U intervjuu sa gradonačelnikom Vranja Zoranom Antićem jasno se razaznaju dve ključne teme. Neskrivena "paljba" vranjskog gradonačelnika na SNS i dug i maštovit spisak lepih želja kroz čiju prizmu on i njegova partija (SPS) vide "svetlu" budućnost grada koji vode već 25 godina. Jedini problem gradonačelnikovog spiska želja jeste što odražava neobavezne odnose s realnošću. A realnost, naime, boli.

Za nepunih četvrt veka, Vranje je od srednjerazvijenog, naglašeno industrijskog grada, sa solidnom gradskom administracijom i institucijama, dovedeno do jedne od najnižih društvenih i ekonomskih tačaka na kojima se ikada u svojoj istoriji nalazilo. Grad Vranje, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz juna 2015, na 83.524 stanovnika (popis iz 2011. godine) ima 19.874 zaposlena, odnosno 9421 nezaposlenog, što je jedna od najviših stopa nezaposlenosti u Srbiji (oko 30 odsto). Sa prosekom plate od 32.404 dinara, Vranje je prikovano za poslednju trećinu tabele kada je reč o visini zarada u Republici. Na vrhuncu svog privrednog razvoja, početkom devedesetih, Vranje je imalo oko 34.000 zaposlenih na skoro istom nivou broja stanovnika koji ima i danas.

Ovi podaci izgledaju još tragičnije ako se pogleda stopa zaposlenosti po sektorima. Dok je krajem 80-ih godina skoro dve trećine zaposlenih radilo u privredi (Simpo, Jumko, Koštana, Duvanska industrija Vranje, Alfa, Zavarivač…), a trećina u javnoj upravi, danas u privredi radi tek jedna četvrtina zaposlenih. Dakle, sve i da se gradonačelnikove lepe želje u vezi s početkom rada Geoxa i Ditre Italia i dostizanja njihovog punog kapaciteta ispune već sutra, što naravno nije moguće, Vranju je potrebno još najmanje 15 takvih fabrika da bi dostiglo broj zaposlenih iz npr. 1989. godine. Ali, za tako nešto potrebno je mnogo više od lepih želja i neprestanog ponavljanja mantre o tome da nam samo investicije fale pa da momentalno zakoračimo u blistavu budućnost. Za tako nešto potrebna je pravna država, uređena i kompetentna lokalna administracija i jak menadžerski lobi koji bi znao kako da u cilju opšteg interesa upravlja gradom, tj. budućim privrednim subjektima.

Zbog potpunog nedostatka političke vizije i stručnih kompetencija, te očiglednog moralnog posrtanja, lokalne političke elite su stvorile društvenu i ekonomsku atmosferu u kojoj više nije moguće da se u ovom gradu rađaju, razvijaju i oblikuju pošteni i stručni ljudi koji bi bili u stanju da grad Vranje civilizacijski vrate tamo gde je bio pre 25 godina. Stoga, ključni razlog za ovako jadno stanje nije manjak investicija i siromaštvo, jer Vranje nikada u svojoj istoriji nije bilo bogat grad, već nezapamćena društvena i ekonomska destrukcija, sveopšti nemar prema državnoj imovini i institucijama, te zastrašujuća korupcija, koju lokalna, partokratijska politička elita, u kojoj se nalaze predstavnici svih partija, bez obzira da li su na vlasti ili u opoziciji, sprovodi u ovom gradu. Brutalna partijska uzurpacija institucija, koja snažno obeležava današnju Srbiju i bez ikakve sumnje predstavlja njen najveći politički problem, najizraženija je upravo u sredinama poput Vranja, perifernim, zaboravljenim od prestoničkih vlasti i nacionalnih medija, a sa nejakim i nerazvijenim javnim mnjenjem nesposobnim da bilo šta samoinicijativno pokrene. Budući da nisu uspeli da za sve ove godine uspostave zdravu privrednu i društvenu atmosferu, svi prethodni gradonačelnici Vranja, redom članovi SPS-a, prepustili su grad kriminalnom polusvetu, tobožnjim "malim privrednicima", koji neometano raznose i rasparčavaju državnu imovinu. Uz to, Vranje svakim danom izgleda sve gore i sve manje bezbedno. Paljevine automobila i kuća, Narodnog pozorišta, te podmetanje eksplozivnih naprava – to su vesti zbog kojih se Vranje poslednjih godina pojavljuje u nacionalnim medijima. Infrastrukturno, saobraćajno, građevinski i arhitektonski, Vranje danas nepovratno gubi ključne karakteristike urbane i civilizovane sredine.

U kontekstu tako surove stvarnosti, ni gradonačelniku Antiću niti bilo kom drugom političaru ne preostaje ništa drugo nego da nas i dalje "zamajava" navodnim političkim razlikama između SPS-a, SNS-a, DS-a, XYX ili YXY!? Budući da je višedecenijski, neprikosnoveni vladar juga Srbije i Vranja, bivši predsednik kompanije Simpo, Dragomir Tomić, pod pritiskom SNS-a, a uprkos ogromnim dugovanjima pomenute fabrike, neshvatljivo "mirno" pušten u penziju, na jugu Srbije se između SNS-a i SPS-a vodi rat za to ko će biti, reći ću to u dijalektu, "nov’ tatko u Vranje i na jug Srbije". Stavljajući "šapu" na Simpo i Jumko, SNS zapravo iskazuje želju da kontroliše lokalno glasačko telo. To je razlog za konstantnu "paljbu" na SNS koji dominira čitavim intervjuom gradonačelnika Antića. Istovremeno, SNS se sa predatorskim instinktom zveri ustremljuje na ključne poluge vlasti preko kojih će od Vranja napraviti svoj feud. SPS-ova ili SNS-ova prćija – to je ta bedna dilema koja stoji pred vranjskom kasabom sve dok se ovdašnja raja jedanput ne odvaži da digne glavu i postane građanstvo.