U razgovoru o investicionim kapacitetima njegovog grada, gradonačelnik Leskovca dr Goran Cvetanović pre svega je želeo da skrene pažnju na velike probleme koje su iza sebe ostavili raniji gradski menadžeri.

"Pre godinu i po dana, stanje budžeta je bilo nešto više od dve milijarde dinara u minusu. To je posledica nerazumevanja potrebe za redovnim izmirivanjem obaveza prema gradu. Decembra 2012. uradili smo reprogram i sporazume sa svim dobavljačima kojima smo dugovali uspeli da rešimo taj problem. Imenovanim i postavljenim licima su umanjene zarade za 10 odsto, postavljeni su limiti na račune za telefone i počelo je da se vodi više računa o rashodima grada", kaže Cvetanović.

Pored nasleđenih problema, grad Leskovac se suočio i sa manje transfernih sredstva od Republike?

Dobili samo oko 42 miliona dinara manje nego ranije. To je veliki udarac za grad, ali moramo se boriti i sa takvom situacijom. Povećali smo naplate izvornih prihoda koji su u ingerenciji lokalnih samouprava. Do 2012. godine nije se išlo na meru prinudne naplate po osnovu, recimo, naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, poreza na imovinu, ekološke takse, komunalne takse na firmu… Samo na konto tih prinudnih naplata, u prvom kvartalu 2013. godine, a kada su objektivno prihodi najmanji, uspeli smo da održimo likvidnost budžeta i da ispoštujemo sve sporazume koje smo napravili. Osim toga, prema privredi smo išli sa stimulativnim sredstvima. Umanjili smo komunalne takse na firmu za deset odsto za proizvođačka preduzeća, odvojili smo sredstva za subvencije za zapošljavanje.

Moram da kažem da smo imali i velikih problema sa finansijskom blokadom Agencije za lokalni ekonomski razvoj. Lošim menadžmentom je napravljena šteta od 51 milion dinara. Danas ona izgleda kao jedna savremena, moderna agencija.

Koji su najvažniji projekti?

Energetska efikasnost nam je veoma važna. Još uvek imamo neke škole koje troše za grejanje 750 dinara po kvadratnom metru, a neke idu i do 1300 dinara. Radimo elaborate energetske efikasnosti, pa se na pojedinim školama rade sanacije zidova, krovova, zamena stolarije ili čitavih sistema grejanja. To je veoma bitno za uštedu. Najviše smo ponosni na projekat elektrifikacije polja u kome smo omogućili dovođenje električne energije na 200 hektara poljoprivredne zemlje. Tom energijom poljoprivrednici sada mogu da zamene dizel-motore koji su do sada navodnjavali njihove parcele. Time će svako domaćinstvo, na godišnjem nivou, uštedeti od tri do pet hiljada evra.

Grad izdvaja velika sredstva, čak 0,5 odsto budžeta, za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje, kroz programe za unapređenje stočarstva, voćarstva i povrtarstva, kao i kupovinu mehanizacije…

Važan gradski projekat je i izgradnja fabrike za prečišćavanje otpadnih voda koja je, zahvaljujući donaciji holandske vlade, ušla u treću fazu izgradnje u kojoj će dvadesetak naselja biti povezano kanalizacionom mrežom sa centralnim sistemom gradske kanalizacije.

Fotonaponska elektrana je jedan od prioriteta na kome će se raditi ove godine. Bavili smo se, naravno, i zapošljavanjem, za šta je izdvojeno oko 60 miliona dinara i to kroz stručnu praksu, samozapošljavanje, otvaranje novih radnih mesta i javne radove. Uspeli smo da zaposlimo oko 300 ljudi.

Ulaže se i u razvoj gradskog turizma i dosta pomažemo razvoju verskog turizma. U toku je završetak radova na hramu Svetog Simeona Mirotočivog, ulažemo i u revitalizaciju manastira Svetog Jovana u selu Jašunji. U ovom slučaju ne može da gledamo na isplativost jer smatram da u takve stvari treba ulagati.

Osim toga, resertifikovali smo Leskovac kao grad sa povoljnim poslovnim okruženjem kod NALED-a. Pripremili smo niz pogodnosti i olakšica za privlačenje stranih investitora, jer smatramo da Leskovac raspolaže dobrom infrastrukturom za njihov rad, pre svega zahvaljujući blizini koridora 10

Mislim da se, u odnosu na raniji period, danas u Leskovcu oseća jedna vrsta izvesnosti, ne samo za investitore već za sve naše građane.

Godine 2013. doneli smo odluku da se porodilje razdvoje u dve grupe – zaposlene i nezaposlene. Zaposlene primaju 10.000 dinara u roku od 30 dana, a ne kao ranije kad se čekalo mesecima. Nezaposlene dobijaju 20.000 dinara. To naravno nisu velika sredstva, ali su veća nego pre zbog poštovanja roka isplate.

Osim po roštiljskom mesu, po čemu je Leskovac danas prepoznatljiv?

Leskovac je dugo bio prepoznatljiv samo po roštilj mesu, međutim u poslednje vreme krenulo se sa promocijom novog brenda – leskovačkog ajvara. Zahvaljujući saradnji Regionalne privredne komore Leskovac i italijanskih partnera, urađen je projekat brendiranja leskovačkog ajvara, dobijen je međunarodni sertifikat. Međutim, to je tek početak.

Da podsetim, Leskovac je, posle Beograda, bio najveći grad u Srbiji između dva svetska rata, a u industrijskom smislu bio je najjači. Od toga nema više apsolutno ništa. Leskovac je izgubio epitet grada tekstila, pa je tako poljoprivreda postala veoma bitna. Dodatni udar pogodio nas je u talasu loših privatizacija početkom ovog veka. Međutim, nismo prošli loše poput, na primer, Vranja, zahvaljujući privatnom sektoru, odnosno velikom broju malih i srednjih preduzeća. Te male, porodične firme sačuvale su leskovačku privredu. Leskovac je grad u Srbiji sa najviše loših privatizacija. Imamo preko 30 raskinutih ugovora o privatizaciji. Sa druge strane, imamo odličan primer privatizovane kompanije za proizvodnju građevinskog materijala, Mladost. Novi vlasnik je iz Niša i udvostručio je proizvodnju, povećao zaposlenost i odlično se razvija, a crep iz Leskovca pokriva građevinske objekte ne samo u Srbiji već i u celom okruženju.

Međutim, ajde prvo da pomenemo najveće poslodavce u Leskovcu. Osim Ministarstva prosvete i Ministarstva zdravlja koji zapošljavaju po više od 2800 ljudi, kompanija Jura zapošljava 2500 radnika. Korejci su zainteresovani da u Leskovcu otvore još jednu fabriku u kojoj bi bilo posla za oko 1000 radnika i o tome se intenzivno pregovara poslednjih dana. I nemački trgovinski lanac LIDL potencijalni je investitor u Leskovcu i realizacija projekta je pri kraju.

Nekada je najveći poslodavac bila farmaceutska industrija Zdravlje, međutim, prodata je po 130 puta nižoj ceni od cene prodaje sličnog Hemofarma. To je bio veliki udarac za Leskovac. Sada u Aktavisu, bivšem Zdravlju, radi oko 300–400 ljudi.

Osim Jure, tu je i nemačka kompanija Falke. Ono o čemu se dosta pričalo poslednjih meseci jeste sudbina kompanije za proizvodnju farmerki, Džinsi iz Istanbula. Određenim ustupcima uspeli smo da se dogovorimo sa rukovodstvom Džinsija da ostanu u Leskovcu. Osim toga, uspeli smo da ih ubedimo da otvore još jedan, dodatni pogon od 500 radnika. To je dobar signal i ostalim turskim privrednicima koji prate primere dobre prakse u tekstilnoj industriji.

Dosta stabilnih kompanija ima u pomenutoj prehrambenoj industriji, ali i u metalnoj i elektro-industriji, drvnoprerađivačkih, građevinskih… Treba istaći da se veliki deo stanovništva bavi poljoprivredom. Voćarstvo, gajenje višanja, šljiva, jabuka, krušaka, zastupljeno je u vučjanskom kraju. U drugim delovima gradske teritorije gaji se povrće (paradajz, paprike, krastavac, krompir). Stočarstvom se bavi sve manje ljudi, vinogradarstvo je, nažalost, praktično nestalo.

Leskovac ima mnogo benefita i od turizma. Imamo Roštiljijadu koja se održava svake godine u septembru gde nam tokom sedam dana dođe oko 500.000 gostiju. Imamo tradicionalno takmičenje u pravljenju najveće pljeskavice i svake godine se taj rekord obara. Pored toga, Leskovac je karnevalski grad i naš karneval iz godine u godinu raste. Cilj nam je da budemo veći od onoga u Vrnjačkoj banji.

Leskovac ima jako dugu pozorišnu tradiciju, dužu od 120 godina. Međutim, sunovrat Leskovca odrazio se i na naše pozorište. Četiri godine nije funkcionisalo, ali je zahvaljujući novom rukovodstvu zgrada potpuno renovirana, repertoar vraćen. Katastrofalne poplave koje su zadesile našu zemlju primorale su nas da odložimo održavanje festivala profesionalnih pozorišta Srbije "Joakim Vujić", čiji je domaćin trebalo da budemo. Umesto bavljenja pozorištem, pružili smo pomoć ugroženim delovim Srbije. Leskovac je do sada uputio 130 tona humanitarne pomoći ugroženom stanovništvu. Osim toga, za iste namene prikupljeno je i 13.000.000 dinara.

Šta se dešava sa Zelenom zonom?

To je projekat koji se realizuje već dve godine. Ima nekih problema sa zemljištem i kružnom raskrsnicom. Uradili smo sve što je naš deo posla, ali moraju i drugi.