Kultura

Umesto nekrologa – Sju Taunzend (1946–2014)

Adrijanove godine

Književna "majka" Adrijana Mola, Sju Taunzend, preminula je u 68. godini. Napisala je osam knjiga o dogodovštinama i nepodopštinama svog junaka, čije smo dnevnike čitali od njegove 13 ¾ do 46. godine

Adrijan Mol je jedinstven britanski glas. Njegova ispovest je svedočenje o odrastanju u disfunkcionalnoj porodici iz nižih slojeva britanskog društva u vreme Margaret Tačer i ostaće zapamćen kao tinejdžer bez obzira na seriju od osam knjiga (kod nas objavljen u izdanju Lagune) u kojima on sazreva i stari. Po dnevnicima Adrijana Mola napravljena je serija BBC-ja i mjuzikl, i jedno i drugo veoma gledano u Velikoj Britaniji. Tajni dnevnici Adrijana Mola obraćali su se tinejdžerima iz prošlog veka sa istim problemima, od zaljubljivanja do zapitanosti kuda-ide-ovaj-svet. Bilo bi zanimljivo istražiti univerzalnost njegovih dnevnika postavljajući pitanje da li današnji adolescenti mogu da se prepoznaju u liku Adrijana Mola, budući da se način komuniciranja i informisanja od dvadesetog do dvadeset prvog veka promenio više nego ikad u istoriji.

INTELEKTUALAC ŠEPRTLJA: Lesterska domaćica-pisac Sju Taunzend kreirala je lik Adrijana Mola, pubertetlije raspetog između porodičnih frustracija i strahova da će njegov genij proći nezapaženo. Njegovi dnevnici su prevođeni na više od četrdeset jezika i izdavani u milionskim tiražima. Prve dve knjige, Tajni dnevnik Adrijana Mola, 13 ¾ god. i Bolno odrastanje Adrijana Mola, prikazuju urnebesno zabavan život pubertetskog intelektualca, često gorak i smešan čitaocu, mada ne i glavnom liku. U njegovoj šemi međuljudskih odnosa Margaret Tačer je imenovana kao "neprijatelj porodice" i priznaje da ga ona zbunjuje zbog toga što ima oči "kao ubica-psihopata, a glas kao pristojna osoba". Adrijan potiče iz niže srednje klase, otac Džordž je kvalifikovani tehničar za TA peći zbog čega je Udruženje prodavaca TA peći takođe na negativnoj listi, zaljubljen je u Pandoru i druži se sa komšijom penzionerom Bertom Baksterom. Majka Polin "nije neka brižna majka", stalno puši, često se svađa sa ocem, ne čisti Adrijanove cipele, zapostavlja ga zbog tek rođene Rouzi i Adrijan strahuje da će zbog nje postati mentalno poremećen kad poraste. Zamolio je jednom majku da mu napiše opravdanje, a majka je napisala sledeće: "Draga gospođice Fosington-Gros, Adrijan jutros nije došao u školu jer nije ustao iz kreveta sve do 12.45. Iskreno vaša, gospođa Polin Mol." Adrijan konstatuje da će ubuduće terati oca da mu piše opravdanja, kaže da je on rođeni lažov. U njegovom svetu Pandora je jedina svetla tačka, ona je u šemi označena kao buduća žena. "Na fizici sam joj poslao ceduljicu pitajući je da li me voli. Vratila mi je cedulju sa odgovorom: "Voleću te sve dok Gibraltar bude pod Britanijom."

GODINE LUTANJA: Kao tinejdžer, Adrijan je sa roditeljima živeo u Lesteru, i do svoje 15. godine bio jedino dete; tada je dobio polusestru Rouzi. Ubeđen je da je veliki pisac u nastajanju, a osim toga nema posebno izražene druge talente. U školi je solidan đak i nema problema u komunikaciji sa vršnjacima. Kao mladić seli se u London, zapošljava se u restoranu i vodi prilično uobičajen život. U Godinama lutanja Adrijan Mol ima dvadeset četiri godine i pita se šta je postigao u životu: "Odgovor: Ništa. Danas je umro Grejem Grin. Pisao sam mu pre četiri godine da mu ukažem na gramatičku grešku u knjizi Ljudski faktor. Nije mi odgovorio." Između posla sudopere u jednom restoranu i dovršavanja svog epskog romana Gle! Ravna brda zavičaja mog, Adrijan živi u nadi da neće još predugo morati da čeka na slavu i bogatstvo.

Najčitanije su prve dve knjige, u kojima Adrijan pokušava da ostvari svoje životne ciljeve poput toga da postane pesnik i obraća se uredniku BBC-ja Džonu Tajdmenu i to sa Džoni. Kroz njegove jade, Taunzendova je prikazala Britaniju u vreme Margaret Tačer. Na primer, osamdesetih godina prošlog veka povećala se stopa razvoda brakova, s tim što je bilo normalno da bivši supružnici i dalje žive zajedno u istom stanu. To se desilo i Adrijanovim roditeljima, iako razvedeni živeli su pod istim krovom. Pandorini roditelji su intelektualci levičari koji podržavaju interese radničke klase, Adrijanova majka je postala aktivna feministkinja, tata je ostao bez posla…

Poslednje tri knjige o Adrijanu Molu su političke satire engleskog društva u prvoj deceniji 21. veka. I mali Adrijan se bavio pitanjima radničke klase i politike ("Radnička klasa rinta dvadeset i četiri časa dnevno da oporavi britanske ratne brodove. Britanija planira da za šest nedelja izvede iznenadni napad na Argentinu" – Bolno odrastanje A.M.), pa tako i kao odrastao povezuje teme i događaje poput rata u Iraku, oružja za masovno uništenje, a kasnije nezaposlenost, smanjenje javne potrošnje. Za Adrijanova kasnija predviđanja i teorije zavere čitaoci znaju da su promašeni, a upravo zato su i zabavni.

Adrijan danas ima 46 godina. Zaposlen je u antikvarnici, gazda mu je rekao da će mu prepustiti šefovsko mesto kad on ode u penziju. Nikad nije postao pisac. Svet će ga zapamtiti kao velikog dnevničara.

Iz Dnevnika Adrijana Mola

Četvrtak, 3. februar – Izgleda da su oba moja roditelja tokom meseca marta 1982. imala tajne veze, što je rezultiralo rođenjem dvoje dece, a ja sam u tom periodu unosio samo svoja dečja razmišljanja i preokupacije četrnaestogodišnjaka. Pitam se da li je i žena Džeka Trboseka tako naivno pisala svoj dnevnik:

22.30 Džek se kasno vratio kući. Možda su ga zadržali na poslu.

00.10. Džek je došao kući sav krvav; oborio ga je đubretarski kamion.

Pandora je uz mene u ovom kriznom trenutku. Pravi je oslonac.

(Bolno odrastanje Adrijana Mola)

"Imam problem. Intelektualac sam, ali u isto vreme nisam mnogo pametan."

(Tajni dnevnik Adrijana Mola, 13 ¾ god.)

"Otac je za doručkom izjavio da želi da se podvrgne sterilizaciji. Odgurnuo sam kobasice ne dodirnuvši ih."

(Bolno odrastanje Adrijana Mola)


Tajni dnevnici Sju Taunzend

Poslednja, nedovršena knjiga Sju Taunzend, kako prenosi "Gardijan", ima naslov Pandorina kutija, dok je najpoznatiji roman ove književnice Tajni dnevnik Adrijana Mola objavljen 1982. godine. Spisateljica se godinama borila sa dijabetesom i slepilom izazvanim ovom bolešću, a romane je diktirala svojim potomcima. Umrla je od posledica moždanog udara. Taunzendova je rođena 1946. godine, napustila je školu sa petnaest, a udala se u osamnaestoj godini. U 23. godini već je bila samohrana majka troje dece, prenosi "Independent". Nakon što je u tajnosti pisala 20 godina, radeći u fabrici, pridružila se udruženju pisaca u rodnom Lesteru. Književnica je umrla u svom domu posle brojnih zdravstvenih problema: preležala je tuberkulozu i preživela srčani udar, a zbog degenerativnog artritisa bila je vezana za invalidska kolica.

Iz istog broja

TV manijak

Topla ljudska priča

Dragan Ilić

Festival – 3. Todo Mundo Dom omladine, Beograd 11/12. april 2014.

Sevdah teatar

Dragan Kremer

Nagrada »Jelena Šantić«

Minimalizam sa čvrstom podlogom

Đurađ Rebronja

Novi album Brusa Springstina – High Hopes

Sede Ajnštajn i Šekspir i piju pivo

Muharem Bazdulj

Festivali

Moćan sixpack sa severa

Teofil Pančić

Intervju – Zijah A. Sokolović, glumac

Vreme, Prostor, Radnja

Sonja Ćirić

Izložbe – 100 dela iz zbirki Muzeja savremene umetnosti

Ušće na Dedinju

Tanja Jovanović

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu