Glava u pesku: Čekajući da se Vučić strmekne

Verovanje da će na beogradskim izborima, kad god da budu, doći do nekog velikog preokreta kojim će početi detronizacija Aleksandra Vučića i interesne zajednice koja se okupila oko njega, pod raznim stranačkim firmama, vrlo je naivno i utemeljeno je na klimavom ohrabrivanju podatkom da je Vučić na svim dosadašnjim izborima prolazio u Beogradu nešto gore nego u ostatku Srbije.

Ali, kada se Vučićev aparat fokusira na Beograd, pokazaće da je efikasniji od takozvane opozicije u kojoj se ne zna ko pije a ko plaća, i dok oni, opozicija, srede račune u krčmi, oko pijenja, eventualnog loma i plaćanja, prolećne kiše spraće izborne plakate a Vučić će već uveliko obezbediti većinu u Skupštini Beograda.

Dve nedelje sam bio na odmoru, relativno "skinut" sa droge dnevnih vesti i analiza, i kad sam se vratio video sam da dobar deo opozicije i dalje veruje da biramo gradonačelnika i da svakog dana nekog kandiduju za tu funkciju, što može da im pomogne koliko i privijanje prepečenog crnog luka na gnojnu ranu. Dakle, malo.

Ako mislite da je ovo pesimističan stav i da ne doprinosim akcionom podsticanju opozicije, da ih ne ohrabrujem, sokolim i bodrim – što i nije u opisu mog posla – mogu reći da je ovo moje ništa prema rezignaciji Slobodana Antonića. On je za sajt Fonda strateške kulture, nakon nabrajanja jedno dvadesetak Vučićevih masnih i efektno odabranih lagarija, napisao i ovo:

"Kontroliše medije, podržavaju ga stranci (političari i korporacije), ali – da li je to celovito objašnjenje njegove moći? Znam da me laže, ali volim da ga slušam, reče mi prijateljica za svog udvarača. Tako se ponaša i biračko telo. Dopada mu se iluzija o odlučnosti i poštenju Vođe, kao i iluzija o napretku do kojeg je zbog toga u Srbiji došlo.

Svi vole bajke, a posebno mi, Srbi. Ovo je, izgleda, vreme našeg samouljuljkivanja i smanjene uračunljivosti. No, doći će i doba otrežnjenja. Neka kap će preliti čašu i neko će reći – car je go!

Potrebno je strpljenje… I treba se nadati da do tada neće biti načinjena prevelika, nepopravljiva šteta."

Ode i Antonić u onu školu mišljenja koja je u Srbiji sve zastupljenija: Vučić će na nekoj krivini ili poledici sam da se strmekne, a dotle opozicija može da vrti palčeve i čuva sebi glavu nabijajući je u pesak.

Skromnost: Veština građenja kulta ličnosti

Sveukupna opozicija, čini mi se, gubi vreme u jalovim raspravama da li da ide u jednoj ili u više kolona, a to, suštinski, treba da opredeli karakter izborne akcije. Ako je jedna kolona, onda je to kao neki referendum o ukupnim dometima Vučićeve vlasti i mislim da takvom taktikom nemaju šansi da nadjačaju čoveka koji je Krasnodaru zabio gol pod prečku s nekih trideset metara, i to iskosa, kako tvrdi Zvezdan Terzić, a takvih Vulina ima na pretek i tek će ih biti.

A kad smo već kod nosioca ordena Prvog poltrona, ministar odbrane izjavio je da je povećanje plata u vojsci "vrhovni komandant postavio kao prvi zadatak Vlade", što bi trebalo da doprinese da se u vojsci "odmah oseti da se živi bolje".

Vulin je u Vranju, naime, ponovio da će pripadnicima Vojske Srbije do kraja godine plate biti povećane za 10 odsto.

"Plate će biti povećane za 10 procenata u Vojsci Srbije. Vrhovni komandant je to postavio kao prvi zadatak i Vlade Republike Srbije i svima nama da se tu odmah vidi jedno značajno povećanje i da se odmah oseti da će se bolje živeti u Vojsci Srbije i da je to jedan od načina da kažemo da smo zahvalni i koliko cenimo sve naše pripadnike u Vojsci Srbije", navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.

Vrhovni komandant je izjavio da se još uvek definitivno ne zna u kom procentu će biti povećane plate pripadnicima Vojske Srbije i da o tome odlučuje Vlada. 

Glumatanje skromnosti (odlučuje vlada, neću da se kače moje slike…) u suštini je dobro za utiranje puta ka kultu ličnosti, a Vučić, s druge strane, ne odbija titulu vrhovnog komandanta koja ni Ustavom ni zakonom nije propisana, a teško je očekivati da vrhovni komandant bude poražen na nekim lokalnim izborima, makar oni bili u glavnom gradu.

Ua, demagozi: Primer iz izborne prakse

Opozicija mora da artikuliše jedinstven stav samo o jednom pitanju: poštenim i jednakim uslovima za medijsku promociju, i mora da napravi organizacionu strukturu koja će obezbediti kontrolu glasanja i brojanja glasova. I, naravno, umesto pisanja saopštenja, mora da izađe s nekim inicijativama pred glasače i vredno da radi na razotkrivanju Vučićevih obmana kako nikom ne ide dobro koliko je nas krenulo.

Ovo poslednje trebalo bi da bude najlakše. Naime, preliminarni podaci o privrednim kretanjima govore da će vlada, nažalost, biti u ozbiljnim problemima, da će se veštački naduvan suficit u budžetu brzo topiti na održanje stabilnosti na niskom nivou i da će se pokazati da su obećanja o povraćaju dela smanjenih penzija i plata moguća samo uz novo zaduživanje i/ili rasprodaju poslednje srebrnine iz udavačinog kovčega.

Ljudima se najlakše može objasniti ono što je očigledno, ali opozicija je više opsednuta nekom vrstom ideološke rasprave (najpre o sopstvenoj pravednosti) i o tome ko kome šta duguje, pa deluje kao neusklađena pevačka skupina koja se međusobno takmiči ko će biti prvi glas u opozicionom horu.

Čini mi se da nemaju punu svest o tome da beogradski izbori, lokalni ali suštinski i simbolički važni koliko i izbori za republički parlament, mogu biti i pre proleća i da im vreme prolazi u jalovom nadgornjavanju.

Možda sam to već pominjao, ali valja ponoviti nešto iz prakse izbornog činjenja. Na prošlim republičkim izborima lokalni ogranak SNS-a u jednom beogradskom naselju pokrenuo je peticiju da se radno vreme pošte produži i posle 13 časova, a opozicija je na taj poziv imala odgovor sveden na škrabanje poruke: "Ua, demagozi!"