Rudarski basen "Kolubara", privredno društvo za proizvodnju, preradu i transport uglja, koje posluje u sastavu JP Elektroprivreda Srbije, uvećava državni budžet na više načina, od poreza i doprinosa na zarade zaposlenih, preko plaćanja naknada za gradsko građevinsko zemljište lokalnim samoupravama na čijim se lokacijama vrši eksploatacija uglja, plaćanjem ekoloških taksi, naknada za korišćenje mineralnih sirovina, tj. rudne rente, do svih onih drugih obaveza RB "Kolubare" definisanih zakonom. Tokom 2013. godine, ukupne finansijske obaveze "Kolubare" prema državi, iznosile su oko 16,62 milijarde dinara.

"U kontekstu profitabilnosti i održivosti, "Kolubara" ne troši budžetske pare, niti dobija bilo kakve subvencije iz budžeta, već kao deo privrede stvara novu vrednost, finansirajući se prihodima od prodaje uglja", kaže za "Vreme" direktor Milorad Grčić. "U ukupnu sumu novca, koju je ‘Kolubara’ imala obavezu da uplati državi u 2013. godini, osim rudne rente, ulaze i naknade za zaštitu životne sredine u iznosu od oko 26,25 miliona dinara, naknada za građevinsko zemljište 1,15 milijardi dinara, obaveze po osnovu PDV-a 6,10 milijardi dinara, porez na dobit oko 466,41 milion dinara, troškovi zaposlenih, porezi na zarade, doprinosi, i mnoge druge obaveze. Kada je reč o broju radnika RB ‘Kolubare’ za koje se zarada obračunava sa uplatom svih poreza i doprinosa, na dan 31. decembra 2013. godine u RB ‘Kolubari’ bilo je zaposleno 9680 radnika. Od 1. januara 2014. u sastavu RB ‘Kolubare’ je i preduzeće ‘Kolubara metal’, a radnici ovog preduzeća, 2770 zaposlenih, sada su i zvanično radnici RB ‘Kolubare’", kaže Grčić.

Lazarevac, Lajkovac i Ub su opštine na kojima se vrši eksploatacija uglja i većinu zaposlenih RB "Kolubare" čine upravo građani tri navedene opštine. Značaj Rudarskog basena za ove lokalne samouprave je ogroman. Od ukupnog broja zaposlenih građana opštine Lajkovac, prema poslednjim statističkim podacima, 52,2 odsto radi u RB "Kolubari" i u preduzećima koja usko sarađuju sa Rudarskim basenom. Veliki doprinos "Kolubare" je, svakako, mnogo manja nezaposlenost u odnosu na opštine u okruženju i opštine na jugu Srbije. Značajna sredstva izdvajaju se za pomoć mesnim zajednicama, kako investiranjem u izgradnju objekata tako i u održavanju i presipanju nekategorisanih puteva. Osim toga, "Kolubara" uvek izlazi u susret i pomaže kada je to potrebno institucijama u opštinama kao što su domovi zdravlja, kulturne ustanove, škole, zatim sportskim klubovima, socijalno ugroženom stanovništvu i tako dalje.

Uticaj "Kolubare" vidi se u široj društvenoj zajednici i odvija se u više pravaca, a ovaj gigant ima intenzivnu saradnju u brojnim projektima za podizanje uslova života, standarda građana ovih opština i zaštite životne sredine. Zbog svega toga je na lokalnom nivou značaj "Kolubare" više nego evidentan, ali se, nažalost, često zaboravlja na njen značaj kada je budžet države u pitanju. Manje-više, smo svi svesni da energetska stabilnost Srbije zavisi od ovog privrednog društva, s obzirom na to da se više od polovine proizvedene struje dobija od kolubarskog lignita, ali ni uticaj na ekonomsku stabilnost nije zanemarljiv.