički "višak vrednosti" ne samo da se nije smanjio tokom ekonomske krize, nego je povećan zbog opšte nestabilnosti na Srednjem istoku, u Severnoj Africi, Ukrajini, na Balkanu i zbog izbegličke krize.

U izboru Grčke za glavnu kapiju Kine ka Zapadu odigrala je važnu ulogu i činjenica da je najveća privatna flota na svetu od oko 5000 velikih brodova (sa više od 1000 DVT) u vlasništvu grčkih brodovlasnika (ne plove nužno pod grčkom zastavom) i koji godišnje distribuiraju oko 20 odsto globalne prekomorske trgovine.

Oko 85 odsto globalne kineske robe prevozi se morskim putem, preko 50 odsto grčkim brodovima, od kojih je veliki broj izgrađen u kineskim brodogradilištima. Interes je, dakle, obostran i komplementaran. Grčki brodovlasnici grade po konkurentnim cenama velike nove brodove u kineskim brodogradilištima, dobijajući niskokamatne kredite od kineskih banaka, a zauzvrat omogućavaju kineskim kompanijama da prevoze svoju robu po najnižim mogućim cenama.

Tako će neka kineska firma, koristeći kao bazu Pirej koji se nalazi preko puta Sueckog kanala, moći preko Balkana da šalje kontejner sa robom na primer u Berlin, skraćujući put za sedam do deset dana u odnosu na vreme koje bi bilo potrebno brodu koji plovi oko Mediterana da bi stigao recimo u Hamburg. Dobit na vremenu i troškovi transporta su veoma važni jer će dugoročno kineskim firmama doneti uštedu od desetina milijardi evra.

ZEMLJA SVETLOSTI: Kineski predsednik Si Đinping i grčki premijer Aleksis Cipras često u svojim kontaktima pominju staru vezu između svojih drevnih naroda i kultura. Stari Grci su znali za veliko kinesko carstvo na Dalekom istoku, a Kinezi su slušali o Sila (Grčka, na kineskom), što znači "zemlja svetlosti", koja je za Kinu bila Zapad.

U vreme Vizantijskog carstva karavani su prolazili Putem svile i završavali u Carigradu. Ovim putem su prošla i dva vizantijska monaha koji su ukrali u Kini jaja svilene bube i tako doneli u Vizantiju i Evropu industriju svile od koje su se mnogi u ono vreme obogatili.

Osim istorije, ova dva naroda povezuju i građanski ratovi koje su iskusili u istom periodu. Dok je 1949. Narodna armija Mao Cedunga trijumfovala u Kini, iste godine su u Grčkoj komunistički partizani poraženi i zemlja je prešla definitivno u tabor Zapada. Međutim, kada je od 1949. do 1972. godine komunistička Kina izolovana od ostalog sveta, uglavnom zbog embarga Zapada i Korejskog rata (1950–1953), grčki brodovlasnici krše embargo i pod raznim zastavama plove u Kinu, te su tako glavni faktor za kinesku trgovinu i vezu sa svetom. To Kinezi nisu nikada zaboravili i često na to podsećaju u kontaktima sa grčkim političarima i biznismenima.

U tom smislu je supervizor kineske berze (CSRC) Liu Siou rekao da je "Grčka privilegovani partner i sagovornik iz Evrope, zbog dugačke istorije koja povezuje dva naroda i zbog sličnog shvatanja saradnje između država koja se zasniva na principima i vrednostima". Naravno da je osim istorije i politike do kineske "ekonomske invazije" u Grčkoj doveo uzajamni interes. Kineske kompanije imaju sredstva i know–how, dok Grčka pruža mogućnosti i žudi za investicijama i radnim mestima.

To je geopolitički i ekonomski realizam koji baca Grčku u zagrljaj Kine. U ambicioznom kineskom projektu "Jedan pojas – jedan put" Evropa se nalazi na kraju novog Puta svile, dok Grčka ima ključnu ulogu u njegovoj realizaciji.

UZBUNA NA ZAPADU: Ovaj kineski ekonomski prodor u Grčku zabrinuo je Evropsku uniju, a posebno Berlin. Uznemirio je i SAD, koje su videle svog tradicionalnog saveznika na Mediteranu kako bez borbe pada u šake najvećeg američkog privrednog konkurenta i potencijalno budućeg neprijatelja u borbi za svetsku dominaciju. U evropskoj i američkoj štampi sve je više tekstova koji kritikuju Brisel, Berlin i Vašington koji su zbog kažnjavanja Grčke strogom štednjom i zbog indiferentnog ponašanja dali prostora Kini da investira u Grčku i da se preko Pireja širi na tržišta centralne i istočne Evrope. Ovo je izazvalo i reakciju Angele Merkel, koja je izjavila da u jakim vezama sa Kinom "Evropska unija treba da deluje kao jedinstven blok", šaljući tako poruku koliko Grčkoj toliko i drugim zemljama EU koje žele da povećaju svoje trgovačke odnose sa Pekingom. Merkelova je bila posebno zabrinuta zbog pritiska koji Kina vrši na slabe ekonomije poput grčke, pošto se tako "narušava balans".

To zaista dokazuje i veto koji je Grčka 18. juna 2017. stavila na tekst Evropske unije koji je trebalo da bude podnet UN, a kojim je EU kritikovala Kinu zbog kršenja ljudskih prava. Atina je u konkretnoj izjavi, govoreći o "nekonstruktivnoj kritici Kine", rekla da bi bilo mnogo bitnije voditi posebne razgovore između Brisela i Pekinga van okvira UN.

Slične blokade na izjave EU o Kini u više navrata je stavila i Mađarska, u kojoj je takođe uloženo dosta kineskih investicija. Zaključak je da kineske investicije ne samo da donose ekonomsku nego i političku korist Pekingu.

Krajem avgusta 2017. godine Nemačka, Francuska i Italija su u pokušaju da blokiraju kineski ekonomski juriš zatražile od Evropske komisije da ojača postojeći regulatorni okvir koji omogućava državama članicama da spreče prodaju evropskih kompanija od strateškog značaja stranim investitorima.

"Uzbunu" zbog kineskog privrednog prodora u Grčku digao je i Vašington, pošto su u poslednje vreme američki izveštaji o kineskim akcijama i saradnji sa Grčkom povećani. Posleratna Amerika koja je, zahvaljujući NATO-u i Maršalovom planu, imala veliki uticaj na Grčku, pala je u drugi plan.

Tipičan je slučaj Etniki Asfalistiki (Nacionalno osiguravajuće društvo). Čim su SAD saznale za interesovanje kineskog Fosuna za tu kompaniju, ministar trgovine Vilbur Ros je požurio da interveniše da se "gurne" ugovor sa grčko-američkim konzorcijumom Calamos Investments koji je na kraju uspeo da je otkupi.

Ros je u pismu grčkom ministru privrede Dimitrisu Papadimitriu zatražio da se ispita predlog Calamosa ističući da "to može biti početak većih ulaganja u Grčku". Ekonomisti CNBC počeli su da savetuju investitore da "ne isključuju Grčku" iz svojih planova pošto se zemlja oporavlja, a Kina je već uveliko prisutna i ostavlja tek mrvice zapadnim preduzećima.

Za sada grčka vlada pokušava da izbalansira igru sa svim stranama u cilju privlačenja kapitala za oporavak grčke privrede. Uostalom, niko ne može da krivi prezaduženu zemlju izmrcvarenu tolikim godinama ekonomske krize, što traži investicije, sa ciljem da poveća privredni rast i otvori nova radna mesta. Umesto što je pustila Grčku i njen narod da se muče u bezizlaznoj dugoročnoj štednji, Evropa je možda trebalo da napravi ono što Kina već godinama radi: da ulaže u ekonomski rast i proizvodnju Grčke i na taj način reši problem održivosti grčkog duga.