Prosto je. Sede Mika i Pera u kafani na Vračaru i Pera kaže Miki kako hitno treba da ode do Novog Beograda, ne zna koliko bi koštao taksi, a ima samo 500 dinara. Mika mu odgovara, ja ću da te odbacim za tu lovu, ne brini.

Ili, sedi tako Pera, bez Mike, i na Tviter pošalje poruku: "na Vračaru sam, ko može da me cimne do NBGD za 500 dinara? Pliz RT." I javi mu se nekoliko dokonih.

Ili, Mika ima kola, a treba mu posao i on smisli da vozi ljude po gradu ili dalje po nekom dogovoru. Kao što neke devojke čuvaju decu, a žene čiste po kućama. Ili neki veštiji rade sitne opravke.

Sve to se može svrstati pod sivu ekonomiju, mada relativno naivnu. Svakako se ne bi dopalo taksistima koji plaćaju porez, ali se Miki kao olakšavajuća okolnost uzima to što putnike ne kupi na ulici već se nalaze na internetu. Baš to je problem, internet, odnosno široka zastupljenost u kombinaciji sa smart telefonima. Potreba da se nađe alternativni, plaćen, ali jeftiniji prevoz dovela je do nastanka servisa poput Uber.com.

Uber povezuje slobodnog vozača i onoga kome treba vožnja i isprva je opsluživao samo finu klijentelu, koristeći vozila visoke klase. Nastao je 2009. u San Francisku i nije preterano smetao jer se koncentrisao na privilegovane koji češće koriste limuzinu nego običan taksi. S vremenom su se širili i danas opslužuju 70 gradova širom sveta, a premijum segment nije im više jedini jer su ustanovili UberX, servis za koji kažu da je 30 odsto jeftiniji od lokalnog taksija. Što je počelo da im pravi probleme. Prošle nedelje su se londonski taksisti pobunili tvrdeći da im Uber otima posao.

Uber sebe ne smatra taksi servisom, jer ne koristi klasičan taksimetar. Ako im vozilo ide prosečnom brzinom manjom od 18 kilometara na sat (gradska vožnja), onda se plaća po minutu. Ako se ide brže (uglavnom van grada) onda se plaća po distanci koja se meri GPS uređajem. Vozaču se ne plaća ništa, plaćanje se vrši skidanjem novca sa kreditne kartice posle vožnje, a napojnicu je moguće platiti samo u kešu, mada nije obavezna niti se očekuje i preporučuje.

Prednosti Ubera su što ne samo da tačno znate ko je osoba koja će da vas vozi (i vozač zna vas jer se morate prvo registrovati) već možete da pratite i gde se trenutno nalazi na putu do vas. A tu su i povoljnija cena i kvalitet usluge kojom se diče. Naravno, imaju gomilu problema sa lokalnim vlastima pod uticajem onih koji su registrovani kao prevoznici, ali je do sada Uber uglavnom uspevao da opstane. Pozivajući se na osnovni princip da ne možete sprečiti ljude da se kreću i to pod najpovoljnijim uslovima.

Ne znam da li razmišljaju o Srbiji, ali možda bi to bilo dobro rešenje za službena vozila i njihove vozače kojima preti odlazak iz službe. A mogli bi i dalje da voze funkcionere, samo sada pod drugim uslovima. Uber uslovima.