Kriterijum:
Ko istrpi 25 po turu

Mandatar za sastav vlade Aleksandar Vučić izjavio je u utorak, posle prvog kruga razgovora sa parlamentarnim strankama, da nema sastav vlade, da će ona možda biti formirana i posle 16. juna, ali da je svakako cilj da se formira najbolja moguća vlada. Ne bih da poredim, ali to vam je isto kao sa fantomkama u Savamali. Istekao je rok Vučićevom obećanju da ćemo koliko u taj isti utorak znati ko je pod okriljem noći preuzeo u delu Beograda vlast u svoje ruke.

Niko ga ne bije po ušima da obećava više nego što može, ali izgleda da je to jače od njega. Postaje već bespredmetno komentarisati ta Vučićeva obećanja koja se odlažu iz pretpostavljam objektivnih razloga, ali gomilanje obećanja ima jasnu svrhu: prethodno je zatrpano novim i točak vlasti se okreće, samo što ima i onih zluradih koji misle da je to prazan hod.

Verujem Vučiću da će vlada biti sastavljena u zakonskom roku, a to je, ako dobro računam, 7. septembar. Biće to, naravno, mnogo pre tog krajnjeg zakonskog roka, ali širenje "slatke jeze" deo je omiljene Vučićeve taktike kad treba odvući pažnju javnosti. I pre ovog "prvog kruga" razgovora sa opozicionim strankama mediji su se bavili temom ko će biti u Vučićevom kabinetu, a to će se sada rasplamsati.

Koliko znam čoveka, Vučića dakle, verovatno se u opuštenom društvu podsmeva tim nagađanjima. On ima sastav vlade samo što se pravi da na to ima uticaja i domaći politički faktor, pa se, tobože, saldumi, premišlja oko nekih programskih rešenja, kao što je, na primer, plan Dveri oko nataliteta, pa će da razmisli ko će biti ministar za pravljenje dece narodu, a tu, barem, ima kandidata.

Nema dana da me neko ne pita ko će biti ministar u vladi Srbije i niko mi ne veruje da pojma nemam i da me to slabo zanima, jer ni Vučića ne zanima previše. On je ubeđen da je prosvećeni apsolutizam najbolji oblik upravljanja Srbijom makar zbog toga što veruje da mu to garantuje dugoročnu vlast. Sumnjivo je njegovo sve češće poistovećivanje s knjazom Milošem. U tom smislu on pokazuje jasan prezir i prema parlamentu, a nema sumnje da će nastaviti tradiciju upravljanja vladom po "ja pa ja" sistemu, a neće biti u vladi tog majčinog sina koji neće istrpeti "25 po turu" kao što su trpeli ovi u prethodnom sazivu.

Ribarov san:
Kako je Dačić ulovio "zlatnu ribicu"

Neki su sami, unapred, počeli da skidaju pantalone. Dačić je pominjao neki blagdan kada se, kao kad uhvatiš zlatnu ribicu, ispunjavaju tri želje. Jedna je očigledna – da ostane u vladi. Premijer se najduže zadržao u razgovoru sa Čedom Jovanovićem i Nenadom Čankom. Prvi bi rado da uđe, a drugi je na izborima video koliko ga košta namigivanje "naprednjacima" pa glumi autonomnu politiku i vlada ga tobože ne zanima, mada mu slabo ko još veruje.

S Vojislavom Šešeljom se sastao u četiri oka kakav je i uobičajen red kad se sklapa neki trgovački aranžman.

Kandidat za predsednika Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je lideru pokreta "Dosta je bilo" Saši Raduloviću na sastanku rekao u lice istinu i sve što misli o njemu, a da Radulović na sastanak nije ni došao da priča.

"Najkraće sam razgovarao sa predstavnicima DJB, prosto ne bih to komentarisao, kada neko nije ni došao da razgovara, a onda izašao napolje i rekao – drugarice, učiteljice, Perica mi je rekao to i to. Samo on neka plače i kuka, ja sam kao i svaki put govorio istinu, tako sam i njima saopštio istinu u lice", rekao je Vučić na konferenciji za novinare po završetku konsultacija sa strankama.

Kaže da mu je Radulović doneo nešto i spustio ispred sebe, da mu ništa nije dao, a da je on Raduloviću rekao da je "nepristojan, nevaspitan i još neke stvari".

"Ali, rekao sam im u oči, njih je bilo dvostruko više, nas dvojica, rekao sam mu sve što mislim o njemu i da nema nikakvu politiku. Mislim da je brzo izleteo napolje", naveo je Vučić.

Dodao je da su se neki borili da se dočepaju skupštinskog restorana, da su postali "ćevap" i "kafe" majstori, a što se Radulovića tiče, da je dobio zasluženu lekciju.

Gađanje cipelama:
Vađenje štete

Inače, Vučićev prezir prema parlamentu nije od juče. Rekao je pre jedno mesec dana da ga je baš briga kako će da se vređaju i "gađaju cipelama", da on ima preča posla i svašta drugo u tom smislu. Verovatno da bi popravio tu brljotinu, izvadio štetu, odlučio se da s predstavnicima opozicije razgovara u Skupštini Srbije, što je Maja Gojković iskoristila da istakne kako premijer poštuje parlament.

Još onog dana kada je Republička izborna komisija proglasila sastav jedanaestog saziva Skupštine Srbije bilo je jasno da će veći broj lista od parlamenta učiniti zanimljivo mesto.

U prošlom sazivu poslanici SNS-a i njihovi koalicioni partneri imali su znatno efikasniju većinu i sa malo rasprave kroz skupštinske procedure prolazili su zakoni, uredbe i sve drugo što je u korpusu skupštinskih ovlašćenja.

Sada se dogodilo da je tu više raznorodnih poslaničkih klubova (ukupno 16) pa će procedure biti tegobnije, u odborima će se više i duže raspravljati, očekuje se veći broj amandmana… Sve to ne mora da bude loše. Naprotiv.

Zakonodavna delatnost možda neće biti efikasna kao u pro-šlom sazivu, ali će morati da uvažava volju i mišljenje većeg broja političkih faktora koji pojedinačno, ali i skupa, nemaju moć da menjaju volju vladajuće stranke, ali će imati moć da u javnosti predstave svoje političke vizije, pa i da ispune ulogu kontrolora vladajuće većine.

Kada sam napisao da će parlament biti zanimljivo mesto, mislio sam na politički sadržaj rada u promenjenim okolnostima, a samo neko krajnje pakostan vidi zanimljivost u pretvaranju parlamenta u cirkusku šatru. Ali tim pakosnicima zasedanje u prošli petak kao da daje za pravo.

Kao najstariji poslanik u novom sazivu Skupštine Srbije, Dragoljub Mićunović (vidi intervju na narednim stranicama ovog broja "Vremena") predsedavao je konstitutivnom sednicom. Predsedavao je okruglo deset sati. Kad je procenio da sednica gubi smisao, prekinuo ju je i zakazao nastavak za ponedeljak, 6. jun. Novi poslanici su uspeli da, kako bog zapoveda, samo polože zakletvu. Umesto da izglasaju Maju Gojković (SNS) za predsednicu parlamenta, deset sati su se svađali, međusobno optuživali i dobacivali. Čak je i predsednik poslaničkog kluba SNS-a Aleksandar Martinović tek ovlaš pomenuo predlog da Gojković bude predsednica parlamenta, a onda opleo po opoziciji.

Sad najjača vladajuća stranka optužuje Mićunovića da je zloupotrebio demokratiju i šta sve ne. Uverljivo, međutim, zvuči Mićunovićevo objašnjenje po kom je hteo da spase dostojanstvo Skupštine Srbije.

Opozicija, kao i svaka opozicija, jedva je dočekala prvo zasedanje da saspe vlasti sve što ima. Skupštinska većina, umesto da je pustila da se izduvaju i elegantno izabrala Maju Gojković za predsednicu, imala je potrebu da na svaku optužbu odgovori odmah.

Da li je to Martinović hteo da se istakne u novoj ulozi "mladog lava", ili je nešto drugo u pitanju, videćemo već u nastavku ovog serijala. Većina je ovog puta pokazala nemoć da se ponaša racionalno.