Dan pre 61. Sajma knjiga, u beogradskoj knjižari "Beopolis" otvoren je 3. Mali sajam. Na njemu učestvuju izdavači kojima iz raznoraznih razloga ne odgovara zvanični, veliki Sajam. To su: Fabrika knjiga, Booka, Rende, Književna radionica Rašić, MostArt, Partizanska knjiga, Štri, izdanja Bore Gerzića, Tardis, Deve i Arete.

Booka predlaže čitaocima da umesto da daju 250 dinara za Sajam, taj novac ulože u neku knjigu. Ivan Bevc, vlasnik Booke, kaže da su mnogobrojni razlozi zbog kojih "već treću godinu zaredom ne učestvujemo na Sajmu knjiga. Najznačajniji je pretvaranje Sajma iz cenjene međunarodne manifestacije, koju su posećivali veliki svetski izdavači i književni agenti, u džinovski diskont knjiga kao i prelazak istog na potpuno tržišni koncept, što je rezultiralo dominacijom par najvećih izdavača u tolikoj meri da se učešće bilo koga sem njih u Hali 1 čini besmisleno pošto se senke njihovih gigantskih štandova protežu do izlaza." Kao pozitivne efekte takve odluke navodi "od uštede par hiljada evra koliko sa svim troškovima košta opremanje manjeg štanda što se jako teško vrati kroz prodaju, do pozicioniranja naše kuće kao alternative dominantnom diskursu. Nismo primetili nikakav gubitak, naprotiv." Pomenimo neke od Bookinih aktuelnih naslova: Moja genijalna prijateljica Elene Ferante, Noć bez svitanja Dženi Erpenbek i Una i Selindžer Frederika Begbedea.

Rende, kako kaže Slađana Novaković, direktorka ove izdavačke kuće, prvi put posle 16 godina, znači od osnivanja, ne učestvuje na Sajmu knjiga. "Glavni razlog što nas nema ove godine je knjižara koju otvaramo u Čumićevom sokačetu. Da budem iskrena, nije mi teško pala ta odluka s obzirom na to da Beogradski sajam knjiga već duži niz godina ide ka jednoj vulgarnoj komercijalizaciji koja, po mom mišljenju, ne priliči manifestaciji koja se smatra najvećim i najvažnijim događajem vezanim za knjigu. U prilog mojoj priči ide i promena uslova za konkurisanje za učešće na Sajmu knjiga: na primer, pri prijavi smo obavezni da navedemo samo nova izdanja, a ne i reprinte kao što je bilo ranije. Mnogi naslovi koje smo objavili prethodnih godina su i dan-danas veoma traženi i aktuelni, na primer romani Ante Tomića, Miljenka Jergovića, Muharema Bazdulja, Gorana Vojnovića, Emira Imamovića Pirketa i drugih autora. Mislim da svaki relevantni izdavač u Srbiji treba da ima svoje mesto na Beogradskom sajmu knjiga, gde kriterijumi ne smeju da budu vezani za broj novih naslova, nego za kvalitet i značaj pisaca koje ti izdavači objavljuju." Od novih knjiga koje je Rende objavilo između dva Sajma, izdvajamo posmrtne eseje Muharema Pervića Prva i poslednja, roman brazilske autorke Ane Paule Maje O stoci i ljudima, i priče Borivoja Gerzića Priča. Ljubav.

Zašto su uslovi Malog sajma za neke izdavače pogodniji od onih koje podrazumeva zvanični Sajam? "Mi nemamo nikakve uslove", kaže Aleksandar Nikolić, vlasnik knjižare "Beopolis" i inicijator Malog sajma. "Kod nas izlažu izdavači čije knjige mi i inače prodajemo, samo što su sad odredili sajamski popust. Isplati im se da ne zapošljavaju ljude koji će biti na štandu, ne plaćaju štand, odgovara im koncept u kome su svi ravnopravni." Da li su oni opozicija kolegama sa zvaničnog Sajma? "Nismo, slučajno se desilo da se naš sajam održava istovremeno kad i veliki. Naime, Fabrika knjiga i mi, Beopolis, godinama smo zajedno učestvovali na Sajmu, pa kad su pre tri godine odustali, mi smo im se pridružili. To je bio početak Mini sajma."

Stariji od njih, a takođe nezvaničan, je Međunarodni sajam Biblioteke XX vek. Održava se devetu godinu u Centru za kulturnu dekontaminaciju, 27. oktobra. To je prilika da se osim preko sto knjiga Biblioteke XX vek, pokažu novi naslovi Narod i njegove pesme Rigelsa Halilija, Kupusara Svetlane Slapšak, Smrt na Kosovu polju Ivana Čolovića, Jezici u potkrovlju Ranka Bugarskog i Novi život partizanskih pesama Ane Hofman.