Mladi su oduvek bili u žiži interesovanja i predmet analize pre svega iz sociološkog i psihološkog ugla, a poslednjih godina i u fokusu marketinške i medijske struke. I po pravilu, od strane šire javnosti i starije generacije, mladi su predmet kritike, osude, čuđenja, nerazumevanja pa i izvor zabrinutosti za budućnost koju će jednog dana voditi takvi naraštaji. Izuzetak nije ni sadašnja generacija mladih koja je možda više nego ijedna druga istraživana, analizirana i etiketirana kako na globalnom nivou tako i kod nas.

Kakvi su zaista mladi danas, koje su sličnosti i razlike između ove generacije u Srbiji i njihovih globalnih vršnjaka, koje su to istine o njima još neotkrivene, a šta su samo nagađanja i predrasude, to su bila pitanja koja su inspirisala studiju "Istina o mladima" ekspertskog centra McCann Truth Central. Cilj istraživanja je bio da na objektivan način otkrije i prikaže sliku mladih u Srbiji, uključujući njihove dobre i loše strane.

Istraživanje je pokazalo da je današnja generacija mladih u Srbiji racionalnija, zrelija i pragmatičnija nego što se očekuje od nekoga u tim godinama. Ta racionalnost se ogleda u njihovom stavu prema novcu, kupovini, stanju u društvu, planovima za sopstvenu budućnost, partnerskim odnosima i mnogim drugim temama. A razlog su okolnosti u kojima je ova generacija odrastala i još uvek živi – 87 odsto mladih u Srbiji smatra da se danas suočavamo sa mnogim životnim problemima koji nisu postojali u prošlosti. Današnji mladi, koji su na izvoru informacija 24 sata, svesni su ekonomske krize, borbe i problema kroz koje prolaze njihovi roditelji i čitavo društvo, nemogućnosti nalaženja posla, zagađenosti, klimatskih promena, izbegličke krize, verskih ratova, terorističkih napada… Mora se priznati da prethodne generacije ostavljaju mnogo tereta na "nejakim plećima" današnjih mladih, što čini da su oni manje bezbrižni. Zabrinutost i osećaj nesigurnosti koji provociraju teška vremena uticali su da ova generacija razmišlja na vrlo pragmatičan način i pokušava da nađe najlakše načine kako bi došla do bilo kakve sigurnosti – a sigurnost u njihovom mikrosvetu pružaju porodica i posao.

Na pitanje koju su im tri najveće želje za budućnost, najveći procenat mladih je odgovorio da budu zdravi (55 odsto), da sretnu srodnu dušu (40 odsto) i imaju uspešnu karijeru (36 odsto). Putovanja svetom je odabralo 35 odsto mladih, a pokazalo se da, za razliku od nekih prethodnih generacija kod kojih se uspeh merio materijalnim bogatstvom, mladi danas tvrde da im je bitnije da dožive različita iskustva nego da poseduju stvari (84 odsto se slaže sa ovom tvrdnjom).

Mladi, s druge strane, ne žele da budu poznati, iako bi se stekao suprotan utisak na osnovu ekspanzije reality show programa. Većina njih smatra da poznatost donosi preteranu izloženost i gubitak privatnosti, ali i izvesnu opasnost, jer u vreme društvenih mreža jedan pogrešan potez može učiniti da postanete predmet podsmeha. Tako je samo 1,5 odsto ispitanika iz studije među tri želje za budućnost odabralo da bude poznato. U skladu sa ovim rezultatom je i podatak da su mladim ljudima uzori broj jedan roditelji, pa tek onda poznate ličnosti.

Roditelji su prvi od kojih bi većina mladih potražila pomoć u nevolji i savet, a 72 odsto njih kaže da porodica ima veći uticaj na njihove odluke nego drugovi/drugarice. Ova vezanost za roditelje u kojima vide najbolje prijatelje, uzore i sigurnu luku, reflektuje se i na planove koji mladi imaju za budućnost. Oni žele da jednog dana vrate roditeljima sve što su oni do sada učinili za njih, kako u materijalnom smislu tako i kroz pažnju i vreme koje će provesti sa njima. Polovina mladih bi potrošila novac na potrebe roditelja i porodice, a na pitanje kako bi jednog dana voleli da ih ljudi pamte, najveći procenat je odabrao tvrdnju "Kao osobu koja je brinula o porodici".

Od mladih ljudi koji odrastaju u ovim, nimalo lakim vremenima mnogo se očekuje, ali im se s druge strane malo veruje. Ovo istraživanje je otkrilo dosta drugačiju istinu o generaciji mladih od slike koju mnogi imaju o njima. Ako im nešto možemo zameriti, to je nedostatak entuzijazma i inicijative u stvaranju prilika za bolji život u sredini u kojoj žive. Oni ne pokazuju volju da menjaju postojeće stanje stvari, koje i te kako kritikuju, već će radije da iskoriste lakše puteve i prečice kako bi ostvarili lične ciljeve, a jedna od tih prečica je odlazak u inostranstvo. Ovo je generacija koja ne želi da troši svoju energiju na stvari koje misli da ne može promeniti. Neke druge generacije su pokušale da promene sistem buntom i revolucijom, ali po njima, nisu mnogo uspele u tome… Kada stvari pogledamo iz njihovog ugla, možda im se ipak ni ovo ne može zameriti…