Svet

Sarajevo – Poseta pape

JEDAN OD NAS: Papa Franja

foto: ap

Molite se za mene

Atmosfera za vreme posete vatikanskog poglavara glavnom gradu Bosne i Hercegovine i sadržaj njegovih govora više su delovali kao slika onoga što bi grad na Miljacki mogao da bude, nego ono što sada jeste

Za "Vreme" iz Sarajeva

"Čula sam da će doći ljudi iz Hrvatske, Srbije, Makedonije, svi će doći. Kažu, i iz Italije. To mi nije jasno, zašto oni dolaze? Njima je papa komšija, mogu svaki dan da ga vide", razgovaraju dečko i devojka za stolom do našeg, u jednoj od sarajevskih pekara. "Zato što ti je on sada ko rok zvezda. Gde god ode, njega prate", objašnjava joj mladić dok završavaju doručak.

U petak (5. juna) Sarajevo je bilo pusto. Na mnogim mestima nisu smeli da budu parkirani automobili, a pošto se očekivalo da će doći oko 70.000 ljudi, Sarajlije su ili sedele u svojim kućama ili su otišli iz grada. Imaju iskustva, ovo je drugi put za osamnaest godina da poglavar Rimokatoličke crkve posećuje prestonicu Bosne i Hercegovine. "Mir vama", poručivao je papa Franja sa plakata, bilborda, autobusa, zastavica i magneta po prodavnicama suvenira.

U subotu ujutru, papa Franja je stigao u Sarajevo. Po izlasku iz aviona, rukovao se s decom koja su ga dočekala u narodnim nošnjama svih naroda BiH-a, saslušao devojčicu koja je pevala i pohvalio je, a onda prišao radnicima na aerodromu pa se pozdravio i sa njima. Po proceni medija, rukovao se sa svim prisutnima, sa oko 160 ljudi. Komentarisalo se posle u novinarskoj sobi u Predsedništvu BiH da se duže zadržao na aerodromu nego u Predsedništvu.

Već na samom početku, kao i obično, poglavar Vatikana je sitnim gestovima poslao krupne poruke. Od ponašanja na aerodromu, i toga kako je skromno prošao pored počasne garde i naklonio se pred zastavom BiH, do odabira vozila. Naime, tražio je da ga voze autom marke "ford fokus", iako su mu na raspolaganju svakako bila mnogo bolja kola. Pripremljene govore je nekoliko puta "menjao" na licu mesta, pa je umeo pomalo i da zbuni prevodioce. O tome kako je spontan, topao i skroman govorili su mnogi. Atmosfera u Sarajevu je bila vedra i srdačna.

A da papu mnogi vide kao "jednog od nas", govori i zapažanje Sarajlije s kojim smo razmenili nekoliko rečenica. Bio je oduševljen papom i njegovom skromnošću, a razgovor je skrenuo i na drugu stranu, pa i ka Fudbalskom klubu Željezničar, koji ovaj Sarajlija toliko voli da i njegova deca nose samo plavu odeću, sve u čast kluba. A onda je ponovo počeo da priča o papi. "Znaš, on navija za jedan argentinski klub. I on bi sve dao za taj klub. Takav je on", zaključi Sarajlija pa nastavi o drugim stvarima.

SUBOTA S PAPOM: Papa Franja je imao u Sarajevu gust raspored. Tokom jednodnevne posete susreo se sa političarima, predstavnicima drugih verskih zajednica, naravno sa predstavnicima Rimokatoličke crkve, mladima, a i služio je misu na stadionu Koševu u kojoj je učestvovalo oko 65.000 ljudi iz celog sveta. Na misi je sve vrvelo od simbolike – dečji hor je bio "međureligijski", stolica na kojoj je sedeo papa je poklon muslimanskog drvodelje…

Veliki broj pripadnika policije iz cele BiH, ali i stranih službi bezbednosti, obezbeđivali su događaj. Samo nekoliko dana ranije objavljeno je da su pripadnici Islamske države pozvali balkanske muslimane da krenu sa napadima. Srećom, sve je proteklo dobro. Sitnice su, istini za volju, malo "škripale". Jedan policajac žalio se potpisnici ovih redova – "neko šest meseci organizuje nešto, a i dalje ništa ne štima".

U svojim govorima, papa Franja je bio vrlo oprezan i odmeren, iako se videlo da je upoznat sa situacijom u BiH. Otuda verovatno i toliko opreznosti. Pozivao je mnogo puta na mir, praštanje i pomirenje, ali načinom i rečima koje su zvučale znatno iskrenije nego kada to rade ovdašnji političari. Naglasio je da je BiH deo Evrope, da su njene drame ujedno i opomena, a to se protumačilo i kao njegova podrška evrointegracijama zemlje.

Takođe, govorio je o BiH i Sarajevu u svetlim bojama, ističući kako je ono koje je nekada bilo simbol razaranja i rata, sada mesto dijaloga i susreta i "svedočanstvo da se najdublje rane mogu zalečiti zajedničkim hodom". U jednom govoru istakao je to kao već gotovu činjenicu, u drugom je kazao da bi ono "iznova moglo postati znak jedinstva". Neki su mu zamerili isuviše optimistički ton kada je reč o BiH. Tačnije, kritike se nisu odnosile na samog crkvenog velikodostojnika – na kraju ko može zameriti nekome ko poziva na mir i praštanje – već na sliku Sarajeva koja je stvorena tokom njegove posete. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je prokomentarisao da je napravljena farsa u kojoj se Sarajevo predstavlja kao grad u kojem vlada multikulturalizam, dodavši da u njemu "živi više Kineza, nego Srba i Hrvata zajedno".

Kada je reč o Hrvatima, poznato je da je broj katolika u BiH znatno manji nego pre rata i da je u stalnom opadanju. Nemački nedeljnik "Špigl" je prokomentarisao da to stavlja BiH u istu grupu sa Sirijom, Irakom, Nigerijom ili Izraelom. Papa o tome nije direktno govorio. Takođe, nije govorio ni o Međugorju iako su to neki očekivali, a nije svratio ni u Jasenovac. Odluku o Međugorju, Vatikan će doneti krajem meseca, a papa se ne izražava preterano pohvalno o "vidiocima iz Međugorja". Naprotiv.

foto: ap

NISMO POLITIČARINEĆEMO LAGATI: Na međureligijskom susretu sa papom bili su prisutni predstavnici crkava i verskih zajednica u BiH. Govori su zvučali iskreno, a predsednik Jevrejske zajednice Jakob Finci je čak kazao da ga verski predstavnici neće lagati jer nisu političari, te da ima mnogo problema "koje smo sami sebi stvorili pa ih moramo sami i prevazići", ističući svakako i važnost papine podrške, dok je vladika SPC-a Grigorije istakao da bi svi trebalo da se potrude da sagledaju BiH "ne samo onakvom kakva trenutno jeste, nego onakvom kakvom bi ona uz Božji blagoslov, Vašu i našu pomoć sutra mogla biti". Istini za volju, govori pape Franja su i zvučali ponekad tako – kao da govori o onome što bi zemlja i njeni gradovi mogli da postanu, a ne o realnosti BiH. U subotu je dosta toga skladno i izgledalo.

Konačno, sam papa je zagrebao malo dublje, pa je na stadionu Koševo, govorio o činjenici da je u svetu mnogo oružanih sukoba. "To je jedna vrsta trećega svetskog rata, koji se vodi ‘u delovima’ te se, u kontekstu globalne komunikacije, doživljava prava ratna klima. Postoje neki koji bi namerno hteli da stvaraju i izazivaju ovu klimu, posebno oni koji nastoje da izazivaju sukobe među različitim kulturama i civilizacijama, te oni koji smišljaju ratove kako bi prodavali oružje", naglasio je, a ovu izjavu preneli su svi svetski mediji.

PAPA POD PRITISKOM: Upalo je u oči da je više puta papa Franja zamolio prisutne da se mole za njega. Fra Marko Oršolić, osnivač Internacionalnog multireligijskog centra u Sarajevu i direktor Beogradskog multireligijskog i interkulturnog centra, koji tek treba punom parom da zaživi, na pitanje "Vremena" kako to vidi, kaže:

"To svakako ne znači da bi ovaj papa mogao ubrzo umreti, ali možda se pod pritiscima koji su i na njega veliki može povući", a zatim nastavlja: "Sigurno je on veliki papa, isusovac i jezuita koji je uzeo franjevačko ime. Otac svetog Franje je bio trgovac, zaljubio se u Francuskinju i zbog ljubavi prema ženi on je dao to ime svom sinu – mali Francuz. To nije biblijsko ime, već ime od milja, i zbog toga su ga mnoge pape izbegavale. Ali papa Franja je samim odabirom pokazao veliku hrabrost i uopšte kakva je ličnost. On je čovek koji je iznikao iz teologiji oslobođenja, iz crkve siromašnih. Njegova reč je iznad svega ljudima uverljiva, čak i onima koji nisu vernici. Čovek može biti iskren, ali pitanje je da li to ljudi shvataju. Papa Franja ima tu moć da mu ljudi veruju i razumeju ga."

Iz istog broja

Intervju – beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar

Ako ćutimo, ponovo stvaramo „devedesete godine“

j. j

Doček i očekivanja

Papa je gigant, ba

Mirko Rudić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu