Za "Vreme" iz Londona

Nakon vesti da je Velika Britanija izglasala izlazak iz Evropske unije preovladao je osećaj šoka. Stepen zbunjenosti se pojačavao, pogotovo nakon izjave premijera Dejvida Kamerona da podnosi ostavku u oktobru i da će tek njegov naslednik voditi pregovore o izlasku. Samo pre godinu dana isti taj Dejvid Kameron je odneo ubedljivu pobedu na izborima, kao prvi premijer Konzervativne partije koji je uspeo da uspostavi jednopartijski kabinet od 1992. godine. London je samo dan nakon izbora nove vlade u proleće 2015. proglašen za ekonomski centar sveta, nadmašivši Njujork za nekoliko poena kao najpovoljnija destinacija za poslovne poduhvate, što je uticalo na rast vrednosti nekretnina u opsegu 20 do 30 posto na godišnjem nivou. Odmah nakon objavljivanja rezultata referenduma, vodeće agencije za nekretnine su saopštile da su tekući prodavci stavili svoje odluke na stendbaj u strahu od pada cena.

Posle Brexita nameće se pitanje šta će biti sa finansijskom industrijom u Londonu, da li će pad ekonomske aktivnosti dovesti do gubitka poslova i smanjene aktivnosti klijenata usled nejasne situacije u periodu koji nastupa. Pregovori o izlasku će potrajati najmanje dve godine, nakon kojih će uslediti dugi pregovori o novom ekonomskom režimu.

BANKE NAJAVLJUJU ODLAZAK: Vodeće finansijske institucije su najavile mogućnost premeštanja radne snage u druge evropske gradove. "Morgan Stenli", jedna od vodećih američkih banaka, samo nekoliko sati nakon objavljivanja rezultata spomenula je Frankfurt kao potencijalnu destinaciju, dok je HSBC, jedna od najvećih britanskih banaka, koja vuče korene iz Azije, spominjala Pariz.

S ekonomske tačke gledišta, finansijske institucije ne moraju čak ni da premeštaju radnu snagu, dovoljno je premestiti opise poslova i zaposliti lokalnu ili regionalnu radnu snagu. Ta bojazan od pojave tehnoloških viškova trenutno vlada britanskom prestonicom. Ukoliko prilikom dogovora o razvodu VB ne zadrži pristup jedinstvenom evropskom tržištu, zasigurno je da će klijenti vodećih finansijskih institucija, poput multinacionalnih evropskih korporacija, tražiti alternative u partnerima koji mogu da obavljaju poslove bez dodatnih kriterijuma, kao na primer bescarinsko kretanje robe i usluga u okviru jedinstvene ekonomske zone.

Međutim, poslodavci globalnih finansijskih institucija pre donošenja takvih strateških odluka moraju uzeti u obzir prava radnika u drugim evropskim metropolama. U kapitalističkom Londonu je bilo jednostavno: ukoliko radnik ne ispuni plan i program u okviru svoje pozicije, čeka ga paket u fizičkom i u ekonomskom smislu reči – jedan paket sa stvarima sa kojima može da napusti prostorije kompanije, dok drugi paket obuhvata otkaznu otpremninu koja pokriva mesečnu platu za godinu radnog iskustva. U evropskim zakonodavstvima pravima radnika je posvećena veća pažnja. Nije jednostavno ugasiti određenu granu poslovanja na osnovu loših rezultata ili pada produktivnosti. To može zadati dodatnu glavobolju menadžerima finansijskih institucija, jer se može reflektovati na finansijske rezultate poslovanja kompanija.

RELATIVNO STABILNO: Na početku prve radne nedelje nakon ulaska u novu realnost, evidentno je da nema panike u finansijskom sistemu. Zabeleženi pad cena akcija britanskih banaka, koje su izgubile 40 milijardi tržišne vrednosti na dan kad su objavljeni rezultati, sasvim je očekivan. Blok za izlazak je očigledno potcenio negativne posledice. Na primer, Kraljevska banka Škotske je spasena tokom svetske ekonomske krize intervencijom vlade Ujedinjenog Kraljevstva, dakle kroz budžet vlade, indirektnom podrškom poreskih obveznika. Ova finansijska institucija je u ponedeljak 27. juna izgubila 6,5 milijardi tržišne vrednosti padom vrednosti svojih akcija, dok su akcije najveće britanske banke Barklis istog dana suspendovane za trgovinu usled velike volatilnosti i pada od 30 odsto vrednosti.

Pad funte od 15 odsto takođe je bio u okviru očekivanog. Stiče se utisak da je nakon turbulencija u jeku svetske finansijske krize 2008. godine, globalni finansijski sistem postao prilično pripremljen za svaku novu kriznu pojavu. Kao primer naučene lekcije treba navesti da je Banka Engleske (Bank of England) već jutro posle referenduma obezbedila dodatna sredstva u iznosu od 250 milijardi funti kako bi zagarantovala stabilnost bankarskog sistema. Britanske banke trenutno poseduju preko 600 milijardi kvalitetnih likvidnih aktiva i sve su prošle stres-test centralne banke u slučaju ovakvog referendumskog rezultata.

Danas se žitelji Londona pitaju šta će biti sa cenama robe i usluga koje se uvoze iz Evropske unije. Ukoliko Britanija izađe iz jedinstvenog evropskog ekonomskog prostora, usled dodatnih uvoznih tarifa doći će do porasta cena uvozne robe, pretežno hrane, elektronike i automobila. To će dovesti do porasta inflacije u sistemu. Ukoliko do te inflacije dođe, Banka Engleske će morati da poveća kamatne stope, koje su na istorijski niskom nivou već gotovo jednu deceniju (0,5 odsto). To će dovesti do porasta troškova servisiranja stambenih i drugih kredita na kojima počiva srednja klasa. Zato se organizuju protestne šetnje i peticije kako bi London dobio specijalni status pridruženog člana ujedinjenih država Evrope.

Proces uspostavljanja novog međunarodnog ekonomskog sistema biće dug i kompleksan. Najveću korist od toga će imati pravnici. Na kraju krajeva, Švajcarska, koja je deo Evropske ekonomske unije, decenijama je radila na uspostavljanju bilateralnih dogovora u raznim domenima sa zemljama članicama, što znači da ne postoji gotov model koji se može prepisati i primeniti na novonastalu situaciju.