Za "Vreme" iz Soluna

Levičarska Siriza sa Aleksisom Ciprasom na čelu na vlast je došla 25. januara 2016. Očekivanja njenih glasača u prezaduženoj zemlji posrnule ekonomije i narušenog socijalnog sistema bila su velika. Godinu dana kasnije mnogi imaju gorko-slatko osećanje. Gorko, jer su mnogi grčki levičari razočarani bolnim kompromisom s evropskim kreditorima na koji je ipak pristala Ciprasova vlada, a koji nije značio ništa drugo do još veću štednju i smanjenje plata i penzija. Slatka, jer je zbog ovog kompromisa i ateriranja Sirize u "pustinju realnosti" Grčka učvrstila svoju do tada nesigurnu poziciju u evrozoni i po prvi put videla svetlo na kraju tunela, pošto su se kreditori striktno obavezali da će značajno smanjiti neodrživo visok dug zemlje.

Može prvi levičarski premijer u Evropskoj uniji Aleksis Cipras (41) da nas podseća koliko god hoće kako je ponosan na bitke koje su on i njegova vlada vodili protiv nametnutih mera štednje i Berlina, te kako će nastaviti u istom borbenom duhu, ali je činjenica da danas prolazi kroz najkritičniju fazu svoje vlasti od kada je bio prisiljen da potpiše novi, treći po redu memorandum sa grčkim kreditorima. Grčka se sada ponovo nalazi u crvenoj zoni opasnih turbulencija. Poljoprivrednici i samostalni preduzetnici su opet izašli na ulice, traktori su blokirali auto-puteve i granične prelaze, štrajkovi i demonstracije su svakodnevna pojava, a sve zbog toga što se novi zakoni o socijalnom osiguranju i porezima moraju izglasati i na taj način sprovesti novi ugovor koji je Ciprasova vlada potpisala s kreditorima.

U septembru prošle godine Cipras je glatko potvrdio vlast na prevremenim parlamentarnim izborima, uprkos tome što je jasno rekao da će realizovati sporazum o strogoj štednji koji je bio prisiljen da potpiše, ali je obećao da će pritom da zaštiti ekonomski i socijalno najslabije društvene slojeve. Sada, kad je došlo vreme da se sporazum izglasa u parlamentu i primeni u praksi, mnoge društvene grupe i celokupna opozicija vrše veliki pritisak na Ciprasovu vladu, koja po tom pitanju ne želi da popusti. Kreditori sa svoje strane insistiraju na još većem smanjenju grčkih penzija u zamenu za povoljnije reprogramiranje grčkog duga.

LOV NA BOGATE PORESKE PRESTUPNIKE: Grčki premijer je u intervjuu za nedeljno izdanje novina "Avgi" (Zora) od 14. februara ponovio kako novo smanjenje penzija predstavlja za vladu "crvenu liniju", uz napomenu da su od 2010. godine penzije umanjene dvanaest puta, ukupno za oko 40 odsto. Kaže i da će Grčka bez obzira na sve ekonomske teškoće "uskoro zatvoriti otvorene frontove i okrenuti novi list".

"Mi se ne bojimo demonstracija, jer smo s narodom, a ne s kravatama. Istorija se ne piše ćutanjem, nego borbom", rekao je Cipras, pozivajući pobunjene poljoprivrednike na dijalog kako bi se za njih pronašlo neko kompromisno rešenje u novom zakonu o osiguranju koji mora da se izglasa po hitnom postupku. Bogatima, koji su ogroman novac izneli u inostranstvo, poručio je da je došlo vreme za naplatu poreza, te da će Grčka na taj način prevazići finansijske teškoće, i najavio odlučnu borbu protiv korupcije.

Treba napomenuti da su u periodu od 2010. do 2014. porezi za nižu i srednju klasu, koje čine 90 odsto populacije, uvećani za 337 odsto, dok su porezi za onih deset odsto najbogatijih Grka povećani za samo devet odsto. Ciprasova vlada pokušava da uvede red u poreski sistem. Pre nekoliko dana tako je Stavros Papastavru, advokat i saradnik bivšeg desničarskog premijera Adonisa Samarasa, bio primoran da plati porez i kaznu od 3,3 miliona evra da ne bi bio procesuiran za 5,4 miliona evra koje je ilegalno izneo u inostranstvo. U sličnoj poziciji se nalazi oko 50.000 grčkih državljana, čija imena su izložena na raznim listama poreskih utajenika i od kojih grčke poreske vlasti traže da opravdaju sume veće od 100.000 evra koje su za poslednjih nekoliko godina uložili u strane banke. Ukoliko na osnovu novog zakona ne plate naknadno poreze i kazne, preti im zatvorska kazna i oduzimanje imovine. Zbog toga raznorazni oligarsi preko medija pod njihovom kontrolom žestoko napadaju Ciprasovu vladu, u nadi da će izazvati prevremene izbore, ostvariti scenario o "privremenoj levoj zagradi" i stvari vratiti na staro. Većina Grka, ipak, ne naseda na to.

HUMANITARNA KATASTROFA: Za proteklih sedam kriznih godina grčka ekonomija pala je za gotovo 30 odsto BDP-a, prosečan Grk je izgubio 40 odsto svoje kupovne moći, a nezaposlenost je zakucana na preko 25 odsto. Grčko društvo, kojim je nekada dominirala jaka srednja klasa, dobilo je karakteristike neravnopravnog klasnog društva. Dok su ogromni delovi srednje klase velikom brzinom tonuli na socijalno dno, desetak odsto najbogatijih Grka uvećavalo je svoje prihode.

To je omogućila politika prethodnih vlada, koje su sprovodile horizontalne rezove uvećavajući poreze za zaposlene i penzionere, dok su bogataši uživali sve privilegije. To je na kraju uticalo na izborno ponašanje Grka. Do 2012. godine građani Grčke su glasali na osnovu svojih tradicionalnih ideoloških ubeđenja, pa su tako desničari glasali za desničarske stranke, levičari za levičarske, dok se centar kolebao čas u jednom, čas u drugom pravcu. Od 2012. godine svedoci smo masovnih promena izbornog ponašanja: Grci su počeli da glasaju uzimajući u obzir više klasne nego ideološke razlike.

Tako je osiromašeni srednji sloj gradskih i seoskih područja počeo masovno da glasa za stranke za koje veruju da će zastupati njihove interese, posebno za levu Sirizu. Nasuprot njima, stanovnici bogatih gradskih četvrti i velikoposednici iz ruralnih područja nastavili su da glasaju za stranke kao što su konzervativna Nova demokratija i Pasok sa leve strane centra. To je postalo jasno posle poslednja tri izborna odmeravanja u 2015. godini i to je bio glavni ključ Sirizinog uspeha, uprkos žestokom propagandnom ratu. Stvoren je širok socijalni savez sa osiromašenim slojevima koji su najviše trpeli u godinama krize.

Već od prvog dana vlada Aleksisa Ciprasa je usvojila niz mera za ublažavanje humanitarne katastrofe. Tako je napravljena elektronska kartica kojom nezaposleni i siromašni mogu da potroše 70 evra mesečno na osnovne prehrambene proizvode u supermarketima, uvedena je dotacija za stanarinu od 210 evra mesečno za svaku četvoročlanu porodicu u kojoj su roditelji nezaposleni, izglasan je zakon o besplatnoj struji od 350 KW mesečno za siromašne, kao i besplatna bolnička nega za sve one koji su ostali bez socijalnog osiguranja. Ovim merama za koje se iz budžeta godišnje izdvaja 220 miliona evra, preko pola miliona siromašnih i nezaposlenih Grka spaseno je od humanitarne katastrofe.

Pored toga, stanovi i kuće u kojima ljudi žive su zaštićeni od hipotekarnih bankarskih kredita, građanima su poreska dugovanja podeljena na sto rata, nakon čega su odahnuli mnogi pripadnici srednjeg i nižeg staleža.

Ciprasova vlada je izglasala i niz Grčkoj posve stranih zakona, kao što je zakon o izdavanju grčkog državljanstva za decu imigranata rođenoj u Grčkoj, antirasistički zakon protiv nacionalne, verske i polne diskriminacije, kao i zakon o civilnom partnerstvu za istopolne parove.

ŽESTOK OTPOR: Kao nastavak ove politike i uprkos činjenici da je primorana da uveća poreze i smanji potrošnju, Ciprasova vlada namerava da značajno umanji poreze i doprinose za građane čija su primanja manja od 12.000 evra godišnje, da analogno smanji poreze onima koji imaju prihode do 24.000 evra, a postepeno da uveća poreze za sve čija godišnja primanja premašuju ovu sumu. Buru nezadovoljstva bogatih izazvala je najava vlade da će građanima sa prihodima iznad 60.000 evra godišnje podići porez sa sadašnjih 42 odsto na 50 do 60 odsto.

Što se poljoprivrednika tiče, cilj je da se postepeno povećaju njihovi samodoprinosi kako bi i oni imali zagarantovanu minimalnu nacionalnu penziju od 385 evra mesečno, a porez bi se sa sadašnjih 13 odsto postepeno povećao na 26 odsto. Zauzvrat im se nude neoporezovane subvencije do 12.000 evra godišnje kao i mnoge druge olakšice.

Sve ove mere moraju da se sprovedu jer grčki kreditori traže da se u 2016. godini državni troškovi smanje za 1,8 milijardi evra, tj. jedan odsto BDP-a. To je prvi i osnovni uslov za pozitivnu ocenu novog grčkog programa štednje nakon čega bi se pokrenula velika diskusija o smanjenju grčkog duga (184 odsto BDP-a u 2016), što se smatra ključnim za pokretanje grčke ekonomije.

Međutim, reakcije poljoprivrednika, samostalnih preduzetnika i opozicije su tako žestoke da se postavlja pitanje da li će Siriza biti u stanju da sama iznese svu težinu reformi u trenutku kada MMF i ostali kreditori vrše pritisak da se još više skrešu penzije i plate, a pritom se samo u 2015. godini na grčkim ostrvima iskrcalo skoro milion izbeglica koje hrle na zapad i sever Evrope.

BITKA NA TRI FRONTA: Ključ leži u pozitivnoj oceni kreditora za sprovođenje programa štednje, kojom bi se otvorilo pitanje smanjenja duga. Ohrabruje činjenica da je grčka ekonomija izdržala zatvaranje banaka i kontrole kapitala, a pritom nije imala veliku recesiju u 2015. godini, dok je turizam sa 26 miliona posetilaca oborio sve rekorde, tako da je nezaposlenost pala na 24 odsto, dok su prihodi od poreza porasli, te se računa sa suficitom od 1,5 milijardi evra. Privredni rast se predviđa i za 2016. godinu. Međutim, ako bude bilo kašnjenja sa donošenjem pozitivne ocene, Grčka će se naći u veoma teškom položaju budući da istovremeno vodi bitku na tri fronta, rekao je grčki ministar privrede Efklidis Cakalotos.

Grčka je trenutno u središtu tri krize: ekonomske, izbegličke i bezbednosne. "Postoje konzervativne i ksenofobne sile u Evropi koje žele da pretvore Grčku u evropskog tamničara, u skladište očajnih duša, u novi Aušvic za izbeglice i migrante", kaže predstavnik Sirize u Evropskom parlamentu Stelios Kuloglu. On podseća na to da je belgijski ministar spoljnih poslova otvoreno rekao kako Grčka treba da izgradi kampove za 400.000 izbeglica, što bi bio vetar u leđa neonacistima i desničarskim ekstremistima.

"Za sada", kaže Kuloglu, "stanovnici Lezbosa su pokazali neverovatnu solidarnost. Na ovom ostrvu koje ima oko 70.000 stanovnika, samo 2015. je više od pola miliona izbeglica izvučeno iz mora. Stanovnici ovog ostrva zaslužuju Nobelovu nagradu za mir, ne samo zato što svakodnevno spasavaju ljudske živote, nego i zato što tim činom spasavaju dostojanstvo Evrope." Ako ništa drugo, u ogromnim troškovima za zbrinjavanja izbeglica koje snosi sama Grčka (0,5 odsto BDP-a u 2015) trebalo bi da solidarno učestvuju druge evropske zemlje, umesto što se traže nove mere štednje ili podižu novi zidovi. Izgleda da evropski kreditori neće propustiti priliku da i pitanje izbeglica dovedu u vezu sa ocenom za novi program štednje.

U svakom slučaju, MMF, Berlin i izbeglice će srednjoročno odrediti politička zbivanja u Grčkoj, s vladom koja odbacuje mogućnost prevremenih izbora, ali istovremeno traga za "društveno časnim" i "politički realnim" rešenjima, kako ne bi došla u novi sukob s kreditorima, ali ni sa svojim biračima.

Uprkos poteškoćama, grčki premijer Aleksis Cipras smatra da će 2016. biti "godina konačnog prekida sa starim", "nulta godina" za zemlju koja bi konačno trebalo da stane na noge. Pitanje je da li isti optimizam deli i grčki narod.