Za "Vreme" iz Soluna

Naomi Klajn nije došla u Grčku zbog sunca i mora. Kanadska novinarka, pisac i aktivistkinja, autorka svetskih bestselera Ne Logo i Doktrina Šoka, "sveštenica antiglobalizacije", došla je da svojim očima vidi kako se ponovo u praksi primenjuje ono o čemu je pisala: strategija šoka. U Grčkoj je provela mesec dana, sakupljala materijal za sledeću knjigu i dokumentarac o vezi ekonomske i ekološke krize. Bila je glavni govornik na 4. svetskom B-festu, Festivalu protiv autoriteta (B–Fest, Antiauthoritarian Festival, www.bfest.gr) koji je održan od 24. do 26. maja u Atini. Ovaj festival organizuju nekolicina manjih anarho-autonomnih grupa i časopis "Babilonia". Bila je to prva poseta Naomi Klajn Evropi.

Kretala se uglavnom u okviru alternativne grčke scene, ali nije uspela da izbegne reflektore atinske javnosti. Srela se sa mnogim umetnicima, piscima, intelektualcima i političarima uglavnom iz redova levice, pa i sa predsednikom Sirize Aleksisom Ciprasom, čija partija umalo da nije došla na vlast u Grčkoj, a oštro se protivi merama koje Trojka – Evropska centralna banka, Međunarodni monetarni fond i Evropska komisija – primenjuje na Grčkoj. "Izvinite, predsedniče, ako sam vas razočarala, ali ja nisam Naomi Kembel", rekla je tom prilikom šaljivo Naomi Klajn, osvrnuvši se na Ciprasov lapsus na šestom zagrebačkom Subverzivnom festivalu održanom 14. maja: "Na Grčkoj pokušavaju da primene doktrinu šoka, kao što je to rekla Naomi Kembel", rekao je tada Cipras u prisustvu slovenačkog filozofa Slavoja Žižeka i američkog reditelja Olivera Stouna.

Nimalo šaljivo Naomi Klajn je na B-festu rekla da je sasvim jasno da Grci danas prolaze kroz doktrinu šoka i dodala da bi danas toj, knjizi svakako dodala poglavlje o Grčkoj i zemljama sa juga Evrope. "Moj cilj nije bio da zabeležim istoriju, nego da Doktrina šoka bude instrument, udžbenik, iz koga ćemo moći da naučimo kako da predvidimo sledeći šok. Uostalom, knjiga se i završava pitanjem: Kada ćemo biti svedoci sledećeg šoka? Mi imamo ekonomski model koji sam po sebi proizvodi krize. Ovde (u Grčkoj) kriza je iskorišćena kako bi se opljačkala zemlja, kako bi se uništili društveni pokreti i sve što je postignuto zajedničkim ljudskim naporima."

RATNO STANJE: U intervjuu koji je vodio poznati grčki novinar, pisac i reditelj Stelios Kuloglu, a koji je objavljen na najposećenijem grčkom alternativnom portalu TVXS, Naomi Klajn je na pitanje o stereotipu o Grcima koji poslednjih godina preplavljuje zapadne medije, o tome kako su navodno "u krizi zato što su lenji" i imaju "previše neradnih dana", odgovorila: "I do nas su stigle te priče o Grcima i protiv Grčke. Ljudi su načelno neraspoloženi, a i deo naše kulture je da smo stalno nezadovoljni, jer mnogo radimo, a ne dobijamo za to koliko bismo hteli. A onda smo valjda i ljubomorni i pomalo sadisti, pa uživamo u kažnjavanju zemalja Mediterana, zbog toga što one imaju toliko sunca, prirodnih lepota i mnogo opušteniji način života. Stereotipi o Grčkoj i drugim južnoevropskim zemljama koji su kružili naročito po nemačkim novinama su rasistički. Ponižavajuće je kada o tebi govore na taj način!"

O porastu fašizma i neonacizma u Grčkoj kaže da se "nalazimo u ratu", misleći na neobjavljeni ekonomski rat. "U svakom ratu postoje ljutnja i bes i to je donekle opravdano kod naroda koji gleda kako mu na njegove oči propada zemlja. Ali, problem nastaje kada se bes ispoljava na pogrešan način", kaže Naomi Klajn. Bes može da se ispoljava kao lična osveta, ali i da se racionalno usmeri protiv sistema koji je uspostavio vladavinu pohlepe. Sistem u kome živimo je takav da potpomaže da se bes najpre usmerava prema najslabijima. U Grčkoj su to imigranti, koji su, da bi preživeli, primorani da rade za manje nadnice od Grka. Tako se skreće pažnja sa onih koji su zaista odgovorni za krizu.

"Kriza uvek pruža mogućnost eliti da je okrene u svoju korist", kaže protivnica globalizma. Elita ne samo da je očekivala uspon fašizma, nego ga je i predvidela. To je istorija Evrope. To je lekcija koju smo morali da naučimo iz Prvog svetskog rata i Versajskog mirovnog ugovora: da nam osveta neće doneti ništa dobro. "Poniženje Nemačke je delovalo kao bumerang, sa poznatim rezultatima", zaključuje Klajn, "a to je ono što me najviše nervira: Čikaška (ekonomska) škola sa svojim stezanjem kaiša i kresanjem plata zapravo podržava fašizam – i to se na grčkom primeru pokazalo kao tačno."

UČINITE NEŠTO: Kao da je opsednuta grčkim mejnstrim medijima, kanadska aktivistkinja nije nimalo krila svoje nepoverenje prema njima: "U Grčkoj vodeći mediji pomažu da se širi neka vrsta masovnog terorizma nad narodom. To znači da se stvari prikazuju na takav način da narod misli da će doživeti apokalipsu ako je neposlušan i odbacuje nepodnošljivo stroge mere štednje."

Na TV-Skai, u emisiji koju je gledalo oko pola miliona ljudi, rekla je da ekonomsku krizu u Grčkoj prati "kriza demokratije". Grci gube poverenje u demokratiju, a poručuju im da drugog izlaza nema. Oni žele da ostanu u evrozoni, jer su toliko zaplašeni onim što se nalazi sa druge strane… "Grci se boje da je svako alternativno rešenje mnogo gore, a zapravo se evrozona pretvorila u zatvor za ljude, a da oni to nisu ni shvatili. Postali su članovi Evropske unije u dobrim vremenima, a nisu postali svesni toga da su predali svoj nacionalni suverenitet, predali svoju snagu kako bi mogli da utiču na ekonomiju."

Na pitanje koje je alternativno rešenje i kakav izbor imaju Grci, Klajn je odgovorila: "Pregovarajte ponovo o uslovima kredita. Izađite iz evrozone zajedno sa ostalim zemljama Juga, kao jedan jedinstven blok. Organizujte se u novu zajednicu. Učinite nešto!"

Kritikovala je i levicu, pre svega Sirizu Aleksisa Ciprasa: "Grčka levica nije uspela dobro da artikuliše stvari i da predloži neko konkretno i verodostojno alternativno rešenje koje bi inspirisalo narod. Nije se do sada pokazala kao vizionar nove ekonomije, koja bi zaista služila ljudima i ne bi zagađivala čovekovu okolinu, koja bi bila održiva i stabilna. Na grčkoj levici je ogromna moralna odgovornost da pokaže da postoji i drugi put, da postoji nada. Jer, što više vremena prolazi, to ćemo sve više biti svedoci neofašističkih snaga koje popunjavaju tu prazninu i na svoj način odgovaraju na osećaj nemoći kod ljudi, a njihov način je zastrašujuć."

MODERNA KOLONIZACIJA: Za Naomi Klajn današnja Grčka, ili "poslednja sovjetska ekonomija u Evropi", kako je nazivaju neoliberalni pripadnici Čikaške škole, savršeno je "zamorče" na kome se primenjuje doktrina šoka, a koja zapravo gura društvo u bezdan, eliminiše srednju klasu, dereguliše radne odnose i uništava radom stečena društvena dobra, vodeći tako u masovnu privatizaciju i rasprodaju prirodnih bogatstava zemlje po najnižim cenama.

"Ne sprovodi se privatizacija u periodu recesije!", tvrdi kanadska književnica. "To je pravilo, jer nećeš uspeti da napraviš dobar dil. Veoma je malo onih koje je zaista briga za grčku ekonomiju. Izaći ćete iz te priče kao gubitnici. Investitori će nametnuti svoje uslove, jer grčka vlada jednostavno nema snage ni mogućnosti da nametne svoje."

Jedan od primera je privatizacija gradskog vodovoda u Solunu, koju mnogi vide kao "razbojništvo". Ili projekat za eksploataciju zlata i bakra na susednom Halkidikiju "faraonskih razmera" – govori se o milijardi evra. Iza tog posla stoji kanadska kompanija Eldorado Gold. "Prvi put se stidim što sam Kanađanka", rekla je Naomi Klajn, zbog posledica ovog projekta na životnu sredinu, ljude, životinje, zemlju, vodu i vazduh, zbog otpora koji pruža lokalno stanovništvo na severozapadu Halkidikija. Radove obezbeđuje veliki broj policajaca koji sarađuju sa privatnim obezbeđenjem. Naomi Klajn i njenu filmsku ekipu su na javnom putu zaustavili čak sedam puta, legitimisali ih i ispitivali. "Nešto slično sam doživela samo u pojasu Gaze", kaže Kanađanka. "Ovo što se danas dešava u Grčkoj u ime ekonomije krize nije bez presedana. Dešavalo se u mnogim drugim zemljama koje su nasilno kolonizovane."

ZELENO PROROČANSTVO: "Na Halkidiki sam došla, između ostalog, jer pišem knjigu o čovekovoj sredini i o tome koliko je neophodno da je spasimo. Naravno da je teško razmišljati o zaštiti životne sredine kad imaš ozbiljne ekonomske probleme. Evropska politika u tom pogledu nije bila savršena, ali je sigurno bila avangardna u odnosu na Kinu i SAD sve do 2009. godine, kad je izbila kriza. A sada su odlučili da žrtvuju ekologiju u ime ekonomije. Bolesno je razdvajati ta dva pojma. Kriza će se pogoršati i biće još mnogo veća ako prestanemo da se interesujemo za okolinu u kojoj živimo. Nije to neki luksuz koji možemo da odložimo za kasnije. Stvar je hitna", kaže Naomi.

Priča o sukobu dva sveta. S jedne strane su oni koji veruju da spoljnji faktor, znači strana ulaganja, preko radnih mesta koje će obezbediti, predstavljaju rešenje za izlazak iz ekonomske krize. A s druge su pak oni koji veruju da je pravo bogatstvo već tu, oko nas, neodvojivo od plodne i čiste zemlje, čiste vode i prirode. Oni veruju da, uz određeno znanje i sposobnosti, imaju sve što im je potrebno: poljoprivredne proizvode, šumarstvo, ribarstvo, turizam i obnovljive izvore energije i da tako mogu da proizvode nepresušno bogatstvo koje se zasniva na samom životu.

"Međutim, investicija kanadskih ‘konkistadora’ se nastavlja", s gorčinom primećuje Klajn. "Zahvaljujući državnoj represiji i zato što se ignoriše otpor lokalnog stanovništva. Nažalost, nacionalne vlade su se pretvorile u lobiste multinacionalnih kompanija."

ANTIDOKTRINA ŠOKA: Fabrika Bio.Me u Solunu bila bi jedna od desetina velikih grčkih fabrika koje su zatvorene u poslednje tri krizne godine da radnici nisu odlučili da se samoupravno organizuju, da rade i upravljaju fabrikom bez direktora i vlasnika. Njihovi slogani su "Ne možete vi, možemo mi!" i "Zajedničkim snagama i kolektivnim preduzećima svi zajedno stanimo na put nezaposlenosti". Kada su vlasnici bankrotirali pre otprilike godinu dana, sedamdesetak radnika je odlučilo da ne prekinu rad, da sledećeg dana dođu na posao i stave u pogon mašine. Tako su osnovali prvu samoupravnu fabriku u Grčkoj. Naomi Klajn ih je među prvima podržala.

Početkom juna konačno je posetila ovu fabriku i radnicima govorila o "perspektivama samoupravljanja", to jest o grčkoj krizi kao o krizi neoliberalnog kapitalizma, čija politika neminovno vodi u direktan sukob sa životnom sredinom i samim životom: "Neoliberalni kapitalizam nas je naučio kako da kupujemo i ratujemo, ali nas nije naučio kako da gradimo. U stvarnosti smo zaboravili da gradimo, i to sad moramo da naučimo iz početka, jedan od drugoga, svi zajedno", poručila je Naomi grčkim samoupravljačima.

Rekla je da oni mogu da posluže kao primer pokretima otpora širom sveta. "U vremenima krize, umesto da se ponašamo kao uplašena deca i tako prepustimo svu svoju snagu elitama, kao što to od nas očekuje doktrina šoka, možemo da sazrimo, i to mnogo pre nego što mislimo. Moramo da se izborimo za našu vlast i za naše zajednice. To je naša alternativa i odgovor na doktrinu šoka i to se dešava ovde u Bio.Me, gde su radnici shvatili da im ne trebaju gazde da bi radili i bili korisni sebi, svojim porodicama i društvu. To je primer koji treba da promovišemo, jer je trenutno na hiljade preduzeća pred zatvaranjem zbog krize."

Na pitanje koji je najbolji način otpora rekla je da nije dovoljno da samo kažemo "ne", da je to isuviše jeftino i neubedljivo… Ljudi pristaju na ovo što se oko njih dešava, ne zato što veruju u to, nego jer su prestravljeni logikom da ne mogu ništa da promene. Dakle, moramo da nastavimo da govorimo "ne", ali istovremeno da ponudimo i čitav niz alternativnih i konkretnih rešenja, predloga na koje će ljudi moći da kažu "da". Na taj način će izaći iz hipnoze u kojoj se nalaze. "To je ključna prilika za grčku levicu, koja sada treba da pošalje jednu originalnu poruku nade u promenu i budućnost", kaže Naomi Klajn.