U noći između nedelje i ponedeljka 25. aprila, negde u vreme kada su predstavnici opozicije stigli u prostorije Republičke izborne komisije zbog sumnji da su upravo završeni republički i lokalni izbori pokradeni, Miloš Đorđević, mladi pevač benda Revolt X, objavio je na svom Fejsbuku da su ga bez razloga "držali i maltretirali" nepoznati "ljudi sa maskama". On je, koji sat posle ponoći, završio svirku negde u blizini Hercegovačke ulice u delu Beograda na kome se planira izgradnja kontroverznog projekta "Beograd na vodi" i krenuo kući.

"Bez legitimacije su me izvukli iz auta, maltretirali me iza tog parkinga gde je neki šut i gde su radovi i držali me na hladnom sat i po. Sve stvari su mi izbacili napolje, opremu koju sam nosio na svirku stavili su da se kvasi na kiši, oduzeli mi sva dokumenta i tako bespomoćan sam stajao sa raširenim rukama i nogama."

Đorđević je na Fejsbuku još napisao da je ljude sa maskama pitao ko su, a odgovorili su mu da gleda u pod i ne zapitkuje. "Posle toga sam čamio u nekoj šupi pored sa još nekim likom koji je sedeo na stolici, isto sa fantomkom na glavi. Na kraju su mi rekli da čekam deset minuta i odmah palim kući. Ulicu Hercegovačku su zatvorili sa dva đubretarska kamiona kad sam krenuo na kraju kući kolima, pa su me drsko uputili da što pre zapalim sporednom uličicom." Kada je tog jutra izašlo sunce, čitava parna strana Hercegovačke ulice pa sve do Mostarske i Braće Krsmanović bila je – porušena.

ĆALE, MORA TAKO BITI: Tokom ponedeljka pristizala su svedočanstva rušenja još neobičnija od Đorđevićevog: "Te noći su došli ljudi sa fantomkama na glavi. Izveli su me iz čuvarske kuće, dvojica su mi oduzeli mobilni telefon i vezali me. Oko pola četiri su me oslobodili, vratili mi telefon i rekli da ne zovem nikoga. Bageri su ostali tu još sat vremena. Jedan od njih me je sve vreme čuvao i rekao: ‘Ćale, mora tako biti’", ispričao je za "Vreme" čuvar firme "Iskra" čiji su objekti porušeni te noći. Čuvar nije želeo da se njegovo ime objavi.

Za Radio Slobodna Evropa (RFE), svedočio je i Slađan Milošević koji je te noći bio u prostorijama firme "Toplica trans", koje su takođe porušene: "U 2.20 su došle ‘fantomke’ sa crnim džipom bez tablica i sa zatamnjenim staklima. Bilo ih je oko deset. Dvojica su mene napala u dežurani, bio sam u kućici. Trojica su pajserima obijala vrata kancelarije, ušli su, šta su sve radili ne znam. Uzeli su mi telefone, pobacali mi kartice i rekli da bežim dok sam živ i zdrav. Pitali su da li još nekog ima da ne pogine."

Nada Krstić, vlasnica porušenog restorana "Savski ekspres", ispričala je da su joj iz "Iskre" javili da je "sve sravnjeno". "Mislila sam da se čovek šali. Otišla sam tamo i kad se nisam šlogirala kad sam videla šta se desilo", ispričala je Krstić za RFE.

Vlasnici nabrojanih firmi su pozvali policiju, međutim, ona nije reagovala. "Rekli su mi da nisu nadležni, a nakon mog insistiranja – da imaju naređenje da ne intervenišu", rekao je za "Vreme", Vladimir Miljević, direktor "Iskre" i nastavio: "Dali su mi broj Komunalne policije i rekli da su nadležne komunalna policija, građevinska inspekcija i Skupština grada koje akciju izvode i opet ponovili da nisu nadležni. To su mi i usmeno rekli i kada sam sutradan bio u policiji."

Nada Krstić se konsultovala sa advokatom koji je napisao krivičnu prijavu protiv N.N. lica. "Tri sata su nas zavlačili dok su uzeli tu prijavu i zaveli je. Rekli su: ‘Šta vi tu čekate, to je ‘Beograd na vodi‘, trebalo je da se iselite odatle.’" Miljević se po preporuci policije obratio i nabrojanim institucijama koje su mu odgovorile da nemaju veze sa tim, da oni ne sprovode akcije noću, da ne vezuju ljude.

BEZ NAJAVE: Svi vlasnici objekata koji su porušeni u noći između nedelje i ponedeljka kažu da nisu znali da će biti tad porušeni. "Restoran je redovno radio, rušenje se desilo bez ikakvog obaveštenja, rešenja, obrazloženja, bez ičega. Nešto smo izvadili, barem dokumentaciju, nešto od hrane. Mislim da je šteta između 30.000 i 40.000 evra", ispričala je za RFE vlasnica restorana "Savski ekspres".

Miljević je objasnio da je za neke od objekata svoje firme imao upotrebne dozvole, za neke privremene građevinske dozvole, a nešto je bilo u postupku ozakonjenja, odnosno legalizacije. Kaže da je građevinska inspekcija za objekte koji su u procesu ozakonjenja pokrenula postupak rušenja, ali on je stopiran dok se postupak ozakonjenja ne završi. Za objekte za koje imaju dozvole nisu ni pokretani postupci.

Inače, Miljević je "Iskru" kupio 2010. godine kad je bila u stečaju i kada nije bilo ni govora o "Beogradu na vodi". "U leks specijalisu za ovaj projekat stoji kako će se eksproprijacija određivati kada je o objektima reč, pa smo mi očekivali da će se to i dogoditi."

REAKCIJE: Osim oštećenih građana, reagovali su zaštitnik građana Saša Janković i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić. Poverenik je od nadležnih gradskih institucija zatražio objašnjenje koje je uskoro i stiglo od gradonačelnika Beograda: "Potvrđujem da Grad Beograd nema nikakve veze sa događajem o kome ste obavešteni od strane građana. Lično smatram da navodi iz vašeg dopisa upućuju na to da je potrebno obratiti se državnim organima u čijoj je isključivoj nadležnosti postupanje po ovakvim informacijama", odgovorio je Siniša Mali.

Ostale institucije su, preko medija, takođe izvestile javnost da nisu učestvovale u rušenju. Iz opštine Savski venac su za "Politiku" rekli da porušeni objekt firme "Iskra", deo restorana "Savski ekspres", kao ni objekti preduzeća "Toplica trans" nisu bili predviđeni za rušenje.

O ovoj temi govorio je i premijer Srbije Aleksandar Vučić: "Ja ne znam šta se tačno dogodilo, ali se nadležni organi i nadležno tužilaštvo time bavi… Pa, nismo uspeli da nađemo materijalne dokaze za ubistvo Jelene Marjanović, što je mnogo veći zločin nego rušenje bespravnih objekata, tako da se trudimo da rešimo sve te slučajeve kao što smo sve slučajeve rešili."

Najčudniju izjavu je, za N1 televiziju, dao predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević (političar iz SPS-a): "Za takve stvari se na Uskrs ne pita… Imate zvanično saopštenje Grada Beograda… Imate jako čudnu situaciju da neko priča o fantomkama, a fantomke nije video i što je još čudnije, niko nije prijavio slučaj policiji. Ono što je u ovom trenutku suština jeste da gradske službe to nisu radile. Ono što je zasigurno, niko nije prijavio ništa policiji i ono što je zasigurno, niko to nije video još uvek. Samo se svodi na priču nekoliko ljudi."

U međuvremenu, Šabiću su stigle i pretnje: "Nastavi da se interesuješ za akciju ljudi pod fantomkama i bićeš u prilici da se sretneš sa njima", a istraživačka mreža KRIK je objavila snimke sigurnosnih kamera na kojima se vide bageri kako ruše objekte i siluete ljudi koji rušenje posmatraju.

U utorak, 3. maja, kada nastaje ovaj tekst, Saša Janković je za "Danas" rekao da je pokrenut postupak kontrole i da očekuje da će do kraja nedelje imati određene rezultate. "Policija za sada sarađuje. Dala nam je izjave i predala snimke noćnih poziva građana. Dobro je što se i očevici i građani koji su te noći pretrpeli maltretiranja još javljaju. To znači da nisu zastrašeni", rekao je Janković.

ČUDNE STVARI: Prva čudna stvar je, dakle, to što policija nije htela da reaguje i to što je vlasniku porušene "Iskre" u policiji rečeno da "imaju naređenje da ne reaguju" i da se obrati Komunalnoj policiji "koja u rušenju i učestvuje". Komunalna policija je to učestvovanje demantovala. Po svedočenju muzičara Đorđevića, on nije mogao da izađe iz Hercegovačke ulice zbog parkirana dva kamiona JP Gradska čistoća. Iz gradske uprave su demantovali učešće bilo koje svoje službe u rušenju.

Druga čudna stvar je i to što se sve ovo dešavalo tokom jednako čudnog prebrojavanja glasova na republičkim i lokalnim izborima. Setimo se i da je i kontroverzni ugovor između Srbije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i firme "Igl Hils" o izgradnji "Beograda na vodi" objavljen u danu kada se održala "Parada ponosa" i kada se desio čudni incident braće Vučić i Mali sa pripadnicima Žandarmerije.

Treća stvar nije čudna, nego simptomatična. U reakcijama na ovaj slučaj, premijer Vučić je rekao da su porušeni "bespravni objekti", iako to, ako ćemo verovati vlasnicima, nije tačno. Izjava predsednika gradske skupštine Nikodijevića o tome da je sumnjivo da li se čitav slučaj uopšte desio deluje kao potpuna besmislica, ali ne mora da bude. Poverenik Šabić je u svom blogu napisanom za sajt TV B92 podsetio na slučaj od pre godinu kada je potpisivan pomenuti ugovor. Tada su dva tramvaja Gradskog saobraćajnog preduzeća zaustavljena tačno nasred puta tako da zaklone demonstracije inicijative "Ne da(vi)mo Beograd" i njihovu veliku žutu patku. Nakon što je poverenik pitao u GSP-u ko je naredio da se tramvajima zaklone oni koji zvižde "Beogradu na vodi", rekli su mu da oni nisu, već da je to urađeno po nalogu policije. Policija je odgovorila da o tome ne zna ništa…

"I tako je i ostalo", piše poverenik Šabić u svom blogu i zaključuje: "Bilo bi odgovorno razmisliti o mogućnosti da oni, pošto su se isprobali u uvođenju reda u saobraćaju i građevinarstvu, dođu i na ideju da to pokušaju i ‘po kućama.’"

Na kraju, kome koji je mogući motiv rušenja Hercegovačke ulice?

Ksenija Radovanović iz inicijative "Ne da(vi)mo Beograd" kaže da se ovaj događaj ne razlikuju mnogo od scenarija koji je pratio zvanične postupke raseljavanja stanovništva sa ostalog područja namenjenog "Beogradu na vodi". "Već skoro dve godine ovi se procesi sprovode u atmosferi pravne nesigurnosti, uz primenu pretnji i zastrašivanja", kaže ona.

Ovim tragom razmišlja i advokat Aleksandar Radivojević koji zastupa porodicu Timotijević u slučaju poznatom kao "poslednja kuća" – njihovo imanje je jedino koje još nije porušeno. Naime, Ivan Timotijević (76) je 1991. otkupio kuću u kojoj sada živi i koja se nalazi na prostoru "Beograda na vodi". Timotijević trenutno vodi dva spora protiv države: oko utvrđenja vlasništva i oko utvrđenja stanarskog prava. Advokat Radivojević je svom klijentu savetovao, a to potvrdio i za "Vreme", da ne ostavljaju kuću samu jer: "Ako sruše tu kuću, nemoguće je dokazati ni pravo vlasništva ni stanarsko pravo. Nemoguće je dobiti spor ako objekta nema."

Jedino što preostaje onima čijih objekata više "nema" jeste obligacioni postupak nadoknade štete za koji Radivojević kaže da je na "toliko dugom štapu da ga je praktično nemoguće dobiti".