8. septembra 1981. u Velikoj Britaniji je emitovana prva epizoda serije Only Fools And Horses koju smo mi, gledaoci u bivšoj Jugoslaviji, upamtili kao Mućke. Tako je započeo sitkom koji je doživeo globalni uspeh, trajao u različitim oblicima do 2003. godine i postao kulturni fenomen i izvan granica televizije. Mućke su danas deo referentnog pop-kulturnog okvira nekoliko generacija poput Brusa Lija ili Alana Forda. Priča o dva brata, pijačna preprodavca iz Pekama, toliko je bliska gledaocima na prostoru bivše Jugoslavije da je postala i naša, jer smo je odlično razumeli i proživeli. Tvorac serije, Džon Saliven je za moju generaciju tako postao ono što su našim roditeljima bili Lola Đukić ili Novak Novak. Zašto smo se tako lako "primili" na Mućke? Sličnosti su bile očigledne.

Vreme radnje – Britanija u doba Margaret Tačer, kriza i besparica. U Jugoslaviji tih godina, nakon smrti JB Tita osećali smo početak krize kroz stabilizaciju i nestašicu "deficitarnih proizvoda", ili skraćeno DUŠKO (deterdžent, ulje, šećer, kafa i ostalo). Upoznali smo (ne baš kao i rudari iz Velsa) šta je to ekonomska kriza ili propalo preduzeće. Mesto radnje – Pekam, London, gde na lokalnoj pijaci i u pabu Ragina glava operiše kompanija "Troterovo nezavisno trgovačko društvo", koja ne plaća porez i ne postavlja suvišna pitanja. Braća Troter žive u soliteru "Nelson Mendela", koji sastavom i izgledom možete pomešati sa bilo kojim beogradskim stambenim blokom.

Komične situacije ili izrazi iz Mućki postali su tokom godina toliko popularni da su sastavni deo Oksfordskog rečnika. Biseri Del Boja poput "Kušti", "Plonker" ili "Lavli Džabli" dobili su tako akademsko priznanje i postali deo savremenog kulturnog nasleđa. Slična stvar dogodila se i sa famoznim prevoznim sredstvom kompanije Troter, trotočkašem Rilijant Regal žute boje, koji je postao biser kolekcije svih kolekcionara automobila.

Sa pažnjom i nestrpljenjem smo iščekivali specijalne božićne epizode, a tokom godina se priča samo širila, a nove sezone nisu gubile na kvalitetu. Jugoslavija je bila jedna od prvih zemalja koja je kupila prava za emitovanje Mućki što je verovatno bilo iznenađenje i za same autore. U Makedoniji se zvala Spletki a u Sloveniji su se odlučili za bukvalan prevod Samo bedaki in konji. Svojevrsno priznanje ovdašnjoj publici bile su povremene reference na naše prostore koje je Džon Salivan diskretno prometao u scenariju. U jednoj od epizoda je tako Del Boj valjao lokalnom svešteniku "neko belo vino iz Jugoslavije", što je bilo dovoljno da se osećamo kao ravnopravan deo svetskog auditorijuma.

Fasciniranost serijom dovela je i do našeg odgovora na Trotere u vidu šanerskog tandema Kiza i Komina, koje su glumili Ratko Tankosić Sarma i Boda Ninković u domaćoj humorističkoj seriji Dome slatki dome, čiji je scenarista bio Milutin Petrović. Milutin je čak komponovao muziku za seriju, baš kao što je Džon Salivan otpevao uvodnu pesmu za Mućke (a ne Rodni kako su mnogi verovali).

Serija je imala dva spin-ofa, Green Green Grass (o odlasku Bojsija i Marlin na selo) i Rock and Chips (o mladosti braće Troter tokom šezdesetih).

Uticaj na televiziju je ipak nemerljiv. Možete ga pronaći čak i u aktuelnim popularnim rijaliti programima gde se repariraju i valjaju polovna kola Wheelers and Dealers ili Storage Wars, gde se preprodavci nadmeću u kupovini starudije iz skladišta.

Vratimo se ipak našoj vezi sa serijom. Kada smo je prvi put gledali, socijalizam nas je delio od shvatanja koncepta izbegavanja plaćanja poreza. Ta borba je u sebi imala nečeg od tradicije Robina Huda koji se bori protiv sistema. Danas nam je ta priča mnogo jasnija. Mućke su u sebi imale još jedan hrabar i ironičan odnos prema konceptu aristokratije u britanskom društvu. Ismevali su jednako oštro i novobogataše poput Bojsija, koji su čudnim spletom okolnosti uspeli da zarade kintu na prodaji polovnih automobila, ali su očajnički bili željni društvenog priznanja. Bojsi bi danas sigurno poželeo diplomu nekog privatnog fakulteta, galeriju umetničkih slika, članstvo u masonskoj loži, ili ugledan položaj u političkoj stranci. Sve kao kod nas, zar ne?

Za razliku od njih, Del i Rodni ostaju "u kraju" . Oni se tokom serije u jednom trenutku zaista i obogate, ali gle čuda – nakon nekoliko godina gube sve zbog krize na berzi. Ono što ih održava živim tokom svih godina nije, dakle, samo želja za novcem, već bliske porodične veze i prijatelji sa kojima žive celog svog života. Mi smo na Balkanu zato lako mogli da se identifikujemo sa takvim gubitnicima koje duhovitost ne napušta ni u najtežim životnim okolnostima.