Dodatno

Predstavljanje studije u Privrednoj komori Srbije

Coca-cola sistem u Srbiji

Godišnje stvaramo 225 miliona evra dodate vrednosti u domaćoj ekonomiji

 

Na nedavnom predstavljanju studije "Društveno-ekonomski uticaj Coca-Cola sistema u Srbiji", u Privrednoj komori Srbije, ova kompanija prikazala je koliko njeno poslovanja utiče na privredu zemlje. Među ključnim, našli su se podaci o prihodima, porezu i zapošljavanju

Aleksandar Ružević, generalni direktor Coca-Cola HBC Srbija

Coca-Cola sistem stvara 225 miliona evra dodate vrednosti u domaćoj ekonomiji ili 0,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok svako radno mesto u kompaniji podržava dodatnih 11 radnih mesta u privredi. Na svaki evro koji sistem stvori dolazi sedam evra dodate vrednosti za srpsku privredu u vidu plata radnika, profita kompanija i poreza od Coca-Cola sistema i firmi koje s njim sarađuju.

Srpski budžet prihoduje ukupno devet miliona evra direktnih poreskih prihoda od Coca-Cola sistema, a čak 139 miliona evra poreskih prihoda podržano je u celokupnom lancu vrednosti sistema, što iznosi 1,1 odsto ukupnog poreskog prihoda u zemlji. Sistem direktno zapošljava 1000 ljudi i podržava još 10.700 radnih mesta širom svog lanca vrednosti, ukupno 11.700 radnih mesta, što iznosi 0,6 odsto radne snage u Srbiji.

"Studijom potvrđujemo da se uspešno poslovanje i doprinos privredi ostvaruju zahvaljujući izuzetnoj saradnji sa partnerima, zapošljavanjem lokalne radne snage i ulaganjem u zajednicu. Istovremeno, ona nam iz godine u godinu potvrđuje da su naša posvećenost i ambicija velika podrška široj privredi, ali i budžetu Srbije", istakao je Aleksandar Ružević, generalni direktor Coca-Cola HBC Srbija.

Studiju je po treći put uradila konsultantska kompanija Steward Redqeen, predvođena profesorom Itanom Kapstajnom, renomiranim stručnjakom u oblasti konsaltinga i izrade ekonomskih analiza. Bazirana je na input-output modelu Vasilija Leontijefa, dobitnika Nobelove nagrade, i pruža pregled doprinosa Coca-Cola sistema domaćoj privredi putem: zapošljavanja, prihoda i poreza. Ovo je treća studija koju Coca-Cola sistem predstavlja i nastavak je prakse iz 2011. i 2013. godine.

Predsednik PKS Marko Čadež je prilikom predstavljanja rezultata izjavio da je činjenica da su velike strane kompanije postale deo naše privrede i da posluju u Srbiji kao domaća preduzeća. "Ne samo zbog kapitala koji su uložile ovde i dobiti koju inkasiraju, već i zbog ljudi koje zapošljavaju u svom lancu dobavljača i partnera. Coca-Cola sarađuje sa više od 4000 direktnih partnera i oko 38.000 distributera", naveo je Čadež.

O direktnoj saradnji sa Coca-Cola sistemom govorili su predstavnici štamparije Papir print i kompanije Univerexport. Oni su istakli značaj partnerstva za unapređenje poslovanja, kao i direktne rezultate poput primene najviših standarda u poslovanju.

"Nama kao domaćoj kompaniji izuzetno su značajna iskustva koja nam donose multinacionalne kompanije koje posluju na različitim tržištima sveta. Saradnja sa Coca-Cola sistemom poslovno je partnerstvo u kome najbrže realizujemo inovacije i postavljamo nove trendove. To nije slučaj samo u saradnji sa nama, već je njihov uticaj značajan za celo tržište, što se najbolje ogleda i kroz prikaz njihovog uticaja. Oni su jedni od retkih koji uvek vuku unapred i drago nam je da se u tom konceptu potpuno razumemo", naglasila je Vesna Vučurović, generalni direktor kompanije Univerexport.

O značajnim inovacijama govorio je i Petar Obradović, direktor štamparije Papir print. "Zahvaljujući saradnji sa Coca-Cola sistemom danas poslujemo u skladu sa svetskim standardima. Primenjujemo savremene materijale i tehnologije, a naši zaposleni se edukuju iz dana u dan. Istovremeno, ova saradnja nas je učinila konkurentnijima i svoje poslovanje uspešno razvijamo", naglasio je Obradović.

Iz istog broja

Konferencija »Zelena Balkanika«

Električna vozila, budućnost u saobraćaju

 

Štada i Hemofarm

Na putu daljeg razvoja

 

Kompanija Carlsberg Srbija obeležila 125 godina od osnivanja pivare u Čelarevu

Monografija »Čudo u Čibu«

 

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu