Narodno pozorište, konkretno – aktuelni izbor za upravnika ove kuće, bio je jedina tema ovog razgovora sa ministrom Vladanom Vukosavljevićem.

"VREME": Juče je Upravni odbor Narodnog pozorišta prosledio Ministarstvu kulture i informisanja listu četiri kandidata od kojih vi treba da odaberete upravnika. Koji će biti vaši kriterijumi?

VLADAN VUKOSAVLJEVIĆ: Videćemo kako se opredelio Upravni odbor, razmotrićemo njihovo obrazloženje, argumentaciju, pa ćemo u skladu s tim doneti odluku. Stojim na stanovištu da je u najvećoj meri prilikom izbora upravnika potrebno poštovati stav Upravnog odbora, inače bi se obesmislila njegova uloga.

S obzirom na to da je Upravni odbor najviše bodova dao Dejanu Saviću, da li to znači da ćete njega predložiti Vladi za upravnika?

Ne znači. Ja samo pričam o proceduri izbora.

Vaše diskreciono pravo je i da odbijete predloženu listu. Da li ste razmišljali o tome?

Diskreciono pravo, koje mi Zakon o kulturi daje, ministar treba da koristi – to je moje mišljenje – samo u slučajevima kada stav ili ocena Ministarstva u velikoj meri odstupaju od onoga što je Upravni odbor predložio, i samo ako postoji neka nedoslednost sa principijelnim stavovima Ministarstava ili kulturne politike koju ono zastupa. U ovom slučaju tako nešto ne postoji.

U redu, ali bi odbijanje liste najverovatnije spaslo ugled Narodnog pozorišta, poljuljan sudskom tužbom…

Najava ili podizanje tužbe ne može da spreči ljude u svakodnevnom funkcionisanju. Sudovi su mesta gde se sporovi rešavaju, ali pretnja tužbom ili podizanje tužbe, ne mora da bude alarm, unošenje uznemirenosti ili straha, ili prekidanje nekih postupaka. Mi stojimo čvrsto na stanovištu da je konkurs raspisan u skladu sa zakonom, uz uvažavanje svake druge logike koja treba da bude predmet nekog sudskog tumačenja. Zamislite na šta bi ličio svet u oblasti kulture kada bi svako ko najavi tužbu zaledio događaj protiv koga hoće da se žali. Obraćanje sudu ne sme da bude predmet manipulacije, isterivanje interesa pre donošenja sudske odluke. Pomno smo analizirali ovu situaciju pre nego što smo objavili konkurs, i znam da je sve zasnovano na zakonu. Mogu da vam objasnim kako.

Izvolite.

Prethodni upravni odbor raspisuje konkurs, obavlja ga, zaključuje ga, i posle razgovora sa kandidatima predlaže Ministarstvu gospodina Đurovića za upravnika. Tako je bilo po starom zakonu, kada je Upravni odbor predlagao jednog kandidata sa liste prijavljenih na konkurs. Ministarstvo odlučuje o tom predlogu, i prosleđuje ga vladi na konačno odlučivanje. E, sad: ne postoji propis koji vladu obavezuje da odluči u nekom određenom roku. To je takozvana rupa u zakonu. Tako se i došlo do situacije da mesecima predlog za izbor gospodina Đurovića čeka da dođe na dnevni red sednice Vlade. Kad sam ja došao u Ministarstvo, prošlo je 14 meseci, a da Vlada nije odlučivala o tom predlogu. U međuvremenu, Upravni odbor koji je predložio Đurovića dao je ostavku. Zatekao sam situaciju u kojoj Narodno pozorište, temelj srpske kulture, nema Upravni odbor i ima v.d. direktora. U septembru je ovo ministarstvo reklo da nećemo dozvoliti v.d. stanje u ustanovama kulture. Smatramo da je to važan deo naše kulturne politike. Do kraja februara prekidamo sa v.d. stanjima u svim ustanovama kulture, a to se nikad nije desilo! Svi direktori će biti izabrani na osnovu konkursa sa više kandidata. Ja mislim da to nije mala stvar. U tom smislu, šta je bilo drugo moguće i razumnije nego u Narodnom pozorištu osnovati novi upravni odbor, raspisati novi konkurs, i zbog neodlučivanja Vlade o predloženim kandidatima povući sve predloge jer, da je Vlada htela, dotad je mogla da ih prihvati. Povlačenjem starih predloga stvoreni su uslovi da se u Narodnom pozorištu osnuje novi upravni odbor i da se raspiše konkurs. Mislim da smo učinili potez u skladu sa razumnom kulturnom politikom, potez koji je u interesu i srpske kulture i Narodnog pozorišta.

Po kom pravnom osnovu ste povukli iz procedure predlog izbora Božidara Đurovića za upravnika?

Ministarstvo ima pravo da, kao što je poslalo predlog vladi za Đurovića, može i da ga povuče. Pravni osnov postoji. Ministarstvo kulture, bez obzira na personalne promene na njegovom čelu, ima kontinuitet u radu, pa zato nije čudno što smo nastavili posao koji je započeo ministar Ivan Tasovac.

Da li je na povlačenje predloga uticala činjenica da je gospodin Đurović nestranačka ličnost, a da je gospodin Dejan Savić član SNS–a?

Tvrdim da to nije bio razlog. Vlada odlučuje o predlozima Ministarstva. Ne proglašava upravnika po automatizmu, već odlučuje. Inače, Vlada je prihvatila nestranačke ličnosti za mesta ministara kulture, prosvete, i lokalne samouprave. Ne vidim da je u kulturnoj politici, kad je reč o direktorima ustanova kulture čiji je osnivač Republika, afirmisan kriterijum partijske pripadnosti. Prostim uvidom moguće je ustanoviti da li su direktori ustanova kulture partijske ličnosti ili nisu.

Poništavanjem konkursa posle kojeg je Božidar Đurović predložen za upravnika, uskraćeno mu je pravo da, u slučaju da ga je Vlada odbila, iskoristi pravo pravnog leka.

Da bi vam bila uskraćena mogućnost na pravni lek, potrebno je pre toga zasnovati neko pravo. Pravni lek je protiv neke odluke, a ne protiv neodlučivanja. Ne postoji situacija u kojoj se vi žalite na nešto što nije nastalo kao odbijanje ili prihvatanje. U tome je suptilnost toga. Razumete, nikakvo pravo gospodina Đurovića nije konstituisano, on nije bio izabran na vladi, nije konstituisano nikakvo njegovo pravo. Gospodin Đurović je bio vlastan da se javi na ovaj novi konkurs. On se opredelio za nešto drugo, nije mi baš jasan motiv, ali dobro – neću da ulazim u to. Inače, Ministarstvo još nije dobilo njegovu tužbu, pa ne znam njen sadržaj. U svakom slučaju, stojimo na stanovištu da je ovaj sadašnji konkurs raspisan po zakonu. Ako sud u nekom postupku konstatuje suprotno od ovoga što mi mislimo, jer odluke sudova su konačne i nepobitne, raspisaćemo novi konkurs. Međutim, smatram da nema velikih šansi da se to desi zato što smo sigurni u zakonitost naše koncepcije.