Kada ste poslednji put videli nekoga u svojoj okolini da koristi tablet? Jeste li ih primetili u IT prodavnicama, na istaknutim mestima? Šta se dogodilo sa tim uređajima koji su pre samo tri, četiri godine bili toliko popularni da smo se pitali imaju li laptoptovi budućnost? A laptopova na policama u radnjama je sada nikad više, za razliku od tableta koji jedva da mogu da se nađu.

Svoju kratkotrajnu popularnost tablet duguje pametnim telefonima, baš kao i brz pad. Pre sedam godina, 3. aprila 2010, Epl je pustio u prodaju prvi ajped, otvorivši tako nov hardverski prostor u koji su se svi odmah zatrčali. Bilo je to pravo čudo, ekran kao pet tadašnjih ajfona, može sve što i telefon, samo preglednije. Najzanimljivije je bilo to što je s tabletom ozbiljno eksperimentisao Majkrosoft još 2001. Samo, tada svet nije bio spreman za takvu spravu i ona je slavno propala. Sve do pojave ajpeda (pa i ajfona) pitali smo se čemu služi ekran bez tastature. Onda se, po običaju, ispostavilo da jedino Epl to ume da nam objasni, mada su i oni uknjižili dosta neuspešnih prototipova tokom devedesetih.

Usledilo je nekoliko godina "hajpa" i onda su se stvari najednom promenile. Prodaja tableta je najpre stagnirala, da bi se potom strmoglavila. Tableti su počeli da evoluiraju, jedan deo se približavao telefonima, veličinom i oblikom, drugi su postajali ultralagani laptoptovi sa sufiksom Pro. Drastično su poskupeli i prestali da budu jeftina alternativa pametnim telefonima i prenosnim računarima. Uz mali broj jeftinijih modela, čiju svrhu ponovo ne razumemo.

Prvi razlog je što je tablet uvek bio tehnički inferioran u odnosu na smart telefone, ako se izuzme veličina ekrana. Procesor je sporiji, kamere bitno slabije, memorije je manje. Samo je zapremina veća, kao da ste kupili razvodnjeni telefon.

Istovremeno su telefoni sve više dobijali osobinu klasičnog kompjutera. Telefoni iz premijum klase danas imaju procesore i memoriju u rangu prosečnih laptopova, s kvalitetnijim ekranom čija je (ponekad) jedina mana veličina.

Tableti koriste iste operativne sisteme kao i telefoni, ali kaskaju najmanje dve generacije, što znači da ne mogu da koriste najbolje zaštite niti najbolje aplikacije. Ko se navikao na smartfon, teško će razumeti da ta veća sprava radi slabije.

Sudeći po nekim slučajno ili namerno procurelim konceptima iz Epla, sada smo na pragu nove revolucije, koju je (ponovo neuspešno) započeo Majkrosoft. Svesni da su u telefon spakovali superračunar, u Eplu su konstruisali kućište koje izgleda kao laptop, ima ekran, tastaturu, grafičku karticu, bateriju i dodatnu memoriju, samo se u njega ubacuje ajfon i to tako da njegov ekran služi kao tačped (na mestu tačpeda se i uglavljuje). Za sada je u pitanju samo nacrt, ali zamislivo mi je da takvu jeftinu spravu nosim u koferu ili iznajmljujem u hotelu dok mi je sva procesorska snaga u džepu, a podaci uglavnom u klaudu. Nešto nalik na kućište laptopa ili tableta moglo bi da bude novi gadžet koji ćemo svi kupovati narednih godina.

Zapravo, sve vreme hoću da kažem da treba da se navikavamo na to da će svaki naredni telefon koji kupujemo biti sve skuplji.