Pojedinac nije bitan: Kad bi se šalili

Toliko se nagađa i vrača o tome ko će biti budući premijer Srbije da će neko na kraju i da pogodi. Trenutno se na kladionicama najbolje kotira Ivica Dačić (o njegovom učinku kao šefa srpske diplomatije opširnije na stranicama koje slede u ovom broju "Vremena").

On je tu dužnost već obavljao nakon izbora 2012. godine i bio je u senci prvog potpredsednika, a činilo se da mu to nije smetalo baš mnogo, a ne bi mu smetalo ni sada da bude u senci predsednika države koga već dugo titulišemo kao premijera i novoizabranog predsednika.

Ako se događaji raspletu po tom scenariju i Dačić ponovo bude premijer, to bi moglo da izazove nezadovoljstvo dela rukovodstva SNS-a, mada će im Vučić namigivati kad Dačiću bude davao mandat sa značenjem "evo, dao sam mu ništa da ga čuva dobro", ali, s obzirom na to da svaki ministar u akten-tašni nosi premijersku palicu, nisam siguran da bi to umirilo članove SNS-a.

Neki od njih poluglasno ocenjuju da doprinos SPS-a Vučićevoj pobedi na predsedničkim izborima nije vredan premijerskog položaja, pa ako i Vučić tako proceni, nastaće kriza poverenja unutar socijalista koji mogu biti umireni jedino povećanjem broja ministara u novoj vladi. I, u skladu s tim, brojem državnih sekretara i drugih doglavnika s primanjima i sa moći dovoljnom da ih umiri.

Dačić je ovih dana ponovo podsetio rukovodstvo stranke da paze šta pričaju u medijima a povodom izjave Nikole Tončeva, jakog čoveka s juga Srbije, tradicionalnog uporišta socijalista, da SPS gubi identitet. Drugim rečima, da se utapa u Vučićevu politiku i stranku, a na to je reagovala zamenica predsednika stranke Slavica Đukić Dejanović.

Kako kaže, ako su socijalisti na izborima podržali nekog drugog, to nije pitanje identiteta.

"Podržali smo Vučića, tačnije imali smo zajedničkog kandidata. Odjednom je briga svih da smo izgubili identitet. Videće se na sledećim izborima da nismo", navodi ona.

"Ne razgovaramo o tome, nije pojedinac bitan. Bitno je da vlada nastavi sa koracima koje je započela. Biće u njoj i ministara Socijalističke partije Srbije, bitno je da svi rade najsavesnije moguće", ističe Slavica Đukić Dejanović i dodaje da će "Dačić sigurno biti na značajnoj državnoj funkciji".

Vučić se u međuvremenu dodatno uvežbava u ulozi predsednika-premijera i nigde ne žuri u poslu formiranja nove vlade, demantujući ličnim primerom načelni stav potpredsednice SPS-a da pojedinac nije bitan.

Kako stvari stoje, u mesecima pred nama formiranje nove vlade i odnosi u vladajućoj koaliciji biće glavni događaj na političkoj sceni Srbije. Ovo može da dovede do vanrednih parlamentarnih izbora ako Vučić poveruje da je sada na vrhuncu, a vrlo je verovatno da jeste i da u to čvrsto veruje. Pre neki dan je izjavio da bi sada na predsedničkim izborima osvojio 62 odsto glasova.

Vrlo je verovatno da će tih izbora biti a da će s njima biti raspisani i izbori za Beograd, što garantuje da nam neće biti dosadno, ali ne znači da će nam biti bolje.

Žensko pitanje: Prve dame i one ostale

Izveštavanje srpskih medija o Vučićevom boravku u Kini podseća na spomenar šiparice u kome sabira utiske s ekskurzije: šta je videla, kog je srela, šta se pevalo… Na televiziji "Pink" vrti se kajron da je Vučić u Hestilu dočekan kao Tito. Mašala!

I ranije je govorio da će pred Kinezima da kleči, ako treba, samo da im uvalimo RT Bor, a sad je otišao korak dalje i na komentar novinarke kineske televizije da se priča da su devojke iz Srbije veoma lepe i da imaju posebnu vrstu lepote, premijer je upotrebio i nov adut u privlačenju investitora pa je kazao da misli da su žene u Srbiji najlepše na svetu.

"One su vrlo šarmantne, pametne i vrlo jake. Srpkinje brinu o sebi, uvek su lepo odevene, one uvek žele da predstave ne samo sebe već i svoje porodice, svoju zemlju, gradove, na najbolji mogući način. Ponosni smo što možemo reći da imamo jako pametne, veoma šarmantne žene i zato pozivam Kineze da dođu i da se sami u to uvere."

Opravdanje za ovakvu vrstu propagande postoji u tome što je razgovor vodila novinarka, neka vrsta kineskog Milomira Marića, dakle laki tonovi i neozbiljna pitanja, ali je, barem meni, ovo zazvučalo kao promotivni govor vlasnika kupleraja.

A kad smo već kod "ženskog pitanja", vrlo je zanimljivo i kako su domaći mediji pisali o "prvoj dami" Francuske. "Informer" se u najboljoj tradiciji dvoumio da li je Makron peder ili je samo oženio "babu", a na sastanku vrhovne uređivačke uprave dosetili su se da jedno ne isključuje drugo pa su sve to turili u naslov.

O "prvim damama", posebno nakon izbora njihovih muževa na predsedničku funkciju, svuda u svetu dosta se piše. Jedino kod nas – tajac.

Politika i sudovi: Jako uverenje

Kad smo već kod Francuza, njih smo kaznili tromesečnim odsustvom, pa smo se malo docnije predomislili i vratili smo ambasadora u Pariz.

Sankcije, ako se to može tako nazvati, uveli smo im iz sopstvenog uverenja, a bogami i prakse, da je suđenje svuda i uvek stvar politike i da je nemoguće da država nije stala iza suda kada je doneo odluku o Haradinaju. Ovo onako, samo uzgred, pred zasedanje Apelacionog suda, 24. maja, u predmetu Miroslava Miškovića.