Činčilu smo kupili od jednog ovdašnjeg odgajivača. Objasnio nam je tada, potpuno mirno, da će naša buduća ljubimica verovatno ubrzo uginuti (upotrebio je neku drugu, grublju reč), jer se njegov sin igrao pa ju je udarao metalnom šipkom po glavi. Bio je u poslu pošten – ako se to desi, naglasio je, daće nam novu uz popust, ali bolje da uzmemo neku drugu.

Naravno, znali smo da ćemo uzeti baš nju. Činči je bila beskrajno umiljato biće i srećom "dečija igra" udaranja po glavi na nju nije ostavila posledice. Naučila je da noću spava, a danju se igra, iako je reč o noćnoj životinji, volela je da se prevrće u posudi sa peskom, prepoznavala je moj glas pa bi, čim bi me čula, dotrčala da se mazi. Najviše je volela da se češka po vratu i ispod uveta.

Zakon o dobrobiti životinja donesen 2009. predviđao je da će do 2019. u Srbiji biti zabranjeni "držanje, reprodukcija, uvoz, izvoz i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože". Da bi se napravila jedna bunda, potrebno je odrati oko 150 činčila.

Postoji (opravdana?) bojazan da će novim izmenama i dopunama Zakona o dobrobiti životinja ova zabrana biti ukinuta. No, to svakako nije jedina kritika koju udruženja za zaštitu životinja upravo upućuju na račun novog nacrta koji još nije zvanično objavljen.

Naime, pre nekoliko nedelja, na internetu je osvanuo novi nacrt izmena i dopuna Zakona o dobrobiti životinja, za koji Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine tvrdi da nije pravi, odnosno konačan. Ipak, udruženja za zaštitu životinja, njih čak 50, nakon sastanka sa predstavnicima Uprave za veterinu i uvida u radnu verziju dokumenta oštro su kritikovali pojedine izmene. Oni tvrde da bi usvajanje tih izmena bilo "vraćanje bar dvadeset godina unazad", a da bi zbog brojnih nedorečenosti takav Zakon bio podložan zloupotrebama koje bi mogle veoma da naškode životinjama.

Kako su izgledale prethodne nedelje i koje su promene do kojih (ne)će doći, koje su opasnosti ako do njih ipak dođe, šta ne treba zaboraviti kada je reč o životinjama, šta o tome imaju da kažu predstavnici udruženja za njihovu zaštitu, a šta predstavnici Ministarstva?

UVOD U MASAKR: "U nacrtu je samo bitno kako bogatim državama iz Evropske unije a i šire omogućiti da svoje nezasite porive za mesom i ostalim životinjskim produktima zadovolje koristeći siromašne zemlje u koje, nažalost, sada i mi spadamo, a da pritom država iskoristi priliku i da skine sa vrata obaveze koje joj postojeći Zakon o dobrobiti životinja nameće. Taj opšti utisak je toliko jak da sva udruženja za zaštitu životinja složno kao nikad do sada dižu glas protiv", kaže za "Vreme" Snežana Milovanović, predsednica udruženja "Sloboda za životinje".

Ona tvrdi, i nije jedina, da su na ovu i ovakvu verziju nacrta veliki uticaj imale interesne grupe "koje žive od eksploatacije i ubijanja životinja". Prema saznanjima svih udruženja kojima se "Vreme" obratilo, niko od udruženja za zaštitu životinja i prirode nije imao uticaja na sastavljanje ovog nacrta. Uprava za veterinu je organizovala 11. maja radni sastanak sa preko 30 predstavnika organizacija civilnog društva, ali organizacije tvrde da je čitav sastanak bio, kako Snežana Milovanović kaže, "prinudna formalnost" za Upravu. "Do nas dolaze signali da Uprava nema nameru uopšte da usvaja naše sugestije i primedbe", dodala je naša sagovornica. Lana Đorđević iz novosadskog udruženja za zaštitu životinja SPANS ističe da "udruženja neprestano od dana podnošenja primedbi kontaktiraju Ministarstvo sa zahtevom da se održe dalji sastanci na kojima bi se dijalogom došlo do prihvatljivih rešenja, ali Ministarstvo ignoriše sve zahteve".

Kritika je mnoštvo. Kao što je pomenuto, one se tiču i normativnih i sadržinskih pitanja. S jedne strane, nemali broj udruženja tvrdi da izmene i dopune zakonskih članova obiluju nepreciznostima, nejasnoćama i dvosmislenim rečenicama. A istini za volju, put od nepreciznog zakona do njegove zloupotrebe nije baš dugačak.

Kada je reč o kritikama sadržaja, teško bi bilo pomenuti sve, ali one počinju već od same definicije ubijanja životinja gde se pod time više ne podrazumeva "trenutna smrt" već samo "smrt" (čime se omogućava da životinje umiru dugo i u agoniji), do vrlo konkretnih tačaka koje se tiču GMO životinja, krznašica, kučića i mačaka…

Izmenama Zakona, tvrde udruženja, uveli bi se niži kriterijumi za ubijanje životinja, a brišu se i odredbe koje se tiču zaštite dobrobiti životinja u odgajivačnicama i kućnim leglima. Takođe, po radnoj verziji nacrta, ukidanjem određenih stavki već postojećeg Zakona dozvoljava se legalizacija borbe pasa i klađenja na njih. Dozvolilo bi se i stvaranje genetički modifikovanih životinja.

Upitne su tačke u kojima stoji da se uvodi karantin za pse i mačke koji u roku od sedam dana postaju svojina karantina, i "neprecizne odredbe" koje bi mogle da dovedu do masovnog ubijanja napuštenih kućnih ljubimaca. Naravno, već je pomenuto da se briše odredba o zabrani gajenja krznašica od 2019. godine.

Konačno, među kritikama su i one koje se odnose na korišćenje oglednih životinja gde se, kao promena u odnosu na aktivni Zakon, uvodi pravo preduzetnika da koristi životinje u ogledima radi sticanja dobiti, kao i to što je ministar taj koji propisuje "uslove, način i sredstva za ubijanje životinja, prinudno ubijanje i vršenje depopulacije" ako za to postoji potreba. Organizacije civilnog društva su zahtevale da budu uključene u samo izradu izmena i dopuna Zakona, kao i da se njime ne pogorša dosadašnji položaj životinja.

Lana Đorđević za "Vreme" kaže da jedan deo izmena jeste neophodan radi usklađivanja sa propisima EU, ali procenjuje da na njega otpada oko 30 odsta, dok su, ona smatra, "ostale odredbe vođene isključivo političkom voljom predlagača Zakona".

LAŽNE DOJAVE: Nakon što su kritike i peticije počele da se nižu, iz Ministarstva su nekoliko puta reagovali. Ministarka Snežana Bogosavljević Bošković obratila se saopštenjem, uglavnom komentarišući prvobitne napise koji su se ticali sudbine kučića i mačića, odnosno opasnosti da, usled nejasnih odredbi izmenjenog Zakona, oni budu ubijeni 30 dana od dolaska u prihvatilište. Ona je odlučno naglasila da izmenama nije predviđeno ograničenje boravka životinja u prihvatilištima kao ni lišavanje njihovog života, dodajući da je sama "pobornik zaštite dobrobiti životinja".

U dnevnim novinama "Blic" objavljeno je i da je poverenik Rodoljub Šabić sreo ministarku te je u svojstvu građanina upitao za nacrt, a da je ona napomenula da je reč o radnoj verziji i da svakako on neće ući u proceduru bez javne rasprave. Jedno od udruženja za zaštitu životinja je objavilo na svom sajtu da će i sam nacrt biti dorađen i ispravljen pre nego što izađe u javnost.

Kako je "Vremenu" rečeno u Upravi za veterinu, kada budete imali ovaj broj našeg nedeljnika u rukama, na sajtu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredina bi već trebala da se nađe zvanična verzija nacrta. U dopisu koji smo dobili iz Uprave, kao odgovor na naša pitanja, stoji da je izrada nacrta Zakona u toku, kao i da on ne podrazumeva ubijanje pasa i mačaka lutalica. "Izmene na kojima se radi idu u pravcu daljih reformi i harmonizacije našeg zakonodavstva iz oblasti dobrobiti životinja sa pravim tekovinama Evropske unije", tvrdi se, uz dodatak da se planira ozbiljna i sveobuhvatna javna rasprava. Dalje se naglašava da će oni prihvatiti sve argumentovane zahteve, kao i da je javnost bespotrebno bila uznemirena.

Na naše pitanja o drugim kritikama koje se tiču krznašica i GMO životinja nismo dobili direktan odgovor.

ZAŠTO BRINUTI: Naravno, u čitavoj priči ponovo se postavilo pitanje primene već postojećeg Zakona. Iako je ubijanje pasa u Srbiji zabranjeno, javna je tajna da je većina gradova nastavila da ih ubija kao i da su uslovi u prihvatilištima jezivi. Osim povremenih apela udruženja i pojedinaca, javnost kao da je slepa i gluva na patnje zatočenih životinja.

"Lokalne samouprave jako dugo ignorišu zakonsku obavezu zbrinjavanja napuštenih pasa i mačaka. Država je raspolagala značajnim budžetskim sredstvima koja su mogla da obezbede primenu usvojenog zakona a koji je propisao brojne obaveze lokalnih samouprava, u cilju zaštite zdravlja ljudi i životinja i humanog postupanja sa napuštenim psima i mačkama.

Obaveza lokalnih samouprava da se sistemski reši problem sterilizacijom, obeležavanjem, vakcinisanjem, zakonskom delatnosti odgajivača, izgradnjom prihvatilišta za pse i mačke – ostala je za mnoge mrtvo slovo na papiru", ističe Snežana Milovanović.

Važno je naglasiti da se uzgoj farmskih životinja, kojima se ovaj Zakon takođe bavi, danas posmatra i kao etički problem. Potrošač treba da bude svestan da dobrobit životinja utiče i na kvalitet i bezbednost hrane. Drugim rečima, ako neko ne haje za sudbinu i patnje životinja, ako je ravnodušan na živa bića koja osećaju i s kojima deli planetu, ako smatra da je u redu odrati 200 životinja zarad komada odeće i ako je pronašao mnoštvo "argumenata" za sopstvenu ravnodušnost, makar treba da se zabrine zbog onoga što mu je na trpezi.