Ukrajinski tenk 15. aprila 2014. pred Slavjanskom na istoku Ukrajine, tamo gde su lokalni Rusi zauzeli državne zgrade i policijske stanice i proglašavali republiku, manevrisao je po uskom putu i po blatnjavoj utrini praveći gusenicama duboke brazde u nakislom černozemu, dok su pred njega civili isprečavali automobil urlajući: "Na kavo streljaješ. Guši mašinu!" Tenkista je na kraju tog sumornog kišnog jutra izašao iz tenka i pozdravio se s jednim od civila.

Na drugim tačkama viđeno je gomilanje ukrajinske teške vojne tehnike i helikoptera. Oko 40 kilometara severno od Slavjanska izveštač AFP-a uočio je kolonu od deset tenkova, deset oklopnih transportnih vozila i sedam autobusa sa pripadnicima specijalnih ukrajinskih jedinica. Ruske agencije prenose da su tenkovi primećeni u okolini Kramatorska, a da je Slavjansk okružen sa svih strana. Nije se dugo čekalo da puška iz prvog čina opali.

PUŠKARANJE NA AERODROMU: U utorak 15. aprila oko 17 časova po lokalnom vremenu ruska televizija RT javlja da su iznad aerodroma kod Krematorska 30 kilometara južno od Slavjanska leteli ukrajinski avioni "suhoj" i da je došlo do puškaranja između ukrajinskih vojnika, koji su tu stigli u oklopnim vozilima, i pripadnika odbrane Krematorska, grada od 180.000 žitelja, 100 kilometara severoistočno od Donjecka.

Pobunjenici su bili zauzeli aerodrom na obodu grada, zapravo bivšu vojnu avio-bazu koja u novije vreme nije opsluživala ni civilni saobraćaj, već je služila kao pista aero-kluba i kao parking starih aviona i helikoptera. U toku pregovora sa ukrajinskim snagama iznenada je počela pucnjava čiji je rezultat bio krvav: po ruskoj RT, koja se poziva na proruske izvore, poginula su četvorica pobunjenika, a po ruskoj TV 24 čak jedanaest, a ranjena su dvojica pobunjenika. Čule su se eksplozije i paljba. Prema izveštaču BBC-ja, na aerodrom su sletela tri ukrajinska vojna transportna helikoptera iz kojih su iskočili specijalci obučeni u crne uniforme, a na pobunjenike je, po jednoj verziji ispričanoj izveštaču BBC-ja zapucano da bi se omogućilo sletanje helikoptera. Na aerodromu, po izveštaju jedne nemačke novinarke, posle sukoba nije bilo više od tridesetak vojnika.

Pošto je zauzela aerodrom, vojska je ponovo počela pregovore s pobunjenicima, čijih je stotinak pripadnika na barikadama nedaleko od aerodroma, na ulazu u sam grad Kramatorsk, čekalo naredbu svog komandira da se potpale barikade, kako bi se otežao ulazak vojnika u grad, javila je agencija RIA Novosti. Oko aerodroma se okupilo mnogo ljudi, među kojima je bilo i dece. Nedaleko od Krematorska, na putu do desetak kilometara udaljenog Slavjanska, uočena je u utorak kasno uveče grupa ljudi kako se kreće s ruskim i sa zastavama "Donjecke republike" u rukama, a neki su nosili i streljačko naoružanje. BBC izveštava u utorak 15. aprila kasno uveče da je grupa demonstranata naoružanih revolverima uzvikivala ruske slogane i tražila da helikopteri napuste bazu i da se vojnici vrate u Kijev.

Malo posle akcije na aerodromu u Kramatorsku oko 18 časova po lokalnom vremenu stizale su vesti da je ukrajinska vojska oklopnim vozilima i sa oko 500 vojnika krenula i na grad Slavjansk, na čijim su ulazima gorele gume. Agencija RIA Novosti je nekoliko sati kasnije javila, pozivajući se na izjave kijevskih zvaničnika, da ukrajinska vojska u toku te večeri ipak nije ušla u grad. Dok je vojna kolona u predvečerje pristizala, u Slavjansku su se hrabrili tvrdnjama da će "banderovcima prirediti Staljingrad". Bivša gradonačelnica Nela Štepa, koja je u trenutku osvajanja milicijske stanice pozdravila pobunjenike, a onda ukrajinskoj strani koja je pokrenula istragu protiv nje poručila da je to učinila samo taktički, saopštila je na konferenciji za štampu da je oko 150 naoružanih ljudi i još oko 300 bivših avganistanskih veterana i prebeglih bezbednjaka koji su im se pridružili, u pravoslavnoj crkvi pričestio otac Vitalij.

POLICIJSKA STANICA U SLAVJANSKU: U Slavjansku, gradu od oko 150.000 stanovnika (104.000 Ukrajinaca, 33.000 Rusa) 150 kilometara severoistočno od Harkova, u noći 13. aprila naoružani pripadnici tzv. Armije Donjecka, koje neki nazivaju federalistima, a u Kijevu separatistima i ruskim agentima, zauzeli su sedište policije, a demonstranti u civilu, koji su akciju posmatrali na rastojanju i hvatali za guše sumnjive "majdanovce", počeli su od džakova peska i guma da prave barikade. Unutar policijske zgrade u Slavjansku gužvali su se ljudi sa maskama na licu, sa šlemovima i oružjem, a pored njih su bile boce sa zapaljivom smesom, pokazala je ruska TV1.

Na sajtu grada Donjecka piše da je desetak policajaca iz stanice pušteno, a da demonstranti dele među sobom zaplenjeno oružje (20 automata i oko 400 pištolja s municijom).

Ukrajinske snage bezbednosti su i u nedelju 13. aprila sprovodile specijalnu operaciju: u Slavjansk su krenula oklopna vozila (sedam "be-te-era" i jedan "ural") u pratnji oko 200 policajaca, pripadnika ukrajinske službe bezbednosti, koje lokalni Rusi i ruski mediji ne razlikuju od pripadnika radikalnog Desnog sektora. Slavjansk su nadletali helikopteri. Tada su pale prve žrtve – među poginulima je i oficir ukrajinske službe bezbednosti, a i ranjenih je bilo s obe strane.

Intervencija nije uticala na pobunjenike. Agencija Itartas javlja da su ukrajinske snage bezbednosti upotrebom bacača likvidirale jednu barikadu u selu Čerepkovki na putu ka Kramatorsku, a da su lokalni Rusi odmah podigli drugu na mostu preko reke Nižnij Torec.

Slavjansk na severu Donjecke oblasti je goruća tačka, ali to je samo jedno od mesta koja su zauzeli pobunjenici u Donjeckoj i Luganskoj oblasti. Tokom prethodne nedelje manje grupe ustanika, nekada u uniformama i sa automatima, nekada u civilu, nekada uz pucnjavu, nekada uz tuču, guranje i galamu, zauzeli su niz zdanja gradskih sovjeta, mesne milicije i tužilaštva: u Donjecku, u Makejevki, u Krematorsku (175.000 stanovnika,) u Slavjansku, u Krasnom Limanu, Krasnoarmejsku, Družkovki, Dobropolju blizu ruske granice, u Grolovki (gradu sa 280.000 stanovnika, železničkom centru 40 kilometara istočno od Donjecka), u gradu Jenakijevu u Donjeckoj oblasti, rodnom mestu Viktora Janukoviča.

U Artjomovsku su pobunjenici bez ispaljenog metka razoružali odred pripadnika Nacionalne garde Ukrajine, za koji su mislili da je krenuo ka napuštenom rudniku soli Volodarski kod Artjomovska gde se nalazi skladište oružja koje su lokalni stanovnici blokirali još na početku krimske krize u martu.

Demonstranti su ušli i u zgradu oblasne administracije u Harkovu, gde su prethodno tukli "majdanovce" ali nisu zadržali kontrolu nad tom državnom ustanovom, već su održavali tenziju. Sukoba "majdanovaca" i "separatista" bilo je i u Zaporožju i Mariupolju, gradu od 480.000 stanovnika u kome se nalazi značajna metalurška i mašinska industrija, u Donjeckoj oblasti na obali Azovskog mora – pošto su ukrajinske snage uhapsile "narodnog gradonačelnika" Mariupolja Dmitrija Kuzmenka u subotu 5. aprila su izbili neredi tokom kojih su demonstranti zauzeli zgradu gradske administracije, oko koje je policija napravila obruč, i tukli se s "majdanovcima".

Proruski demonstranti su i ranije zauzimali zgrade oblasnih administracija na istoku Ukrajine, ali u prve dve nedelja aprila to su učinili simultano u desetak gradova nacionalno mešovite Donjecke oblasti, u kojoj većina stanovništva govori ruski.

U Donjeckoj oblasti ima 4,5 miliona stanovnika što čini 10 odsto stanovništva Ukrajine, na popisu 2001. godine 74 odsto njih je upisalo ruski kao svoj prvi jezik, a 24 odsto ukrajinski. Po nacionalnom sastavu slika je drugačija u gradu Donjecku gde živi 490.000 Rusa i 470.000 Ukrajinaca. To je pretežno rudarsko-industrijska oblast s urbanim stanovništvom, koja čini 20 odsto ukrajinske privrede.

U susednoj pobunjenoj Luganskoj oblasti živi 1.400.000 Ukrajinaca i 990.000 Rusa, ali je 68 odsto stanovnika upisalo ruski kao svoj prvi jezik.

"DONJECKA REPUBLIKA": Događaji na istoku Ukrajine dobili su na ubrzanju kada je u Donjecku 6. aprila oko 2000 demonstranata probilo policijski kordon i osvojilo sedište oblasne administracije. Skandirajući "Krim – Donbas – Rusija!", oni su po ko zna koji put ove godine u tom gradu skinuli državnu zastavu Ukrajine i istakli na jarbolima ruske zastave. Na zgradi oblasne administracije razapeli su transparent "Donjecka Republika" i počeli da grade barikade od guma, nameštaja iz administrativnih zgrada i svega što im se našlo pod rukom, kao u Kijevu na "Evromajdanu". Na trgu ispred čule su se sovjetske pesme i povici "Donbas, Rusija!".

Ljudi s decom su pozivani da napuste trg uz opomene da će uskoro postati opasno. Žene su pozivane da ostanu. List "Novosti Donbasa" objavljuje izjavu predsednika sindikata rudara Donbasa (NPGD) Nikolaja Volinka datu u emisiji "Pitanje vlasti" TV kanala "Donbas" da šahtjori Donjecke oblasti ne podržavaju separatiste i da se rudarski sindikat nije odazvao pozivu da rudari stupe u štrajk. Kasnije se među braniocima "Donjecke Republike" pojavilo oko dve stotine ljudi s naradžastim rudarskim šlemovima.

MNOGO GRUPA I MNOGO VOĐA: Nije jasno koja je organizacija ili, lenjinistički rečeno, "svesna manjina" vodila tu seriju demonstracija, koje su postepeno prerastale u oružani ustanak. Ukrajinska strana je tvrdila, a Amerikanci i Evropljani ponavljali, da iza toga stoje "zeleni ljudi", odnosno ruska obaveštajna služba i ruske specijalne snage koje deluju po krimskom receptu. Događaji su govorili o mnogo haotičnijoj situaciji koja se postepeno usijavala još od kijevskog prevrata u februaru.

Broj demonstranata u Donjecku koji su tražili oslobađanje uhapšenog "narodnog gubernatora" Pavla Gubareva, koga vlasti drže negde van Donjecka, uvećavao se iz nedelje u nedelju.

U Lugansku, gde su demonstranti zauzeli sedište Službe državne bezbednosti, traženo je oslobađanje vođe "Luganske gvardije" Aleksandra Haritonova koji je uhapšen u subotu 5. aprila, zajedno sa petnaest pripadnika jedne naoružane grupe, kada je policija navodno zaplenila 300 automatskih pušaka, lanser protvtenkovskih granata, veliki broj granata, pet ručnih bombi i molotovljeve koktele.

Preko interneta se tada predstavio Valerij Dmitrijevič Bulatov, koji se, skinuvši masku s lica, predstavio kao šef organizacije "Savez veterana vazdušno-desantnih snaga Luganske oblasti" i rekao da je lično učestvovao u dostavljanju sredstava u Kijevu ranjenim borcima "Berkuta" i vojnicima Unutrašnje vojske. Iz anonimnosti su na isti način izašli i drugi luganski "partizani".

Pojedini mediji su akcije u Donjecku pripisivali organizaciji "Ruski blok" i pokretu za podršku pripadnicima raspuštene specijalne ukrajinske jedinice "Berkut" (Suri orao), čiji su pripadnici u Kijevu hapšeni u okviru istrage o snajperskoj vatri od koje je na kraju demonstracija u februaru poginulo stotinak ljudi. Neki od berkutovaca su zajedno sa demonstrantima zauzeli sedište policije u Donjecku.

Pozivajući se na ukrajinsku službu bezbednosti, ukrajinski mediji pominju na desetine registrovanih i neregistrovanih organizacija osumnjičenih za separatizam: "Rusko jedinstvo" i "Antimajdan" u Odesi, neka internet izdanja i reklamne (PR) agencije, zatim organizacije "Velikaja Rus", Borba", "Monolit", "Narodno jedinstvo", "Zaštitnici Harkova", "Ukrajinski istočni blok", "Rus trijedinaja", "Oplot", "Za kulturno-jezičku ravnopravnost", Savez kozačkih organizacija Ukrajine, ljbotinska, krasnogradska, lozovska i saltovska kozačka sotnja, itd.

Očito je da su pripadnici nekih organizacija naoružani. Ukrajinski mediji tvrde da su to ruski automati "kalašnjikov" i pištolji "makarov". Oko 3.30 ujutru 7. aprila pripadnici organizacije "Narodnoe opolčenie Donbasa" (Narodna samoodbrana Donbasa) zauzeli su za petnaest minuta sedište Službe bezbednosti Donjeckog regiona, koju su nešto kasnije ponovo preuzeli pripadnici ukrajinske specijalne policije bez žrtava.

PREGOVORANJE I NAORUŽAVANJE: U pregovorima s demonstrantima zabarikadiranim u sedištu donjecke oblasne administracije, koje je vodio ukrajinski oligarh Rinat Ahmetov, u utorak 8. aprila bio je postignut dogovor da demonstranti predaju oružje i da napuste zdanje, a da policija ne interveniše. Oligarha Rinata Ahmetova, nekadašnjeg finansijera Viktora Janukoviča, pojedini ukrajinski mediji su sumnjičili da "sedi na dve stolice", da se zapravo dogovorio s Vladimirom Putinom o federalizaciji istočne Ukrajine, ali on ponavlja da je protiv nasilja i da Donjeck i Ukrajinu smatra nerazdvojivima.

Predstavnik "privremene vlade Donjecka" izjavio je da se guverner Donjecke oblasti Sergej Taruta (biznismen koga je na to mesto postavio Kijev posle "februarske revolucije) saglasio s predlogom da demonstranti oslobode dva sprata zdanja oblasne administracije, a da pripadnici policije i obezbeđenja ("armije Donjecke Republike") zajedno patroliraju, te da se u Donjecku raspiše referendum.

Agencije su u utorak pre podne javljale da su demonstranti ipak ostali u zgradi i nastavili da grade republiku. U međuvremenu je jedan od lidera Narodne Republike Donjeck, Denis Pušilin, najavio formiranje narodne vojske Republike Donjeck, preneo je Itartas.

U tim pregovorima se pokazalo da među demonstrantima-pobunjenicima ima raznih struja, bez jedinstvenog političkog vođstva. Među njima su izbijale žustre rasprave o tome da li da napuste osvojene zgrade, kao i oko toga da li su za federalizaciju ili za priključenje Rusiji. Kako je javio ukrajinski list "Sevodnja", demonstranti u Donjecku su 8. aprila formirali privremenu vladu, a ispred zdanja su dovozili kamione s peskom koji su presipali u džakove i pravili nove barikade od automobilskih guma i džakova s peskom. Pored barikada u gradu i van njega stajale su babuške s ikonama.

PRETNJE, OBEĆANJA I PREGOVORI: Pokreti ukrajinske vojske u okolini izazivali su nervozno interesovanje uznemirenog stanovništva, a 9. aprila proruski federalistički aktivisti su napali autobus koji je vozio ukrajinske vojnike ka kasarni u ulici Buslajeva i demolirali ga, pa su vojnici morali da odu u kasarnu pešice. Stotinak demonstranata pozivalo je na juriš. Nekolicina je ušla u kasarnu i tražila da vojnici kažu otkuda su došli, pošto se među pobunjenicima proširilo uverenje da su i među vojnicima borci Desnog sektora, čiji je lider Dmitrij Jaroš inače najavljivao da će otići na istok zemlje.

Kijev je pokušavao da reši krizu preteći intervencijom, obećanjima i pregovorima.

Propao je i pokušaj predsedničkog kandidata Mihaila Dobkina, nekadašnjeg gradonačelnika Harkova, koga su nove vlasti hapsile, pa pustile na molbu Ahmatova, da se obrati demonstrantima u Lugansku. Izgledalo je da su pobunjenici u Lugansku dva dana kasnije prihvatili da u njihovo ime govori predsednički kandidat Oleg Carev, koga su 14. aprila u Kijevu prebili kad je izašao iz jednog TV studija, a kijevsko tužilaštvo je istovremeno pokrenulo protiv njega istragu pod sumnjom za separatističku delatnost.

Ukrajinski ministar Arsen Avakov izjavio je da je u utorak 8. marta policija pokrenula antiterorističku operacija u Harkovu i da je 70 separatista uhapšeno zbog zauzimanja zgrade regionalne uprave. Jedinica "Jaguar" naoružana automatima nije upotrebila vatreno oružje. Uhapšeni su hitno prebačeni u Kijev i Poltavu. Centar Harkova i stanice metroa su blokirani.

Kada je desetak sati posle te intervencije policija u pet autobusa pokušala da preveze novu policijsku smenu u sedište Harkovske administracije, proruski aktivisti su kamenicama i motkama razbili jedan policijski autobus. U Harkovu državna zgrada nije u rukama separatista, ali u gradu vlada haos. Oko hiljadu ljudi, među kojima su mnogi imali maske i palice u rukama, potuklo se 13. aprila s pristalicama unitarne Ukrajine (povređeno 50, devet je hospitalizovano), a onda su došli na Trg slobode pred gradskim sovjetom u Harkovu, skandirali "Juda!" i "Sukin pes!" (kučkin pas). Razvalili su vrata gradske kuće, ušli unutra, a zatim počeli da podižu barikade oko zgrade. U gradskoj kući je u to vreme bio gradonačelnik Genadij Kernes, koga su kijevske vlasti bile uhapsile pod sumnjom za "janukovićevštinu" pa pustile kada je trebalo da se pregovara.

List "Komersant" je pod naslovom "Harkov brani miliciju" 10. aprila izveštavao da je nedaleko od stadiona "Metalist" u Deržavinskoj ulici u Harkovu nekoliko desetina ljudi živim štitom blokiralo bazu mesnog "Berkuta" i tamo su organizovali dežurstvo. Širile su se glasine da će pripadnike harkovskog "Berkuta" odvesti u druge regione i tamo pohapsiti, pa su demonstranti sprečavali da u bazu "Berkuta" dođe Nacionalna garda, koja je za taj deo istoka Ukrajine zapravo uniformisani Desni sektor.

SUMNJA U POLICIJU: Vrativši se s istoka, ministar Avakov je rekao da će zbog saboterske pasivnosti posmenjivati policijske komandante i otpuštati policajce koji se ne suprotstavljaju separatistima. To je možda ubrzalo raspad policijskih jedinica na istoku. Ruski list "Nezavisimaja gazeta" (koji je blizak Gorbačovu) u jednoj reportaži opisuje da je stanje u policijskim redovima na istoku zemlje takvo da ruska strana i nije trebalo tamo da šalje nikakve agente, koji su noćna mora u Kijevu i zapadnim prestonicama. Mnogi lokalni policajci, uključujući i specijalce, već imaju ruske pasoše, neki žive od reketiranja kriminalaca ili su u poslu s oligarsima. Mnoge progone nove kijevske vlasti zbog intervencije u Kijevu. Šef policije u Harkovu podneo je ostavku pod pritiskom demonstranata. Major unutrašnje vojske, predajući oružje revolucionarima koji ne deluju trezno, kleo se da su svi njegovi preci bili partizani.

Ukrajinski premijer Arsenij Jacennjuk se 11. aprila uputio u Donjecku oblast gde se sreo s rukovodiocima regiona jugoistoka Ukrajine. Razgovorima su prisustvovali vicepremijer Vitalij Jarema, ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov, deputati Boris Kolesnikov i Jefim Zvigiljski, Rinat Ahmetov, gubernatori jugoistočnih oblasti Ukrajine. Jacenjuk je izrazio spremnost centralnih vlasti da se izvršnim komitetima svakog regiona prenesu sva finansijska, ekonomska, administrativna i druga ovlašćenja, koja bi im omogućila da kontrolišu teritorije za koje su odgovorni, da se omogući razvoj, privuku investicije i obezbedi dopunski dohodak kroz izmenjeni Budžetski kodeks Ukrajine. Nije se sreo s demonstrantima.

RATNI UKAZ: Zvanični Kijev je u ratno stanje na istoku ulazio korak po korak. U utorak 8. aprila tokom rasprave u Radi izbila je tuča između nacionalista i komunista, kada su poslanici partije Sloboda pokušali da uklone s govornice šefa poslaničke grupe Komunističke partije Petra Simonenka, koji je rekao: "Hoću da se izvinim vama. Tvrdio sam da nacionalisti vode proameričku i prozapadnu politiku, ali pogrešio sam, sudeći po tome ko je počeo sa zauzimanjem zdanja administracije, ko je zauzeo Službu bezbednosti, miliciju, arsenale, ko je uzeo oružje… Danas se hiljade cevi nalaze u rukama onih koji su formirali barikade. Zar vi niste dali primer tog scenarija? Vi ste ispunjavali ne američki scenarij, već ruski – za uništenje nezavisnosti Ukrajine…"

Rada je 8. aprila ipak pooštrila zakonske odredbe po kojima se aktivnost na nasilnoj promeni ustavnog ustrojstva i zauzimanje državnih ustanova kažnjava zatvorom do 15 godina i konfiskacijom imovine.

Vršilac dužnosti predsednika u izbornom periodu Oleksandar Turčinov odlučio je da rešavanje stanja na jugoistoku preuzme u svoje ruke. Ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Arsen Avakov izjavio je u međuvremenu da je policija dobila naređenje da krizu razreši bez prolivanja krvi, da će za 48 sati protestne akcije u Donjecku, Harkovu i Lugansku biti presečene pregovorima ili silom. Nedelju dana kasnije, 13. aprila, najavio je da će brzo, bez formalnosti, kako zahteva aktuelni trenutak, biti formirano više odeljenja policije a njih će činiti civilni dobrovoljci (kojih će biti oko 12.000). Njima će komandovati profesionalni oficiri. Potpisao je odluku o formiranju takve grupe u Lugansku pod nazivom "Istok".

Dok se vlast na istoku u jednom po jednom gradu raspadala, Turčinov je 13. aprila izjavio da je ukrajinski Savet nacionalne bezbednosti i odbrane doneo odluku da se u operaciju na istoku zemlje uključe i pripadnici oružanih snaga Ukrajine kojima nova vlast do tada i nije mnogo verovala. Ukrajinskim predsedničkim dekretom, "separatistima" je dat rok do ponedeljka 14. aprila da predaju oružje, uz opomenu da će uslediti antiteroristička akcija uz upotrebu značajnih delova vojske. Na terenu nisu marili za njegova upozorenja.

Turčinov je 14. aprila potpisao ukaz o početku "antiterorističke" akcije na istoku Ukrajine pod njegovom ličnom komandom. Za neposrednu realizaciju specijalne operacije zadužen je prvi zamenik SBU Vasilij Krutov, a za razradu operativnih rešenja član partije "Bakivšćina", rukovodilac odbrane "Evromajdana (2013–4)", sekretar Saveta nacionalne bezbednosti Andrej Parubij, kao i šef Službe bezbednosti Ukrajine Valentin Nalivajčenko, funkcioner službe bezbednosti, diplomata i deputat (tokom mandata mu je navodno jedan od saradnika bio Dmitrij Jaroš, lider Desnog sektora), protiv koga je, prema ruskim medijima, Janukovičev režim vodio istragu zbog navodnih veza sa američkom CIA. Istraga je obustavljena nakon "februarske revolucije u Kijevu".

Kijevska vlast bila je potisnuta i s druge strane. Pred Vrhovnom radom Ukrajine 14. i 15. aprila izbile su demonstracije manjih grupa uniformisanih "majdanovaca" koji su skandirali i palili gume. Zahtevali su da ministar policije Avakov i v.d. predsednika Turčinov podnesu ostavke i tražili da im se da oružje da idu na istok Ukrajine, preteći da će se u suprotnom naoružati sami. Potom su neki od njih palili partijska sedišta Komunističke partije.

Predsednik Rusije Vladimir Putin, o čijim su narednim koracima nagađali i u Kijevu i u Vašingtonu odakle je američki predsednik Barak Obama 14. aprila opominjao Rusiju da povuče vojsku sa granica, izjavio je 9. aprila da se nada da privremene vlasti u Kijevu neće učiniti ništa što kasnije neće moći da se popravi. Dok je Turčinov objavljivao uspeh "antiterorističke akcije na aerodromu u Krematorsku", razmenjivane su oštre note dok su se tenkovi kretali ka Slavjansku kod Donjecka, najvrelijoj tački na istoku Ukrajine, ka stvarnom početku građanskog rata u Ukrajini.