Na prvi pogled deluje doista neobično da je Narodna banka Srbije 2012. godine ostvarila dobit od 58,4 milijarde dinara, a već naredne, 2013. godine gubitak od 44,4 milijarde dinara. Ovaj neuspeh guvernerke Jorgovanke Tabaković, u prvoj celoj godini njenog mandata, poznat još od letos, dobio je publicitet upravo sada, u trenutku kada se u Skupštini Srbije raspravlja o "programu odricanja" radi finansijske konsolidacije, to jest programu smanjenja penzija i plata, sa finansijskim efektom gotovo istim ovom minusu centralne banke. Jer, povodom guvernerkinog objašnjenja da poreski obveznici neće platiti taj gubitak NBS-a, nego da će se on pokriti iz "tehničkih rezervi", kod laika izaziva pitanje: pa zašto se iz tih "tehničkih rezervi" ne pokrije i ono što će se pokrivati smanjivanjem plata i penzija.

Zapravo, taj "luping" od profita ka gubitku, "širok" preko 100 milijardi dinara, Demokratska stranka je u Skupštini Srbije efektno iskoristila da ustvrdi da "upravo ovaj poražavajući rezultat poslovanja NBS-a, gubitak od oko 370 miliona evra, najbolje ilustruje činjenicu da kadar Srpske napredne stranke sopstvenu nesposobnost i neznanje prevaljuje na teret građanima Srbije koji svakako teško žive". Tome se zatim dodaje: "Iz izveštaja o poslovanju vidi se da je samo za plate u NBS-u 2013. godine isplaćeno 4,83 milijarde dinara, odnosno 639 miliona više nego 2012. godine". U saopštenju DS-a se na kraju poentira da je "nakon tri godine Vučićeve vlasti i tri Vučićeve vlade jasno da njihovo neznanje i bahatost razaraju institucije i budžet, a da će najveći teret potpuno nezasluženo podneti građani".

Braneći se od ovih optužbi, guvernerka Jorgovanka Tabaković kaže da je gubitak NBS-a posledica "kursnih i cenovnih razlika", a pri tome glavni deo krivice za njegovo pojavljivanje baca na vladu Dačić–Vučić iz 2013. godine. Naime, ona ističe da tokom te godine nisu donete mere fiskalne konsolidacije, pa je NBS "morala da vodi agresivnu monetarnu politiku". Istina, u zvaničnom saopštenju NBS-a povodom ove "afere", ta dijagnoza je drugačije formulisana – da NBS ima zakonsku obavezu da obezbeđuje monetarnu i finansijsku stabilnost u zemlji, "što je u 2013. godini uspešno ostvareno", ali da je "zbog opštih ekonomskih okolnosti cena postizanja tih rezultata bila veća".

Sudeći po kontekstu ocene glavne gubitničke pozicije u bilansu NBS-a, guvernerka Tabaković gubitak po osnovu kursnih razlika iz promenjenog odnosa dolara i evra, od 25,7 milijardi dinara, potpuno tretira kao objektivnu okolnost i ne spominje da NBS ima deo ovlašćenja da donosi odluke u vezi sa monetarnom strukturom deviznih rezervi u državnom vlasništvu, to jest da može da je menja preko svetskih finansijskih tržišta u skladu sa međuvalutnim trendovima. No, zašto dominirajući evri u našim deviznim rezervama sada vrede manje u dolarima i da li smo mogli više novca iz tih rezervi konvertovati u američku valutu (koja je iz dana u dan, poslednje dve godine, vredela sve više) to je pitanje za eksperte, koji se u ovom slučaju nisu proslavili.

Nešto drugačija je priča o zlatu, čija je cena dugo rasla (pa je NBS čak i kupovala zlato), da bi zatim ta cena oscilovala nadole i do 30 odsto, pa se i na toj poziciji pojavio gubitak. Znatan gubitak NBS je ostvarila i zbog pada prinosa na hartije od vrednosti u sefu naše centralne banke u 2013. godini i kroz isplate kamata na svoje obveznice. Na tome je mnogo izgubila i većina drugih centralnih banaka u svetu, pa guvernerka Tabaković zato i navodi da je i švajcarska centralna banka bila u gubicima, a pri tome posebno demantuje neku tvrdnju izrečenu u Skupštini Srbije, da je NBS prvi put u gubicima, podsećajući da se to desilo i 2006. i 2007. godine. Da, doista se to desilo, a 2010. godine čak se pričalo da je NBS na konverzijama "izgubila ceo jedan NIS" u samo dve sedmice, u proleće te godine (kada je na prelazu marta u april dolar prema evru poskočio gotovo 30 odsto).

Ovoga puta gubitak NBS-a došao je u najgorem trenutku. Em je izostala očekivana uplata u polupraznu državnu kasu od tri milijarde dinara, em danas postaje moralno problematična činjenica da su u NBS-u plate enormno visoke za naše prilike, uprkos tome što je u njenom sistemu zaposlena "čitava divizija" (preko 5000 ljudi), kako je govorio još nekadašnji guverner Dragoslav Avramović. A te plate izgleda da neće biti zahvaćene "programom odricanja", jer NBS nije javno preduzeće, mada strankama na vlasti ona tako izgleda, pa je često tako i koriste.

Do nezgodnog minusa NBS-a se očigledno došlo bez "javne rasprave i parlamentarne debate" iza zavesa "nezavisne i stručne monetarne institucije". U stvari, u poslednjih 15 godina je razvijen mit da su uspesi NBS-a rezultat mudrog rukovođenja dinarom, dok su gubici NBS-a posledica objektivnih okolnosti. Moglo bi se raspravljati o obe ove teze, ali to je suviše složena i tugaljiva priča o tome ko u Srbiji doista snosi teret relativno stabilnog dinara.