"Nakon političkog, ekonomskog i institucionalnog haosa, koji je Aleksandar Vučić sa svojim režimom uveo u Srbiju, desilo se da je Smederevska Palanka, opština sa 60.000 stanovnika, šest meseci bila u potpunom mraku. Pola godine nismo imali struje!", prvo je što u razgovoru za "Vreme" kaže Radoslav Milojičić Kena, predsednik opštine Smederevska Palanka.

Kaže i da je priča počela u periodu od 1999. do 2013. godine, kada je napravljen dug od 600 miliona dinara. "To je bila uzročno-posledična veza kojoj su u tom periodu težile sve lokalne samouprave nadajući se da će svi dugovi biti u nekom javnom dugu, međutim nisu. Dugovi se moraju vratiti i to je u redu. Nije u redu što je aktuelni režim iskoristio taj dug na politički način i to samo protiv opozicione opštine Smederevska Palanka", objašnjava Milojičić.

"VREME": Kako je pola godine živeti bez električne energije?

RADOSLAV MILOJIČIĆ: Plašim se da ljudi uopšte ne mogu da shvate šta znači da u XXI veku jedan ceo grad bude šest meseci u potpunom mraku. Šta znači kada se deca tokom zime vraćaju iz škole mračnim ulicama, sa baterijskim lampama. Roditelji su morali da ostavljaju svoje poslove da bi ih pratili do kuće i tako dalje. Smederevska Palanka je tada bila na ivici katastrofe. Osim u mraku, opština je u tom periodu bila potpuno blokirana sa aspekta upravljanja njome. Vi ne možete ništa da uradite za svoju opštinu kada su vam, zbog duga za struju, blokirani računi. Da ne pričam o tome da nijedan investitor ne želi da dođe u opštinu koja nema struje…

Međutim, odmah da vam kažem, nije to priča samo Smederevske Palanke. Veoma je teško da bilo koji ozbiljan investitor odluči da dođe u zemlju u kojoj ombudsman biva napadan od ministara i premijera te zemlje, u kojoj predsednik republike optužuje policiju da ga prisluškuje, a njega ministarka optužuje da je kriv za nesreću koja je mogla da se desi, za prosutu kafu, u zemlju u kojoj se od strane tajne službe prisluškuju politički neistomišljenici, u kojoj se gase pojedine televizijske emisije koje nisu naklonjene aktuelnom režimu… Zamislite kako može da se oseća investitor koji, na primer, sedi u Nemačkoj i gleda izjavu predsednika Nikolića koji kaže da se ne oseća bezbedno i sigurno. Kako se građani mogu onda osećati ili kako se investitor može osećati, ako predsednik ima takav osećaj.

Koliki je dug opštine Smederevska Palanka i zbog čega tačno niste imali struju toliko dugo?

Mi dugujemo 600 miliona dinara. Međutim, problem je što grad Jagodina duguje oko dve milijarde, Kragujevac milijardu i 800 miliona… Sa svima njima je potpisan reprogram duga, samo smo mi čekali u mraku pola godine.

Vi mislite, dakle, da je nepotpisivanje reprograma duga posledica političkih pritisaka?

Da. Dokaz tome je i to što je problem rešen nakon što nas je posetio ambasador Evropske unije Majkl Davenport. Siguran sam da je gospodin Davenport imao uticaja na rešavanje tog ogromnog problema. Na kraju, reprogram je potpisan na deset godina i mi ga uredno isplaćujemo.

Dakle, to je potpuno necivilizacijski. To je čisto civilizacijsko nazadovanje. Dok je Demokratska stranka, čiji sam i ja član, bila na vlasti, u Velikoj Plani, Topoli i Smederevu, vlast su držali ljudi iz suprotnih političkih tabora. Možete slobodno da ih pitate da li je na njih vršen bilo kakav politički pritisak sa vrha, odnosno od strane ministara iz DS-a. Čak sam im ja pomagao da lakše dođu do ministara kako bi rešavali razne stvari.

Mi kao država moramo da postavimo konsenzus oko određenih stvari da bismo uopšte mogli da razmišljamo o napretku zemlje. Međutim, razgovori o konsenzusu sa vladajućom garniturom, sa Marjanom Rističevićem, Aleksandrom Vulinom, Bogoljubom Karićem i ostalima je jednostavno nemoguć.

Kako su se građani Palanke osećali tih šest meseci?

Pa kako su mogli da se osećaju? To je bila katastrofa… Građani Palanke, čak i oni koji ne podržavaju stranku kojoj ja pripadam, razumeli su da je ovde u pitanju politički pritisak. Ljudi iz lokalne Srpske napredne stranke pokušavali su da organizuju protest ispred opštine, međutim, skupilo se samo pedesetak ljudi. U jednom trenutku ja sam bio spreman i da se povučem sa pozicije predsednika opštine, jer ne mogu da dozvolim da zbog svojih političkih ideja bilo koji građanin Smederevske Palanke ima neki problem.

Ja se građanima zahvaljujem na strpljenju. Zahvaljujem se i svim ljudima koji su pomogli da se taj problem reši. Ja bih zahvalio gospodinu Davenportu i Marku Blagojeviću na angažovanju u rešavanju tog problema.

Želim još da kažem da od svojih političkih ideja ne odustajem. Za razliku od Vučića, koji je skinuo svoj radikalski šinjel i od čoveka koji govori o granicama Karlobag–Ogulin–Virovitica i traži da se za jednog mrtvog Srbina ubije sto muslimana, postao najveći evropejac.

Osim problema sa strujom, aktuelna vlast u Smederevskoj Palanci je imala i problem sa izveštajem Državne revizorske institucije…

Revizori po zakonu kontrolišu rad lokalnih samouprava, ministarstava i drugih državnih tela i to je u redu. Međutim, revizori su u opštini Smederevska Palanka bili čitavih godinu dana. Osim toga, čitavu godinu je kod nas bila i policijska inspekcija koja je tražila ne znam šta. Siguran sam i da je to plod političkih pritisaka na nas kao političke neistomišljenike.

Revizori su sačinili izveštaj od 18 tačaka i tražili su od suda da preduzme mere protiv mene i mojih kolega. Sud je, naravno, odbio i rekao da nema osnovanih razloga za to. Revizori su tražili i da se na skupštini opštine pokrene smena predsednika opštine zbog nesavesnog poslovanja. Od 49 odbornika, koliko ih ima u opštini Smederevska Palanka, 45 je glasalo protiv moje smene. Čak ni SNS iz Palanke, koji je vrlo nekorektan, nije glasao za moju smenu. Verovatno bi ih bilo sramota od svojih sugrađana, za razliku od njihovog predsednika. Ti ljudi ipak imaju malo dostojanstva i razmišljaju kako će sutra da izađu ljudima iz svoje opštine na oči.

Koje su zamerke zbog kojih je tražena vaša ostavka?

U izveštaju su naveli da je opština Smederevska Palanka sprovela tender za prevoz učenika jedne srednje škole, što mi po zakonu nemamo pravo da radimo, već je raspisivanje tendera nadležnost same škole. Finansiranje je nadležnost opštine. Međutim, računi škole su bili u blokadi i po Zakonu o javnim nabavkama, vi ne možete da raspisujete tender. Da bi đaci te škole imali prevoz, mi, kao odgovorni ljudi iz opštine, raspisali smo taj tender u njihovo ime i platili taj prevoz. Alternativa je bila da oko 200 učenika ne pohađa nastavu.

Druga greška koju su revizori pronašli je u vezi sa JKP "Vodovodom", koji je takođe blokiran zbog dugova za električnu energiju. Tu imamo situaciju da zaposlenima iz tog preduzeća isplaćujemo plate tako što novac uplaćujemo na račun njihovog sindikata, jer je račun preduzeća u blokadi, a sindikat nakon toga te plate deli radnicima. Alternativa bi bila da 100 zaposlenih u "Vodovodu" ne prima plate.

Osim toga, kao u slučaju srednje škole, napravili smo prekršaj zbog toga što smo umesto blokiranog "Vodovoda" raspisali tender za nabavku pumpi za bunare zahvaljujući kojima opština ima vodu.

U suštini, ja sam presrećan što je revizija našla ovakve zamerke i spreman sam da za njih odgovaram. Sve je to stvar političkog pritiska i ja sam siguran da je ljude iz revizorske institucije sramota što su to pisali. Ono što mi preživljavamo od 2012. do danas nisu preživeli ni komunisti u Nemačkoj tridesetih godina dok je Hitler imao svoja razračunavanja sa njima. U poslednje tri godine je hapšeno i privođeno 73 funkcionera Demokratske stranke i tu ne računam niže funkcionere poput odbornika. Na kraju, ni protiv jednog nije podignuta optužnica.

Ja ovom prilikom apelujem na SNS da prestane sa takvom vrstom razračunavanja sa političkim neistomišljenicima, jer mi na pritiske nećemo pristati. Apelujem na njih da se bave time kako da smanje javni dug Srbije koji je 73 odsto BDP-a i kako da povećaju plate i penzije.