Napad su u utorak 19. novembra izvela dvojica bombaša samoubica. Izveštaji kažu da se jedan od njih na motociklu natovarenom sa dva kilograma eksploziva zaleteo u kapiju ambasade. Dva minuta posle toga drugi bombaš samoubica je u kombiju punom eksploziva uleteo u dvorište ambasade. "Nivo razaranja pokazuje koliko su moćni bili ti eksplozivi. Najmanje pet zgrada je oštećeno u eksplozijama", javlja iz Bejruta Al Džazira. Na snimcima koje su objavili mediji vide se ranjeni i mrtvi koji leže po ulici, vatra i dim. Rojters je preneo da je među poginulima i iranski ataše za kulturu Ebrahim Ansari. Odgovornost za napad preuzela je libanska grupa povezana sa Al Kaidom, Brigada Abdulaha Azama, saopštenjem na Tviteru u kome se kaže i da su "dvostruku mučeničku operaciju izvela dvojica sunitskih heroja iz Libana".

Napad na Ambasadu Irana ponovo je potpirio strah da se dvoipogodišnji građanski rat koji bukti u Siriji sve više preliva u Liban. Borci libanskog Hezbolaha, šiitske organizacije, aktivno ratuju na strani snaga Bašara el Asada. Sa druge strane, mnogobrojne ekstremističke sunitske grupe, koje se u Siriji bore protiv Asadovih snaga, ne kriju da je za njih sukob u Siriji sveti rat protiv nevernika. U ovom slučaju, nevernici su na prvom mestu alaviti, pripadnici šiitske sekte iz koje je i Asadova porodica. U seriji bombaških napada u sunitskim i šiitskim uporištima u Libanu u avgustu je poginulo više od šezdeset ljudi, prošle godine je u libanskom gradu Tripoliju bilo na desetine žrtava sukoba pristalica i protivnika Bašara el Asada.

Rukopis napada na Ambasadu Irana je identičan kao u terorističkim akcijama koje u Siriji skoro svakodnevno izvode ekstremističke sunitske grupe: koordinisani udar dva ili više bombaša samoubica, veliki broj civilnih žrtava, meta sa simboličkim značenjem. U Bejrutu je ambasada Irana bila višestruki simbol. Kao jedina šiitska država u muslimanskom svetu, Iran je za sunitske ekstremiste simbol omraženih šiitskih jeretika. Osim toga, protivnici Bašara el Asada tvrde da bez iranske pomoći Asad ne bi opstao u građanskom ratu, baš kao ni Hezbolah u Libanu. U tim tvrdnjama se, međutim, ne pominje da bez pomoći sunitskih država, poput Saudijske Arabije i Katara, ni pobunjenici odavno ne bi imali čime da se bore protiv Asadovih snaga.

OPTUŽBE I PRAVDANJA: Koliko su međusobne mržnje i interesi isprepletani u haosu koji se valja Bliskim istokom, pokazuju i optužbe zbog onoga što se desilo u Bejrutu. Sa iranske strane stigle su tvrdnje da iza napada stoje "cionisti i njihovi plaćenici". Izrael je odbacio svaku odgovornost.

Sirijska vlada saopštila je da napad "miriše na petrodolare", aludirajući na naftom bogate sunitske države iz Persijskog zaliva koje podržavaju pobunjenike u Siriji. Te države, predvođene Saudijskom Arabijom, šiitski Iran doživljavaju kao neprijatelja zbog borbe za uticaj u muslimanskom svetu. Saopštenje sirijske vlade ukazuje i na to da je vreme kada se desila ova teroristička akcija rečito. Pregovori Irana sa zapadnim silama oko iranskog nuklearnog programa ušli su u fazu kada mirno rešenje izgleda moguće, posle dugog perioda pretnji Iranu vojnom intervencijom. Eventualnom popuštanju sankcija prema Iranu kao rezultatu tih pregovora ogorčeno se protivi Izrael, ali i Saudijska Arabija, čiji glas slušaju i druge sunitske monarhije u Persijskom zalivu.

Kako će i da li će teroristička akcija u Bejrutu uticati na pomenute pregovore, znaće se u bliskoj budućnosti. Međutim, da će rezultat napada u samom Libanu biti ubrzavanje spirale nasilja, vidi se iz zloslutnih izjava učesnika drame. U poruci Brigade Abdulaha Azama navodi se da će se "operacije u Libanu" nastaviti do ispunjenja dva zahteva: povlačenja članova Hezbolaha iz Sirije i oslobađanja članova Brigade iz zatvora u Libanu. Hezbolah je odgovorio onima koji su izveli napad da ih na taj način ne mogu slomiti. "Dobili smo poruku i znamo ko je poruku poslao, a znamo i kako da izvršimo odmazdu", kaže se u saopštenju Hezbolaha.