Šesnaest radnih dana u kragujevačkom Fijatu na snazi je bila potpuna obustava rada – štrajk proizvodnih radnika: rukovodstvo fabrike se nije oglašavalo kao da ih se štrajk ne dotiče, dok je državno rukovodstvo, puno ljubavi i razumevanja za radnike, insistiralo da štrajk odmah prekinu pa da se onda natenane pregovora, inače ode sve u propast. Kao, ako se štrajk ne zamrzne, naljutiće se Fijat pa će da pokupi pinkle i prenese proizvodnju u Poljsku gde su plate tri puta veće nego ovde, za njim će da odu kooperantske kompanije, a novi investitori, kad vide kako je Fijat prošao, zaobilaziće Srbiju u širokom luku bez obzira na izdašne subvencije, pa šta ćemo onda?

Tu crnu slutnju svakodnevno su podgrevali provladini štampani i elektronski mediji licitirajući koliko desetina hiljada radnih mesta je ugroženo, koliko desetina hiljada porodica može da ostane bez sredstava za život, sve zbog njih dve hiljade nezahvalnika u čija radna mesta je država uložila skoro milijardu evra naših para i svake godine iz budžeta pokriva njihove plate u dvostrukom iznosu, a oni tako – samo svoj sitni ćar gledaju.

ŠTA HOĆE TI RADNICI?: Za tri od ukupno četiri zahteva štrajkača poslodavac koji drži do sebe ne bi ni dozvolio da radnici i pomisle na štrajk, a na četvrti bi, ako ništa drugo, bar odgovorio, makar odrečno.

Prvi na listi zahteva je da poslodavac ili poveća broj radnika, ili da reorganizuje proizvodnju jer, kako je sad, radnici u proseku rade na 1,2 radna mesta. Naime, otkako je u proizvodnji redizajnirani model sa povećanim brojem pozicija, isti broj radnika za isto vreme od više delova mora da sklopi automobil. Drugačije rečeno – rade više, često i prekovremeno, da bi ispunili plan. Na to su sindikati ukazivali dok štrajk ni u planu nije bio, ali uprava nije iskazala razumevanje.

Drugi zahtev je logičan nastavak prvog: kad završe sa prekovremenim radom, gradski i prigradski prevoz više ne radi, tako da kući ne mogu da odu osim taksijem, koji nešto košta, pa traže da im se taj trošak nadoknadi. Ništa u tome preteranog nema, niti je neki problem da se to i uradi, samo što neće.

Treći zahtev je da poslodavac isplati godišnji bonus koji radnicima sleduje po kolektivnom ugovoru, ali ga nisu dobili. Da ne bi bilo nedoumica, reč je o redu veličina 100 evra po glavi, sve ukupno recimo 200.000 evra. U tome ne bi smelo da bude ičeg spornog, bonus sleduje pa sleduje, pritom nije neka kinta, ali iz nekog već razloga, šest meseci otkako je ta crkavica trebalo da legne – od nje ni traga ni glasa, sem najave da će da bude, ali nagodinu.

Tek četvrti zahtev je pravi sindikalni, o kome se pregovara, i ako je potrebno i štrajkuje – veće osnovice za obračun plata što bi, ako bi bilo prihvaćeno, prosečnu mesečnu radničku zaradu u Fijatu izjednačilo sa republičkim prosekom.

Uprava fabrike, o centrali u Torinu da se i ne govori, iskazala je popriličan autizam. Radnike nisu udostojili ni odgovora, recimo "ne dolazi u obzir", ako ništa drugo, dok ovdašnja vlast, kojoj su puna usta ljubavi i razumevanja prema radničkoj klasi, insistira da štrajk prestane da bi moglo da se pregovara, jer "poznato je da Fijat ne pregovara dok štrajk traje".

NE ZNAM, NISAM OBAVEŠTEN: Prošle srede štrajkački odbor je uz prilično natezanje i podgledavanje ispod oka doneo odluku da štrajk zamrzne na jedan dan, e da bi se udovoljilo dosad nepoznatom, a odsad opštepoznatom Fijatovom principu da pregovora nema dok štrajk traje, ali pod uslovom da vlada, premijerka, ko god, garantuje radnicima da u slučaju neuspeha pregovora štrajk mogu da nastave tamo gde je stao, a ne da se ponovo pokreće po punoj proceduri kako nalaže inače vrlo restriktivan Zakon o štrajku: da štrajk mora da bude najavljen pet dana unapred, da pre toga mora da se (ponovo) uruče zahtevi poslodavcu, pa da se sačeka da se poslodavac izjasni… U tom smislu sastavili su protokol za pregovore, uputili ga tamo gde treba i o svemu obavestili javnost na konferenciji za štampu.

Tek u ponedeljak po podne ministar privrede Goran Knežević blagoizvoleo je da izjavi da nikakav predlog protokola nije stigao, ergo nije ni poslat. "Taj protokol nije stigao do Vlade i Ministarstva privrede. Proverio sam jutros – nemamo nikakav predlog protokola od njih. Ali, to ne znači da prekidamo razgovore i da ne želimo da razgovaramo. Spremni smo da razgovaramo, da ih spojimo sa poslovodstvom Fijata i da reše svoje probleme", rekao je Knežević.

Sledećeg dana su na protestnom skupu, uredno prijavljenom nota bene, gradonačelniku Kragujevca uručili pismo za premijerkinog mentora (antrfile "Pismo koje nije viđeno") sa molbom da se lično angažuje na rešavanju pat pozicije u kojoj su se našli, jer svaki pokušaj da sa premijerkom i resornim ministrom uspostave kontakt kako bi se stvari pomerile sa mesta doživeo je neuspeh.

Trenutno u Americi, premijerkin mentor je na pitanje novinara o štrajku u Kragujevcu odgovorio da nema mnogo informacija o tome šta se dešava, da zna da je od radnika Fijata dobio pismo, ali da nije stigao da se upozna sa njegovim sadržajem, i da zna da vlada nema previše mogućnosti u svojim rukama jer je manjinski vlasnik, ali je moli da učini sve što može. Uskoro se, reče, vraća u Beograd, ali koristi priliku da zamoli sve aktere da dobro razumeju značaj posledica koje sve ovo može da ima ne samo po radnike Fijata, već po Kragujevac i celu zemlju. "Danas, kada ovde govorimo o lojalnosti radnika kompanijama, što je veoma važan faktor za privlačenje investitora, onda kažu: A Kragujevac?" Šta da im odgovori? "Radnike molim da razumeju svoju i našu poziciju, da razumeju poziciju Srbije. Oni koji bi hteli sukobe između radnika i vlade, pa se tome raduju na političkoj sceni, ti ne razumeju ništa. Ne razumeju da rade u korist štete radnika u Kragujevcu, i to ne samo radnika u Fijatu, već u korist štete svoje države. Nikada takve političare nisam mogao da razumem, niti ću razumeti".

MALA VELIKA PLATA: U nedelju uveče premijerka je pozvala glavne, odnosno odgovorne urednike svih relevantnih medija da ih upozna sa okolnostima u vezi sa štrajkom o kome je ovde reč, sa molbom da sve izrečeno ostane u ona četiri zida gde je izrečeno. Nije red da se preko molbe jedne dame za diskrecijom tek tako pređe, i tako bi i bilo – sve izrečeno ostalo bi u ona četiri zida, da već sledeće večeri na javnom servisu nije izrekla sve što i na tom sastanku: da počinje da veruje da iza svega stoji ozbiljna, loša namera, neki politički interes.

Ne kaže, doduše, koji politički interes, ali ga vidi, jer zašto bi neko počeo štrajk kada nemate ni tehničku vladu? "Do trenutka kada imate novu vladu, imate četiri puna dana prekida proizvodnje. Gde je tu dobra namera da sednemo zajedno, da se dogovorimo i izborimo za što bolja prava?", pita se. "Koja je tu namera, da kažete radnicima da Vlada nije tu za vas? Ušla sam u razgovore čistih namera, bila na raspolaganju ako treba u sedam ujutru, ako treba i uveče, ali nismo uspeli da nađemo rešenje koje bi bilo pobeda za sve nas."

Napominje da je u poslednjih 10 dana njen šef kabineta imao više od 23 razgovora sa predsednikom štrajkačkog odbora Zoranom Markovićem, od čega 10 samo tokom jučerašnjeg dana. "Imali smo stalnu komunikaciju, mogli su da dolaze kad god su pozvali, a onda smo imali jedno saopštenje u kome štrajkački odbor navodi da Vlada komunicira preko medija. To su meni neverovatne stvari, ja ne znam kome ide ta poruka."

U toku svog nastupa premijerka se posebno osvrnula na visinu radničkih plata. Kako je rekla, radnici u Fijatu dobijaju redovne plate koje iznose 38.500 dinara neto, ali to nije sve, postoje tu i neke beneficije kao što su nadoknada za prevoz, pa za topli obrok, zatim beneficirani boravak dece zaposlenih u fabričkom obdaništu, tu je i regres… Sve u svemu, prosečan radnik svakog meseca donese blizu 60.000 dinara. Malo li je, zapitaće se ama svaki radnik u Srbiji.

Međutim, kad se od važeće osnovice za obračun plata odbiju doprinosi za zdravstveno i penziono osiguranje, kao i osiguranje za slučaj gubitka posla, dobije se iznos vrlo sličan zakonom propisanoj najnižoj ceni rada. Istina, niko u toj fabrici ne prima minimalac, jer na platnom odsečku ima još nekih stavki koje same po sebi sleduju – sve ono što je premijerka navela i pride "minuli rad", pola odsto po godini radnog staža, početnička plata izađe na oko 34.000, a radniku pred penziju oko 45.000. Da li je malo ili mnogo zavisi od toga ko gleda, ali tako je.

KRAJ ZA POČETAK: U danu kad ovaj tekst nastaje (utorak 18. jula), radnici druge smene okupili su se kao i prošle srede i uručili gradonačelniku Kragujevca još jedno pismo, ovog puta za premijerku, sa pozivom da dođe u Kragujevac da pomogne ako je zaista voljna kako tvrdi da jeste, umesto da se poruke razmenjuju preko medija: da oformi pregovarački tim ili krizni štab za posredovanje između poslovodstva Fijata i štrajkačkog odbora kako bi započeli pregovore.

Premijerka nije poput ministra privrede čekala da pismo stigne zvaničnim putem, dovoljno joj je bilo da dobije poziv na vestima i da krene na put, uprkos izjavi od prethodnog dana da nema poverenja u štrajkački odbor jer misli da manipulišu radnicima.

Posle kratkog i, po izrazima lica prisutnih, vrlo mučnog sastanka sa premijerkom, štrajkački odbor zaposlenih u kragujevačkom Fijatu prihvatio je da se štrajk prekine i tako otkloni poslednja prepreka za početak pregovora o štrajkačkim zahtevima. "Ovo jeste presedan u sindikalnoj borbi, da se štrajk završi bez dogovora, ali smo dobili mogućnost da pregovaramo za sve što smo se borili svih ovih 16 dana", rekao je sindikalni vođa Zoran Marković. "Sutra je običan radni dan."

"Imali smo težak sastanak, koji je meni puno značio. Hvala vam puno, hvala vam što ste i meni lično izašli u susret. Nadam se da će radnici razumeti. Ja ću objasniti i drugim kolegama sve moje molbe i apele. Sutra je radni dan i pregovori u Vladi Republike Srbije. Imate ozbiljne predstavnike koji se oštro bore za vas, ovo je legitiman način borbe. Nismo isterivali srpski inat, pokazali ste ozbiljnost i danas. Hvala vam na tome", rekla je premijerka i poručila radnicima da će održati obećanje: da ne može da garantuje šta će radnici dobiti, ali da može da garantuje da će sa svojim timom i ministrom privrede Goranom Kneževićem insistirati da se ispuni što više zahteva.