U nedelji koja je prethodila ovom istorijskom trenutku, državna administracija je obavila svoj deo: završena je studija izvodljivosti, zemljište na trasi je eksproprisano, Ministarstvo rudarstva i prostornog planiranja dalo je lokacijsku dozvolu, Ministarstvo građevine građevinsku dozvolu, Ministarstvo energetike je dalo Energetsku saglasnost…

Svečanosti upriličenoj ovim povodom u Palati "Srbija" prisustvovali su predsednik Srbije Tomislav Nikolić, predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić, ministri energetike Ruske Federacije i Srbije Aleksandar Novak i Zorana Mihajlović, predsednik Upravnog odbora "Gasproma" Aleksej Miler, kodirektori "South Stream Serbia" Aleksandar Siromjatin i Dušan Bajatović, inače direktor "Srbijagasa".

Ceremoniji nije prisustvovao prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, a Zorana Mihajlović je stavljena na listu zvanica svega nekoliko sati pre početka, iako je Vlada Srbije odlučila da je ona ta koja treba da potpiše Ugovor o povеravanju obavljanja dеlatnosti od opštеg intеrеsa izmеđu Vladе Srbijе i Društva sa ograničеnom odgovornošću "South Stream" Novi Sad. Pored ovog ugovora, potpisana su još dva dokumenta: Protokol o zajmu i Ugovor o tranzitu.

SPOJ: Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić poručio je da izgradnja gasovoda "Južni tok" predstavlja jasnu poruku da je Srbija država mira i budućnosti, u koju vredi investirati i koja je sposobna da iznese kapitalne projekte, a da je gasovod "Južni tok" simbol povezivanja država i naroda, te da predstavlja "spomenik povezivanja Srbije i Rusije", a govor završio sa "srećan početak, gospodine Putin, na mnogaja ljeta".

Otpozdrav Vladimira Vladimiroviča Putina pročitao je Aleksandar Novak. "Gradnja gasovoda će biti veliki doprinos poboljšanju međunarodne energetske sigurnosti", poručuje predsednik Ruske Federacije, i konstatuje da je "ovo važan događaj ne samo za Srbiju i balkanske zemlje već i za čitav evropski kontinent", te da se "saradnja na gradnji gasovoda logično uklapa u tradicionalno prijateljske odnose Srbije i Rusije".

"Gasovod ‘Južni tok’ je krvotok bez kojeg nije moguć siguran, dug, zdrav i uspešan razvoj. Ovaj gasovod je i čvorište iz kojeg će se energijom napajati i okolne zemlje – Makedonija, Republika Srpska, Bosna, Crna Gora", rekla je ministarka energetike Zorana Mihajlović. "Tako povezane, sve zemlje – od izvorišta u prapostojbini Južnih Slovena pa do krajnjih dometa gasovoda – postaće jedna velika porodica, ali porodica koja će ravnomerno razvijati sve svoje resurse, vodeći računa o tome da ih koristi na racionalan način, a zbog budućih generacija." Govor je završila citirajući Tolstoja, na ruskom i srpskom: "Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način."

Predsednik Upravnog odbora "Gasproma" Aleksej Miler ocenio je da je početak izgradnje gasovoda "Južni tok" na teritoriji Srbije istorijski važan događaj, da će ovaj projekat zauvek ukloniti tranzitne rizike i obezbediti garantovane isporuke gasa u Srbiji i Evropi, čime se "potpuno menja energetska situacija čitave Evrope", i da Srbija postaje centar tranzita gasa. Iskazao je zahvalnost partnerima u Srbiji, pri čemu je naglasio značaj srpsko-ruskog prijateljstva.

HAJDE DA POČNEMO: "Ako ‘Južni tok’ bude izgrađen, i to ako bude izgrađen u celosti, jer ja ne vidim da je izgradnja počela iz Rusije, odakle dolazi priliv, mogli biste imati situaciju s boljim i manje skupim pristupom energentima", prokomentarisao je svečano otvaranje radova ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Majkl Kirbi. "Ako to bude funkcionisalo, to će stvoriti bolje uslove za rad kompanija jer će moći da imaju niže cene."

Ambasador Kirbi je izvesno vrlo dobro obavešten i moguće je da zna više nego drugi, ali gradnja "Južnog toka" zvanično i svečano počela je 7. decembra 2012. godine na mestu gde je planirana izgradnja kompresorske gasne stanice "Ruska", stotinak metara od obale Crnog mora, kod grada Anapa. Na komandu predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina "Hajde da počnemo!", zavarene su prve cevi na koje su se prethodno potpisali predstavnici svih zemalja koje u projektu učestvuju.

Ruski predsednik je tom prilikom rekao da je započeta realizacija velikog projekta koji treba da osigura stabilno snabdevanje gasom Evrope, a najpre južne Evrope, da je projekat dobio političku podršku u svim zemljama koje u njemu učestvuju, da će "Južni tok" biti izgrađen u skladu sa najsavremenijim tehnološkim i ekološkim standardima, da su 63 milijarde kubnih metara gasa koji će se godišnje isporučivati kupcima "veliki obim" i da će Rusija na svojoj teritoriji proširivati kapacitete kako bi omogućila isporuke planiranih količina.

Generalni direktor "Gasproma" Aleksej Miler rekao je da je reč o "istorijskom događaju", jer će izgradnjom "Južnog toka" gas direktno stizati do evropskih potrošača, da će gasovod biti izgrađen strogo po planu i da će prve količine gasa krenuti u decembru 2015. godine.

Svečano otvaranje radova u Srbiji bilo je zakazano za 20. decembar iste godine kada je trebalo da bude postavljen kamen temeljac za kompresorsku stanicu u blizini granice s Mađarskom, čemu je trebalo da prisustvuje i sam Putin. Trebalo je, ali nije, niti je bilo ikakvog obrazloženja zašto nije, sem da "ima nekih problema", te da će to sigurno biti prevaziđeno, a da će radovi biti započeti "do kraja sledeće", odnosno ove godine.

POLITIČKA ENERGETIKA: Inicijalna kapisla za izgradnju ovog gasovoda bila je "gasna kriza" koja je "buknula" 7. januara 2006. godine, kada je "Gasprom" obustavio isporuku gasa Ukrajini zbog nagomilanih dugova i insistiranja na novoj, višoj tarifi, a Ukrajina prekinula transport gasa dalje prema Belorusiji, Mađarskoj i time prema zemljama Evropske unije, što je izazvalo poprilično negodovanja.

O "Južnom toku", kao o "sledećem rusko-evropskom" energetskom projektu, govorilo se dok je građen "Severni tok" kojim je uspostavljeno direktno snabdevanje ruskim gasom prevashodno Nemačke, ali i drugih zemalja Evropske unije. Zvanično je predstavljen 23. juna 2007. godine, kada su izvršni direktor italijanske energetske kompanije "Eni" Paolo Skaroni i, tada potpredsednik, a sada prvi čovek ruskog "Gasproma" Aleksandar Medvedev, potpisali u Rimu Memorandum o razumevanju o izgradnji ovog gasovoda. Krajem iste godine tadašnji predsednici vlada Italije i Rusije Silvio Berluskoni i Vladimir Putin potpisali su ugovor o formiranju zajedničke kompanije za projektovanje i izradu studije izvodljivosti, a u januaru sledeće godine "Gasprom" i "Eni" registrovali su u Cugu u Švajcarskoj i zajedničko preduzeće "South Stream AG", s malim osnivačkim kapitalom i udelom pola-pola.

Usledilo je zatim potpisivanje niza političko-ekonomskih sporazuma od strateške važnosti: između Rusije i Bugarske 18. januara 2008. o osnivanju zajedničke kompanije, opet pola-pola, koja bi gradila bugarsku sekciju gasovoda i taj ugovor bugarska skupština ratifikovala je 25. jula 2008, potom između Rusije i Mađarske 25. februara 2008, o zajedničkoj kompaniji koja bi upravljala mađarskom sekcijom gasovoda, a Rusija i Grčka 29. aprila 2008. potpisuju ugovor o delu gasovoda kroz Grčku.

Kad su se rusko-ukrajinski odnosi ponovo zategli 2009. godine, u projekat su se uključili i nemački "Vinteršal" i francuski EDF sa po 15 odsto udela, "Gasprom" je zadržao svoje pola, "Eni" 20 odsto, a sa mape budućeg gasovoda izbrisan je krak do južne Italije.

VEZANA TRGOVINA: Nekoliko meseci pre nego što je projekat "Južni tok" zvanično predstavljen, "Gasprom" i "Srbijagas" sklopili su sporazum o izradi studije o izgradnji gasovoda iz Bugarske kroz Srbiju. Tada se govorilo da bi Srbija morala da gradi sopstveni gasovod iz bugarskog pravca ako tuda ne prođe magistralni gasovod.

Naime, u to vreme u igri su bile dve moguće trase gasovoda – prva preko Bugarske, Rumunije i Mađarske sa odvojkom prema Srbiji i druga da, umesto kroz Rumuniju, gasovod prođe kroz Srbiju. Postojanje dve opcije predstavljeno je u ovdašnjoj javnosti kao pitanje života ili smrti, jer ako Srbija ne bude tranzitna zemlja, za vavijeka će ostati "slepo crevo", a gas će plaćati skupo kao i do tada i zavisiti od dobre volje severnog suseda – da li će ga imati dovoljno kad god iz nekog razloga dotok omali. U suprotnom, ako gas bude u tranzitu kroz Srbiju, energetska stabilnost i sigurnost bile bi obezbeđene ali, da bi tok gasa bio skrenut ovuda, što je duže od "onuda" a time i skuplje, nešto bi moralo da se da zauzvrat, recimo da se priloži Naftna industrija Srbije, odnosno da Srbija "Gaspromu" proda natpolovični paket akcija nacionalne naftne kompanije.

Energetski sporazum, kako je nazvana ta vezana trgovina, potpisan je početkom 2008. godine, kad su potpisani slični sporazumi sa Bugarskom, Grčkom i Mađarskom. Sporazumima je predviđeno osnivanje mešovitih kompanija za izgradnju gasovoda u svakoj od zemalja potpisnica po principu pola-pola, sem u Srbiji gde je taj odnos 51:49 u korist ruske kompanije, uz 51 odsto vlasništva NIS-a pride za cirka 400 miliona evra, doduše uz obavezu da novi vlasnik uloži još pola milijarde u modernizaciju pogona i da namiri još 200 miliona evra duga.

Ovakav aranžman podelio je javnost, ionako endemski deljivu na "pro" i "kontra" i za manje "sitnice" nego što je nacionalna naftna industrija. Oni "za" insistirali su na budućoj "energetskoj sigurnosti", oni "protiv" da sigurnost i nije tako sigurna ako je u tuđim rukama, da nije reč o prodaji nego o poklonu, da 51 odsto dveju rafinerija, naftnih polja sa kojih se podmiruje 20 odsto domaćih potreba, koliko li već benzinskih stanica, skladišta… vredi mnogo više od onih 400 miliona evra; oni prvi uzvraćali su da NIS vredi koliko vredi i da više ne bi ni moglo da se dobije, da će bez ulaganja da vredi još manje, oni drugi da je na delu izdaja nacionalnih interesa, ovi opet da je Kosovo najveći nacionalni interes i da Srbija ima podršku Rusije u svojim naporima da zadrži svoju južnu pokrajinu…

Polemiku je presekao Sergej Šojgu, tada ministar za vanredne situacije, sada ministar odbrane, kratkom konstatacijom da, parafrazirano, ako nećete da prodate, a vi nemojte, ali onda ništa od "Južnog toka". Malo zatim, Energetski sporazum je ratifikovan u srpskom parlamentu.

ŠUM NA VEZI: Kako je sporazum ratifikovan tako se sve utišalo, da bi se tek tu i tamo čula poneka kritika, mada ne samog "Južnog toka", sem eventualno "da se ništa ne događa", već ostalih "vezanih" poslova: preuzimanje (nad)polovine podzemnog gasnog skladišta "Banatski dvor", bezobrazno niska rudna renta za naftu iz naših nalazišta, uvođenje posrednika za uvoz gasa, galopirajuće zaduživanje "Srbijagasa". Najglasnije i najupornije kritike dolazile su iz (tada) novoosnovane Srpske napredne stranke, od dr Zorane Mihajlović, današnje ministarke energetike, razvoja i životne sredine. Naročito se, ako tako može da se kaže, navrzla na "Srbijagas", odnosno na generalnog direktora ovog javnog preduzeća, jer sklapa "sumnjive poslove", jer "Srbijagas" vodi u bankrot i uopšte uzev tako to. Istina, ni tada, kao ni sada, nije pošteđen ni EPS.

Sve te kritike Zorane Mihajlović doživljavane su kao deo političke borbe, kao predizborna kampanja, sve do momenta kad je postavljena na čelo Ministarstva energetike: kritike nisu utihnule, naprotiv – dobile su na intenzitetu i težini. Od prvog dana svog mandata insistira da "u energetski sektor mora da se uvede red", da "Srbijagas" mora da se restrukturira, da se odvoje transport i distribucija, što će reći da se podeli na dva nezavisna dela, da se poslovanje "pročešlja" jer "ima mnogo zloupotreba", sa posebnim osvrtom na posrednike za uvoz gasa za koje, iskreno, niko ne zna da kaže otkud oni tu i šta zapravo rade, sem što naplaćuju svoje "usluge".

Sve ovo je proizvelo "šum na vezama" između Rusije i Srbije, koji je dobio na snazi raskidanjem ugovora sa "Jugorosgasom", inače jednim od posrednika u uvozu gasa, za izgradnju još jednog gasovoda iz Bugarske u Srbiju, od Dimitrovgrada do Niša.

Kap koja je (navodno) prelila čašu su nedavno usvojene Polazne osnove za usaglašavanjе poslovnog plana i dugoročnе stratеgijе razvoja "Naftnе industrijе Srbijе", kojim se, u suštini, traže veća upravljačka prava manjinskog partnera – Vlade Srbije, naročito u raspodeli dobiti.

Tokom nedavne posete Rusiji predsednik Srbije Tomislav Nikolić je, vajkajući se, ustvrdio da se "odnosi Srbije i Rusije dobro razvijaju, ali ima problema sa srpske strane koji bi trebalo da se reše", da je "Vlada Srbije donela zaključke koji moraju da se promene, jer ne odgovaraju onome što je dogovoreno sa ruskim partnerima".

"Probleme ne treba dramatizovati, već ih treba rešavati onako kako to čine prijatelji", utešio ga je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin.

U Ministarstvu energetike kažu da nema ničeg spornog, da je taj šum na vezama ovde izmišljen, da od prеdsеdnika Srbijе, prеmijеra ili prеdsеdnika Rusijе, kompanija "Gasprom", "Gaspormnjеft", "Srbijagas", NIS ili bilo koga drugog, nisu dobili nijеdnu primеdbu, zamеrku ili upit na kojе nisu imali odgovor.

"Zaključkom Vladе usvojеnim 9. avgusta 2013. godinе, kojim su prihvaćеnе Polaznе osnovе za usaglašavanjе poslovnog plana i dugoročnе stratеgijе razvoja ‘Naftnе industrijе Srbijе’, po prvi put su jasno dеfinisani stavovi kojе ćе srpska strana, kao vlasnik 29,88 odsto akcija NIS-a zastupati u upravljačkim tеlima ovog prеduzеća. Ciljеvi kojе Srbija kao manjinski akcionar žеli da postignе zasnovani su na viziji uspеšnog i jakog NIS-a, od kojеg država, izmеđu ostalog, očеkujе povеćanjе proizvodnjе, širеnjе u rеgionu, povеćanjе profita i budžеtskih prihoda. Na taj način, javnost je po prvi put dobila potpunu informaciju o tomе šta država, kao manjinski vlasnik, žеli od kompanijе koja ostvarujе najvеćе prihodе i profit u cеloj srpskoj privrеdi", piše u saopštenju Ministarstva energetike izdatom ovim povodom.

Bilo šuma ili ne, tek sastanak ministarke Zoranе Mihajlović sa ministrom еnеrgеtikе u Vladi Ruskе Fеdеracijе Alеksandrom Novakom, koji jе trеbalo da sе održi 14. novеmbra 2013. u Moskvi, iznenada je otkazan zbog "obavеza ruskog ministra, koji sе trеnutno nalazi u službеnoj posеti jugoistočnoj Aziji".

PUNO ZA PRAZNO: Kad je Energetski sporazum onomad potpisan, Velimir Ilić, tada ministar za infrastrukturu, danas ministar građevina, izneo je vrlo zanimljivu finansijsku konstrukciju, kojom je "objasnio" uključivanje prodaje većinskog dela NIS-a, kao i kako se do cene došlo: "Naši stručnjaci su izračunali kolika je investicija potrebna za gradnju gasovoda – u prvoj fazi je potrebno uložiti dve milijarde evra. Mi smo rekli da nemamo sredstva za investicije tog tipa, a onda su Rusi rekli ‘dobro, mi ćemo finansirati, a vi ćete nas za to obeštetiti delom NIS-a’. Naša radna grupa je našla da je razlika koju bi Rusi trebalo da plate 400 miliona evra. Na nama je bilo još samo da damo zemljište kuda prolazi gasovod i dozvolu za odgovarajuće priključke. To je ta cena koja je umanjila vrednost NIS-a u meri investicija koje će biti sprovedene."

Malo zatim, iz Rusije je stigao demanti: nikakve veze NIS nema sa finansiranjem izgradnje "Južnog toka" – svako će platiti svoj deo.

"U prvom kvartalu 2014. godine ruski ‘Gasprom’ će dati kredit od 175 miliona, sa zalogom na buduće prihode ‘Južnog toka’. To će biti ulog ‘Srbijagasa’, a toliko para će i ‘Gasprom’ da uloži", objašnjava generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović. Početkom ove godine, kaže, u fond "Južnog toka" uplatili su po 15 miliona evra "Srbijagas" i "Gasprom", obezbeđen je zajam od 75 miliona evra za šta postoje državne garancije, a toliko će uložiti i "Gasprom". Tako bi se već krajem godine na računu zajedničkog preduzeća "South Stream Serbia" zbralo 150 miliona evra.

"Tako će krajem februara sledeće godine srpska ćerka kompanija ‘Sauth Stream’ imati 500 miliona evra za radove." To je, veli, dovoljno za realizaciju ovog projekta tokom 2014. U drugoj polovini godine predviđa se projektno finansiranje izgradnje "Južnog toka". Ističe da će radovi biti finansirani komercijalnim kreditima, mahom ruskih banaka. "Sa otplatom kredita koji je dao ‘Gasprom’ nema problema, jer je predviđeno da na uloženi kapital svaka strana ima garantovani prihod od osam odsto. "Nema nikakvog rizika da nećemo naplaćivati pune takse, tarife i prihode kada ‘Južni tok’ počne da radi, zato što će prema jednom od sporazuma, o kojem su razgovarali najviši rukovodioci dveju zemalja, praktično 100 odsto kapaciteta zakupiti ‘Gasprom’ po sistemu ‘puno za prazno, odnosno transportuj ili plati’ u sledećih 25 godina."

Međutim, taj zakup celokupnog kapaciteta ispostavlja se kao problem: Evropska komisija ima zamerki. Naime, "Treći energetski paket EU", koji je stupio na snagu 3. marta 2011, zabranjuje da jedna ista kompanija bude istovremeno i snabdevač gasa i vlasnik transportnog sistema. To je, između ostalog, razlog što "Srbijagas" mora da se transformiše – da se razdvoji transport od distribucije, ali na muke stavlja i "Gasprom", jer em je vlasnik, doduše (nad)polovine gasovoda kroz Srbiju, em je snabdevač, pa još sa zakupljenih 100 odsto kapaciteta.

Ministarka Mihajlović kaže da taj problem postoji, ali da nije toliki kolikim se prikazuje, jer sličan ugovor sa "Gaspromom" ima i Bugarska, koja je članica Evropske unije, pa kad može ona, zašto ne bi mogla Srbija. U tome ima logike, ali moguće je da Bugarska neće imati problema s tim baš zato što je članica Evropske unije, a Srbija će tek (možda) da bude. Postoji, doduše, mogućnost da "Južni tok" bude izuzet iz "Trećeg paketa", kao što je izuzet i "Severni tok", mada nije sigurno: vlasnik polovine "Severnog toka" je Nemačka, najmoćnija evropska zemlja…