Laura Hiseni je bila tipična kosovska tinejdžerka koja se sastajala s prijateljicama u kafićima i barovima i nije činila ništa što bi zabrinulo njene dobro situirane i slobodoumne roditelje. "Pozivala je taksi da bi otišla u grad da se vidi s prijateljicama. Nosila je odeću kakvu nose njene vršnjakinje – nekad kratku suknju, nekad farmerke. Pratila je modu", kaže Faik Uksmajili, za čijeg sina Arbnora se Laura udala. Oči mu se pune suzama dok se priseća sedeći na drvenoj stolici na balkonu kuće u Gornjem Nerodimlju, siromašnom selu u plodnoj ravnici koja okružuje Uroševac, po veličini treći grad na Kosovu. U blizini je i američka vojna baza Bondstil.

Uksmajili kaže da su Arbnor i njegov mlađi brat Albert bili druželjubivi i otvoreni mladi ljudi, slični Lauri. A onda su se prošle godine iznenada sve troje promenili. "Seoski imam i njegova žena su im za nekoliko meseci isprali mozak", kaže on. Prekinuli su kontakte sa starim prijateljima i postali ortodoksni muslimani. Arbnor je pustio bradu i počeo da nosi skraćene pantalone, što je znak raspoznavanja za neke fundamentaliste. Neprestano je govorio o Šamu, što je termin koji vernici koriste za region Sirije.

Laura, još u ranim dvadesetim godinama, majka dvoje dece, pokrila se crnom burkom od glave do pete. Prestala je da izlazi iz kuće i gotovo ni sa kim više nije razgovarala. "Odjednom više nije htela da se rukuje s rođacima", kaže Uksmajli. "Nisam mogao da prepoznam svoju decu. Govorili su da treba pomoći našoj braći u Siriji, da su pravi muslimani potpuno posvećeni religiji. Ali najviše sam se zabrinuo kad su rekli da Bondstil treba dići u vazduh."

"Pokušao sam da im objasnim da su Sjedinjene Države pomogle Kosovu", kaže on. "A onda sam shvatio… da se spremaju da odu u Siriju."

U očajničkom pokušaju da ih spreči, otišao je u policijsku stanicu i prijavio ih. "Tražio sam sto puta da im oduzmu pasoše, ali policija ništa nije učinila. Moja deca su odletela iz Prištine u Tursku i tamo su prešli sirijsku granicu." To je bilo u avgustu 2014. Sledeća godina je bila još gora.

NAJVIŠE REGRUTOVANIH PO GLAVI STANOVNIKA: Laura je jedna od sve brojnijih žena sa Kosova koje odlučuju da se priključe radikalnoj militantnoj grupi ID (Islamska država) u Siriji i Iraku. Mnoge od njih su još tinejdžerke. Neke od njih, poput Laure, odlaze na put prateći muževe čije radikalne stavove podržavaju, ali mnoge odlaze, ili bar pokušavaju da odu, same. Veoma mali broj njih se vratio.

Ovaj trend zabrinjava vlasti na Kosovu. Prema izveštajima policije, oko 300 muškaraca i 42 žene su napustili ovu dominantno muslimansku zemlju, sa 1,8 miliona stanovnika, da bi se pridružili ID – što je, uz obližnju Bosnu, najveći broj po glavi stanovnika u čitavoj Evropi. Mnoge od tih priča slične su pričama iz drugih zapadnih zemalja – pobuna protiv roditelja i njihovih stavova, indoktrinacija u rukama radikalnih verskih lidera i opsesija internetom.

Mada se 90 odsto Kosovaca danas izjašnjavaju kao etnički Albanci i muslimani, starija generacija je odrastala u socijalističkoj Jugoslaviji, u kojoj su ljudi posvećeni veri bili malobrojni. Novi ustav je dosledno sekularan.

Posle sukoba krajem devedesetih godina, zapadne zemlje su većinom podržale autonomiju Kosova u odnosu na Srbiju, a zatim i nezavisnost proglašenu 2008, što je veliki deo lokalnog stanovništva uverilo da se njihovi najveći saveznici nalaze u Vašingtonu i Briselu. Ali u isto vreme rastao je uticaj islamskih grupa. Posle rata na Kosovu pojavile su se verske humanitarne organizacije iz arapskih zemalja koje su ponudile časove engleskog i obuku za rad na kompjuteru – zajedno sa proučavanjem Kurana. Mnogi mladići su prihvatili ponuđene stipendije za obuku imama i otišli u Saudijsku Arabiju, Egipat i druge zemlje. Žene pod hidžabima i burkama i muškarci skraćenih pantalona i nepodšišanih islamskih brada postali su uobičajen prizor

IMAM PORIČE KRIVICU: Kosovo je jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi – više od trećine stanovništva je nezaposleno – ali Faik Uksmajli, koji pripada sloju dobrostojećih i zapošljavao je oko 40 ljudi u firmi koja proizvodi drvene stolice, kaže da u slučaju njegove porodice siromaštvo nije bilo od značaja. On kaže da ni najmanje ne sumnja da su njegove sinove i snaju radikalizovali seoski imam Nehat Hiseni i njegova žena.

Nova seoska džamija uzdiže se ispred Uksmajlijeve kuće i njegove stare radionice u susednoj zgradi, okružena blatnjavim ulicama. Imam Hiseni, čovek u ranim tridesetim godinama, živi odmah iza ćoška. Kada smo ga pronašli, stajao je u dvorištu ispred kuće i držao ćerkicu u naručju. Prvo je odbijao da razgovara, ali onda je progovorio i odlučno odbacio sve optužbe. "Samo jednom sam sreo Faikovog najmlađeg sina. Čak ni imena mu se ne sećam. Došao je da me pita o pravilima za molitvu jer se navodno spremao na put u Nemačku. Sve drugo što njegov otac kaže je laž", tvrdi on. Njegova supruga nikada nije ni srela Lauru.

Hiseni, koji je Kosovac, izjavio je pred nadležnim organima da nema nikakve veze sa odlaskom ove trojke. "Ispitivala me je policija, dao sam izjavu i pred Islamskom zajednicom Kosova", dodaje on. Islamska zajednica upravlja džamijama i imenuje imame, koji se u ovakvim situacijama koriste kao žrtveni jarci, tvrdi Hiseni. Na pitanje da li je ikada govorio o Siriji u svojim propovedima u džamiji, Hiseni odgovara: "Ne, nikad. Ima drugih tema o kojima razgovaram sa vernicima."

Uksmajli kaže da je nakon što su ga sinovi kontaktirali da mu saopšte da se pridružuju ID prodao svoje preduzeće da bi imao novca za put. Odlučio je da ih pronađe i vrati nazad. Potrošio je 30.000 evra – uglavnom plaćajući posrednike – da bi ušao na teritoriju ID. Otputovao je preko istočne Turske u Mosul na severu Iraka, a onda u Alepo u Siriji, gde je pored puta viđao spaljene kuće i razbacane leševe. Ali nije dobio odobrenje za poslednju fazu puta i ulazak u logor militanata, za koji veruje da je novi dom članova njegove porodice. "Ljudi iz ID mi nisu dozvolili da se približim ratnoj zoni. Nisam uspeo da pronađem decu", kaže on.

Kad se vratio kući, stigle su loše vesti od Laure, s kojom je u kontaktu putem interneta. Arbnor je poginuo u vazdušnom napadu u Iraku, a drugi sin, Albert, teško je ranjen. Ipak, on i dalje traži način da vrati kući Lauru i svoja dva unuka koji su sada stari dve i četiri godine.

POTRAGA ZA UTOPIJOM, POTRAGA ZA MUŽEM: Stručnjaci za bezbednost na Kosovu kažu da žene sa Kosova koje se pridružuju ID većinom tamo odlaze s muževima koji žele da se bore, kao što je učinila Laura. Ipak, postoji izvestan broj žena koje odluku da pođu na put donose same, verujući da im je to sveta dužnost. "Žene iz te grupe žele da aktivno doprinesu borbi i nalaze se pod snažnim uticajem krugova koji vrše regrutovanje", kaže Florin Ćehaja iz Kosovskog centra za studije bezbednosti.

Usama Hasan, istraživač iz Fondacije Kvilijem, londonske ekspertske organizacije koja se bori protiv radikalizacije, izjavio je da neke žene tragaju za utopijom, dok druge jednostavno traže muža. "Neke tvrde da su borci ID jedini pravi muškarci, dok su oni koji se bave podučavanjem ili ostaju u zapadnim zemljama kukavice ili prodani materijalisti", kaže on.

Ćamila Tahiri je otišla u Siriju sa suprugom, ali tamo se sama izborila za poziciju unutar ID. Kosovska policija nam je pokazala fotografiju na kojoj se, kako tvrde, nalazi ova dvadesettrogodišnja žena, odevena u crno, sa automatskom puškom negde na liniji fronta u Siriji. Izvor iz snaga bezbednosti koji je želeo da ostane anoniman obavestio nas je da ona sada upravlja ženskim logorom ID u Siriji i da je veoma uspešna u regrutovanju Albanki putem onlajn medija. "U logoru kojim upravlja nalaze se desetine žena i devojaka sa Kosova, iz Albanije i Makedonije", tvrdi ovaj izvor.

Ova majka dvoje dece potiče iz Mitrovice, grada na severu Kosova koji je podeljen etničkim linijama razdvajanja i u kojem je zabeležen veliki broj nasilnih sukoba između etničkih Albanaca i Srba. Među njenim objavama na Fejsbuku mogu se videti fotografije na kojima pozira sa kosovskim suprugom Besimom, koji je prema izjavama policije navodno poginuo. Posle njegove smrti ona je odlučila da ostane u Siriji. Njeni rođaci u selu Šipolje odbili su da daju izjave za ovaj članak, kao i njene drugarice iz detinjstva koje su rekle da ne žele da tako uznemire njenog oca.

Saznanja o mladim ženama koje se priključuju ID ili drugim radikalnim grupama u Siriji šokirala su mnoge Kosovce. Većina roditelja tvrdi da nisu znali šta se sprema i da su užasnuti. Kao i muškarci koji kreću tim putem, one su se u formativnim godinama iznenada okrenule religiji, a izvori iz bezbednosnih krugova smatraju da na njih presudno utiču predavanja i materijali koje pronalaze na internetu.

REAKCIJA DRŽAVE: Uzbunjeni ovim otkrićima, predstavnici vlasti preduzimaju akcije protiv navodnih propovednika radikalizacije koji stvaraju ljude kao što je Lavdrim Muhadžeri, borac Islamske države koji se nalazi visoko na listi traženih terorista Stejt departmenta. U martu 2015. godine, parlament je učešće u sukobima u inostranstvu stavio van zakona i predvideo kaznu zatvora do 15 godina.

Krajem 2014. policija je zatvorila 14 arapskih nevladinih organizacija koje su dugo bile prisutne na Kosovu zbog sumnji da su u bliskim vezama sa radikalnim islamskim grupama na Kosovu. U jednoj od najvećih takvih operacija na Balkanu uhapšeno je 78 ljudi, uključujući 11 imama, zbog sumnje da su regrutovali Kosovce za Islamsku državu. Kasnije su svi pušteni na slobodu, ali protiv nekih se još vodi istraga.

"Neki imami su iz bliskoistčnih zemalja doneli ekstremističke i netolerantne stavove. Oni vrše uticaj na nestabilne ljude i ubeđuju ih da se pridruže terorističkim grupama", izjavio je Baki Kelani govoreći o Kosovcima koji su odlazili na studije u Saudijsku Arabiju, Egipat, Katar i druge zemlje.

Zabrinutost izražavaju i umereni imami. "Reči koje se mogu čuti u džamijama iz usta nekih od imama obrazovanih u Saudijskoj Arabiji ispiraju mozak muškarcima i ženama, a rezultat je to da Islamska država ima na stotine članova poreklom sa Kosova", kaže Zuhdi Hajzeri, imam iz Peći na zapadu Kosova, koji tvrdi da mu je prećeno smrću zbog istupa protiv radikalnih islamista.

ŠKIPE SE VRAĆA KUĆI: Nekadašnji Laurin dom udaljen je oko 30 kilometara od Gnjilana, mesta gde živi Škipe Ajdini, jedna od malobrojnih žena koje su se vratile iz Sirije. Ova tridesetdvogodišnja žena nije želela da razgovara s novinarima, ali njen otac Iljaz Ajdini nije se libio da nam ispriča njenu priču, mada mu je zbog toga očigledno bilo neprijatno i teško.

"Zahvalni smo Americi za sve što je učinila za nas. Ne znam šta se događa sa ovom novom generacijom, sa našom decom", kaže on, paleći jednu cigaretu za drugom u obližnjem kafiću. "Počela je da nosi burku. Rekao sam joj, ako ćeš tako da se oblačiš, neću da hodaš ulicom pored mene", govori on, prisećajući se koliko se promenila kada se udala za Sinana Mujia iz obližnjeg sela. "Tražili su pasoš za ćerku, a kada su ih pitali zašto im je potreban, rekli su da idu u Crnu Goru da rade. Nisu se javljali nedelju dana. Onda su zvali i rekli da su u Siriji."

To je bilo u avgustu 2014. Ona se vratila u junu ove godine, nakon što joj je suprug poginuo boreći se za ID. "Srećan sam što mi se ćerka vratila samo zbog unuke. Zet je dobio ono što je tražio", kaže ovaj otac sedmoro dece. Imao je sreće što je ona mogla da se vrati. Za razliku od mnogih novopridošlica, ona svoj pasoš nije dala u ruke predstavnicima Islamske države.

Ožalošćena majka Sinana Mujia, Azize Muji, živi u blizini, u polunapuštenom selu Breslac. "Religija ga je skroz promenila", govori ona sedeći na stepenicama ispred oronule kuće. Njena priča je slična mnogim drugim pričama. "Ni za šta ih nije bilo briga; moj sin je čak prestao da nam pomaže u kući, a snaja nije ni izlazila iz sobe po čitav dan. Moj muž i ja nikada nismo podržavali to što su radili. Na kraju su se preselili na tavan, da budu što dalje od nas. I ostali su tamo dok nisu otišli u Siriju. Nama ništa nisu rekli."

LAKO PUTOVANJE: Kosovci mogu relativno jeftino i lako stići do zone sukoba. Turska, koja je prva stanica, nije daleko. Avionski i autobuski prevoz je jeftin, a za Tursku nije potrebna viza. Odatle mogu preći poroznu jugoistočnu granicu i tako dospeti u središte četvorogodišnjeg rata u Siriji. Policija na aerodromima je sada opreznija, pa pridošlice radije putuju kopnom preko Elez Hana na istočnoj granici sa Makedonijom, kažu u policiji.

Neke devojke i žene su pokušale da stignu do Sirije, ali nisu uspele. Policija je zaustavila maloletnice Kendresu Zejnulahu i Altinu Salihu, obe rođene 2000. godine, kada su pokušale da pešice pređu u Makedoniju, bez ličnih dokumenata. Članovi njihovih porodica tvrde da ih je na to naveo neko s kim su bile u kontaktu preko interneta, ali ne znaju ko je to. Devojke nisu htele ništa da kažu.

"Moja ćerka je nasamarena, nismo ni znali šta je s njima dok ih policija nije dovela", seća se Kendresina majka Hasije Zejnulahu dok sedi na poderanom tepihu u skromnoj kući u Trpezi na jugoistoku Kosova. "Ničim nisu pokazivale da su religiozne. Izgleda da ih je neko prevario. Ipak su one samo deca", kaže Salit Sahiti, nastavnik u njihovoj maloj seoskoj školi.

Devet meseci kasnije, Kendresa Zejnulahu je pronađena mrtva, ustreljena u glavu. Porodica je prvo tvrdila da je to bilo samoubistvo, ali kasnije je njen brat Leotrim izjavio da je lovačka puška njegovog oca slučajno opalila dok ju je čistio.

PROBLEMI U SUSEDSTVU: Susedna Albanija i Makedonija suočavaju se sa sličnim problemom radikalizacije, kao i Bosna na severu, ali kosovska policija tvrdi da Kosovo drži neslavan rekord po broju novih regruta ID po glavi stanovnika.

Vehbi Bušati iz antiterorističke jedinice u Albaniji izjavio je za BIRN da je od 2,8 miliona stanovnika njegove zemlje u Siriju i Irak otišlo 29 žena. Stručnjaci za bezbednost kažu da u sukobima u Siriji učestvuje ne više od 150 državljana Albanije. Podaci za Makedoniju, u kojoj živi manjina etničkih Albanaca, nisu bili dostupni.

Šta god da ih je navelo da odu, članovi njihovih porodica jedino žele da dobiju nazad svoje ćerke, za koje veruju da su zavedene i nevine žrtve. Laurin otac, Vehbi Hiseni, nije želeo da govori o detaljima, osim što je rekao: "Želim da mi se ćerka i unuci vrate. Samo želim da dođu kući."