Vinarija Škaulj jedna je od 19 vinarija koje učestvuju u projektu Hrvatske gospodarske komore "Vinska omotnica", koji finansira EU. I ostali proizvođači se slažu da male vinske zemlje mogu da se probiju u šumi vina evropskih i svetskih vinskih "velesila", i to tako što će se fokusirati na kvalitet i prepoznatljivost, a ne na količinu: ulaganje u autentičnost brendova i insistiranje na lokalnim sortama jedina je sigurna karta na koju, tvrde, mogu igrati i na domaćem i na stranim tržištima.

Vino je u Evropskoj uniji deo jedinstvenog tržišta poljoprivrednih proizvoda – u kojoj god državi članici da je proizvedeno, može se staviti u promet bez dodatnih procedura, zahvaljujući propisanim uredbama koje su u zemljama članicama direktno primenljive.

"Standardi proizvodnje vina u Hrvatskoj pre ulaska u EU nisu se razlikovali u odnosu na standarde koji su u primeni danas: enološki postupci su bili u skladu s preporukama Međunarodne organizacije za lozu i vino (OIV), što je bilo potrebno zbog članstva u ovoj organizaciji. Ta usklađenost predstavlja privredni interes države, jer obezbeđuje lakši izvoz vina", kažu za "Vreme" u Ministarstvu poljoprivrede Hrvatske.

Ono što su proizvođači vina morali da prilagode jeste način označavanja vina po novim pravilima oko isticanja zaštićenih oznaka o poreklu i tradiciji. Promenili su se i administrativni postupci oko prijave proizvodnje i zaliha i dokumentacija koja prati vino u prometu. Što se pak tiče kretanja vina na jedinstvenom tržištu, to je znatno olakšano jer više nisu potrebni sertifikati nadležnih institucija za puštanje vina u promet. Oformljen je i Vinogradarski registar, koji sadrži podatke o proizvođaču, površinama pod vinogradom, godišnjoj proizvodnji, kao i pregled površina na ortofoto snimcima.

KAKO FINANSIRATI?: Kao nova članica, i Hrvatska je na raspolaganju imala dva evropske izvora finansiranja za unapređenje proizvodnje vina i plasiranje na evropskom i drugim tržištima. Reč je o EU poljoprivrednom garantnom fondu EAGF i EU poljoprivrednom fondu za ruralni razvoj EAFRD.

Sredstva iz prvog (EAGF) koriste se za direktna plaćanja vinogradarima i za realizaciju Nacionalnog programa pomoći sektoru vina, u vrednosti 11,9 miliona evra. Sredstva EAFRD namenjena su za razvoj poljoprivrede i ruralnih područja, uključujući i vinogradarstvo u delu koji nije obuhvaćen merama iz Nacionalnog programa. Međutim, sredstva su dostupna i u periodu pre pristupanja EU – proizvođačima su na raspolaganju bili fondovi SEPARD i IPARD, a institucijama su sredstva bila dostupna kroz IPA program.

Da bi kao zemlja članica mogla da koristi sredstva iz evropskih fondova, Hrvatska je najpre morala da donese Program ruralnog razvoja i Nacionalni program pomoći sektoru vina, kojima su utvrđene mere i aktivnosti koje će se finansirati, ciljevi koje treba postići i količina potrebnih sredstava za realizaciju ovih programa.

"Srbija bi u procesu prilagođavanja trebalo da uskladi administrativne postupke, ojača tela nadležna za primenu mehanizama uređenja tržišta za vino i da se pripremi za primenu politike kvaliteta Evropske unije u segmentu vina, tačnije da zaštiti oznake geografskog porekla, autentičnosti i tradicije", kažu u Ministarstvu poljoprivrede, i dodaju da svaka država treba da ustanovi sistem koji je primeren i prilagođen njenom vinarskom sektoru i da gleda da izbegne prosto preslikavanje modela druge zemlje bez suštinske analize mogućnosti njegove primene.