Demokratija je divna stvar – pod uslovom da pri njenom korišćenju poštuješ navodilo za uporabo. Ako to ne činiš, može da ti se dogodi da "demokratskim sredstvima" potpomogneš kršenje, kopnjenje i nestajanje te iste demokratije. Evo, pogledajte hrvatski slučaj: famozni referendum "protiv gej brakova" uspeo je, i na taj način je ozakonjeno kršenje ljudskih prava. I sada je Hrvatska pred ogromnim, a sasvim nepotrebnim političkim i pravnim problemom. Kako je to bilo moguće? Lepo. Taj referendum je uspeo onog trenutka kad je raspisan, jer u normalno postavljenom toku stvari referendum na kojem se glasa hoće li, ili pak neće, nekoj grupi ljudi biti omogućena izvesna prava koja danas predstavljaju demokratski standard, naprosto ne bi bio moguć: o ljudskim pravima se ne glasa na referendumu – a pogotovo ne o njihovom suzbijanju.

Avaj, ni to nije kraj: sada ta ista ekstremno desna struktura koja je izgurala nedeljno izjašnjavanje najavljuje novi referendum, onaj "protiv ćirilice", pojednostavljeno rečeno. Vlast za to vreme hitro pokušava ustavnim i zakonskim izmenama da spreči novu parademokratsku bruku – videćemo hoće li uspeti.

E, tu dolazim(o) do tačke koja mi je u ovoj priči bitna, a koja je dakako domaća a ne hrvatska. Da li bi se kojekakve ovdašnje patrijote, rodoljupci opšte praxe, ljubitelji "porodičnih vrednosti", bogomoljci sa dna kace i ostala kamarila složili sa svojom istomislećom hrvatskom braćom oko "antigej" problematike? O, bez brige, ne da bi se složili nego bi se sve ljubili u usta! Megjutoa, oko "ćirilice" ne da se ne bi složili, nego bi bilo svašta… Otkud najedared takvo razmimoilaženje ljudi koji su inače duhovno-vrednosna braća najrođenija? Samo iz jednog razloga, o kojem sam opširnije razglabao pre dve nedelje na ovom istom mestu: zato što su i jedni i drugi nacionalisti, ali "konkurenti" (hrvatski odn. srpski), pa su im partikularni interesi u konfliktu.

Ni za to ja ne marim, njihova stvar; međutim, ne volim nimalo kada i mene stanu zloupotrebljavati u toj priči. I potpuno mi je svejedno čine li to iz gluposti i neznanja, ili iz huljske podlosti. Elem, što slučilos? Građanska pojava zvana Fajgelj Andrej (zlosrećni direktor KCNS, cenzor one već čuvene slike raspetog čoveka bez lica, jedan od frontmena politički paranormalne pojave zvane Treća Srbija) nedavno je blagopokušao da se đuturativno razračuna sa svim svojim kritičarima, što opet ne marim, o meritumu stvari sam rekao što sam imao, a Fajgelj ni približno nije neko s kim bi se o tome vredelo raspravljati, to je besmisleno traćenje vremena i(li) medijskog prostora. No, tu je prigodu (kroz tekst Samouništenje građanske opcije u "Politici" od 28. 1. 2013) A. F. iskoristio i za plasiranje sledeće ljupke teze: "Hajku na ćirilicu nisu pokrenuli ekstremisti u Vukovaru, već građanski intelektualci, novinari i stranke u Novom Sadu, tvrdnjama da je novi ćirilični logo Kulturnog centra kukasti krst. Teofil Pančić je u toj ćirilici video ‘nešto što je nastalo da bi trijumfalistički simbolizovalo nasilje, pokoravanje, netrpeljivost, inadžijstvo, nadobudnu skorojevićku prostotu’."

Jeste li zapazili tu dražesnu povezanost stvari u svemiru? Ne ustašoidni fašisti u Vukovaru, nego tamo neke zle čike i tete iz "građanske opcije" u Novom Sadu, na čelu s jedinim imenovanim TP, vode "hajku na ćirilicu", a one vukovarske ustaše valjda ih tek slede koliko stignu, kao kakvi nedorasli šegrti?! Jeste, preglupo je sve to kad se ovako napiše, ali ko vam kaže i ko vas laže da su moronske optužbe bezopasne samim tim što su moronske?! Jednom li smo videli kako se imbecilne etikete pretvaraju u buzdovane kojima dvonožni buzdovani mlate po glavama etiketiranih?

A radi se, kao i uvek, o kontekstu. "Antićirilična" hajka desničara (upravo: fašista i proustaša) u Hrvatskoj hajka je na jedno pismo "kao takvo", a pismo nikome ne može ništa biti krivo; ono im, pak, smeta jer je označeno kao "srpsko", što će reći da im zapravo smetaju – Srbi. Ćirilica je tu samo zgodan medijum za iskaljivanje besa. Sa druge strane, protiv ćirilice, baš kao ni protiv latinice, niko normalan "u Novom Sadu" nema baš ništa. Radi se samo o tome da fajgeljasta duhovna braća i sestre onih vukovarskih fašista isto tako zloupotrebljavaju ćirilicu i koriste je kao sredstvo, ali ovde sa suprotnim predznakom: tamo je važno zgaziti, razlupati i pokoriti "ćirilicu", a ovde će se "ćirilicom" gaziti sve-što-nije-ćirilica (u simboličkom smislu) a da ne pripada jasno omeđenom getu folklorizovanih "nacionalnih manjina", tih idealnih manekena toksične doktrine "multikulturalizma". Nije to samo taj bezvezni "novi logo" KCNS (koji nije kukastokrstast nego je samo groteskno nezgrapan, nedarovit i epski ružan, i bio bi takav i na latinici), nego štošta još; evo, zašto je ugledni časopis višedecenijske tradicije "Polja" (izdaje ga KCNS) sada ćirilizovan, kada je od osnivanja izlazio na latinici? Zašto se ne poštuje njegova tradicija? Zato što niko tu ne mari stvarno za bilo kakvu tradiciju, nego se radi o tome da se zloupotrebom nedužne ćirilice simbolički označi svoja bahata vlast nad jednim složenim kulturnim identitetom zvanim Novi Sad, Vojvodina, Srbija.

Elem, evo na kraju da to kažem najjednostavnije moguće, tako da to i fajgelji ovog sveta shvate: u Vukovaru uvek treba braniti ćirilicu, u Novom Sadu uvek treba braniti latinicu. Od koga? Od svakog fajgelja ovog sveta, naravno. A fajgelji, dakako, uvek rade obrnuto, oni su u vukovarima ovog sveta uvek latiničari a u novim sadovima ćiriličari, jer to vam je naprosto takva sorta. I zato se niko čestit s njom neće mešati: otkud znaš, možda je to prelazno, kao šuga koja hara novosadskim studentskim domovima?