I pored mog nastojanja da održim akademski nivo rasprave o jednom statističkom pitanju sa prof. Pavlom Petrovićem, ne uspevam. Priznajem da sam upao u zamku izmeštanja pitanja o ispravnosti statisti čkih podataka iz Ankete o radnoj snazi, kao par excellence statističkog, u polje podgrevanja problematičnih makroekonomskih teza koje su inače apsolvirane i od autoriteta kakvi su međunarodne finansijske institucije. O tome i o statističkim dokazima kasnije.

Povodom tvrdnje prof. Petrovića da mi je izračunao koeficijent korelacije između kretanja broja zaposlenih i časova rada, odgovorno tvrdim da nikada nismo razgovarali o takvoj temi (koja je i inače trivijalna), a još manje da mi je prof. Petrović (koji nije ni matematičar, ni statističar) računao neku korelaciju. Korelacija između broja zaposlenih i časova rada je notorna, ali niko ne bi mogao znati kakve to veze ima sa povezanošću stope rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP-a) i opšte stope rasta zaposlenosti (ili kretanja opšte stope nezaposlenosti). S druge strane, prof. Petrović bi morao znati da ni vrlo izražena korelacija ne mora da znači postojanje kauzalne zavisnosti. Autori koje sam pomenuo (kao i moja malenkost) dokazivali su nepostojanje bezuslovne veze između rasta BDP-a i rasta opšte stope zaposlenosti ili pada opšte stope nezaposlenosti, koje se mere jedino Anketom o radnoj snazi. Svakom ekonomisti je jasno da rast opšte zaposlenosti ima i korelat produktivnosti, i da produktivnost i zaposlenost mogu ići u suprotnom smeru, što i jeste slučaj kada raste neformalna zaposlenost, a to onda ne znači jednaku dinamiku i BDP-a. Pritom, ne znam koje statistike prof. Petrović čita kada tvrdi da nije bilo rasta proizvodnje u Srbiji u godinama kada je rasla i zaposlenost. Pojam koji ovde interveniše jeste elastičnost zaposlenosti koja predstavlja odnos rasta zaposlenosti izraženog u procentima i rasta BDP-a, takođe izraženog u procentima. Prof. Petrović pokazuje elementarno nerazumevanje koncepta Ankete o radnoj snazi (ARS) i opštih indikatora zaposlenosti (koji uključuju i neformalnu ekonomiju), kada pokušava da uspostavi vezu između zaposlenosti prema ARS-u i BDP-u.

U većini zemalja se za određivanje elastičnosti zaposlenosti koristi zaposlenost prema nacionalnim računima (kod nas se tek uspostavlja taj koncept prema ESA 2010) koja je najbliža našoj registrovanoj zaposlenosti koju statistika prati na bazi Registra socijalnih osiguranika (CROSO). Koeficijent elastičnosti zaposlenosti je teorijski između 0 i 1 na dug rok i u uslovima normalnog ciklusa ekonomije. U kraćim vremenskim intervalima i u recesionim ekonomijama ovaj koeficijent je veoma nestabilan i izlazi daleko izvan granica intervala 0-1 (Islam and Nazara 2000, Islam 2004, IMF 2010, Cazes et al. 2011). U izveštaju "Western Balkan Labor Market Trends 2017" Svetske banke i Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije kaže se: "Specifically in the Western Balkan countries, a threshold GDP growth rate of almost 4 percent might be needed to keep the employment level stable…". Naime, u zemljama Zapadnog Balkana potreban je nivo od 4 odsto rasta BDP-a da bi se nivo zaposlenosti stabilizovao…" Rast BDP-a i rast opšte zaposlenosti mogu biti u raskoraku i kada ide brže BDP i kada ide brže zaposlenost. U najnovije vreme karakterističan je i u Evropi rast tzv. prekarijatske zaposlenosti koju ne prati rast BDP-a.

Ali zaboravimo na ova makroekonomska referisanja, koja prof. Petrović izgleda ne razume, i vratimo se još jednom čistoj statistici i evidencijama. Ovde dajem uporedni prikaz kretanja zaposlenosti iz dva nezavisna izvora:

U gornjoj tabeli (u foto galeriji) dati su podaci o formalnoj zaposlenosti iz ARS-a i o registrovanoj zaposlenosti iz CROSO, bez sektora delatnosti Poljoprivreda i dela sektora Delatnost domaćinstva kao poslodavca koji se odnosi na aktivnosti u poljoprivredi. Podaci su dati za godine 2012, 2014. i 2016, s tim što je za ARS dat podatak za 2014. godinu pre i posle revizije. Jasno se vidi da, kad se isključe prekarijatski poslovi u poljoprivredi, nema razlike između ova dva izvora. Zaposlenost je u periodu 2012–2016. povećana za 96 hiljada prema CROSO i za 103 hiljada prema ARS-u. U periodu 2012–2016, prema ARS-u, ukupna zaposlenost je povećana za 13 odsto, dok je rast formalne zaposlenosti bez poljoprivrede bio 5,5 odsto. Registrovana zaposlenost bez poljoprivrede je porasla za 5 odsto u istom periodu. Formalna zaposlenost bez poljoprivrede čini cca 70 odsto ukupne zaposlenosti. Neformalna zaposlenost podleže uticaju brojnih faktora. Registrovana zaposlenost (CROSO), bez poljoprivrede, u periodu 2014–2016. povećana je za 5,9 odsto, a formalna zaposlenost bez poljoprivrede prema ARS-u povećana je za 4,9 odsto.

Usput, prof. Petrović je u nekom od pređašnjih radova pokazao da ne razume koncept revizije, tvrdeći da ne mogu biti tačna oba podatka iz ARS-a za 2014. godinu, prvobitni i revidirani. Ne razume da se revizija i radi za jednu godinu unazad da bi se napravila veza između stare i nove serije podataka.

Izgleda da je po prof. Petroviću loša preporuka biti matematičar i statističar da bi se bavio ekonomijom i posebno makroekonomijom. Ne znam šta bi o tome rekli Kejnes, Fridman, Štiglic i drugi najpoznatiji ekonomisti (koji su inače studirali matematiku i statistiku pre nego su započeli svoj rad u ekonomiji), ali znam šta bi rekao najpoznatiji profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu koji je bio predsednik komisije i obrađivač referata za moje sticanje najvišeg naučnog zvanja (naučni savetnik) iz oblasti ekonomije. Ako već prof. Petrović ocenjuje kvalifikacije bavljenja ekonomijom onda je bolje da idemo sub specie o tome ko je stručnjak za pitanja tržišta rada. Ne sećam se gde i kada je prof. Petrović pomenut kao stručnjak te vrste i neće biti da je on dokazao da je argumentacija prof. Arandarenka (koji je i konsultant Evropske komisije za pitanja tržišta rada) pogrešna. Ja sam bio taj, koji je uveo Anketu o radnoj snazi u naš statistički sistem još daleke 1994. godine.