Nakon pet godina "odsustva" iz Srbije, tokom kojih je obavljao niz viših menadžerskih funkcija u Sloveniji, Velikoj Britaniji i Italiji, Džon Ketkuti se krajem 2011. vratio u Srbiju, a od sredine 2012. je deo rukovodećeg tima Victoria Groupa – kao direktor operacija ove kompanije. Za "Vreme" on govori o promenama u poljoprivredi koje je primetio u odnosu na period svog prvog boravka u Srbiji (2003–2006), kao i o poslovnim planovima kompanije Victoria Group.

"VREME": Da li se promenila poslovna klima u periodu dok niste bili u Srbiji?

DŽON KETKUTI: Poslovna klima se promenila, nabolje u nekim elementima, dok u nekima nije u tolikoj meri. Smatram da su najznačajnije promene modernizacija kanala trgovine i povećanje ponude za potrošače na tržištu. Međutim, i dalje postoje mnogobrojni i dugotrajni birokratski procesi koji otežavaju realizaciju investicija. Ako pogledam deset godina unazad, primećujem da je dosta toga urađeno. Ekonomija je sada mnogo otvorenija i ima više stranih investicija u Srbiji. Zemlja se svakako pozicionirala na regionalnom i evropskom tržištu i tu postepeno uvećava svoju aktivnost, što je postalo očigledno tokom poslednjih deset godina. Srbija ima veliki potencijal i mora uporno da radi na njegovom iskorišćavanju.

Od juna 2012. ste direktor operacija u kompaniji Victoria Group. Možete li uporediti kompaniju u trenutku kada ste počeli sa radom i danas, nakon skoro godinu dana – koji rezultati su postignuti u ovom periodu?

U kompaniji koja je tako velika i kompleksna kao što je Victoria Group, jedna godina nije mnogo. Ono što smo započeli je proces vođenja Grupe kroz period konsolidacije i rasta. Stoga smo trenutno prvenstveno fokusirani na dodatno osnaživanje ljudskih resursa, procesa i sistema, koji su nam potrebni kako bismo uveli poslovanje u sledeću fazu razvoja, a određeni rezultati dosadašnjih zalaganja su već vidljivi. Tokom prošle godine menadžment kompanije je ojačan dolaskom novih menadžera, angažovanih da doprinesu novim i svežim idejama i načinom rada, kao i prethodno stečenim iskustvom i znanjem iz agroindustrije, prehrambene industrije i ostalih industrijskih grana, kako bi nove tehnike i saznanja implementirali na Victoria Group i kompanije članice.

Ovo je svakako dalo zamah transformaciji Grupe u dinamičan, preduzetnički, ali i kreativan i integrisan agrobiznis sistem. Victoria Group i njene kompanije članice primenjuju sve relevantne međunarodne standarde i procese u svakodnevnom poslovanju. Već smo povećali efikasnost u poslovnim jedinicama, što je rezultat kome svaka kompanija teži. Prvenstveno je kadar, a potom i procesi, tehnologije i poslovni sistemi ono što vodi i određuje poslovanje jedne kompanije, a mi kontinualno radimo na sva četiri aspekta kako bismo generisali dobre rezultate kroz sve funkcije kompanije.

Šta su zaduženja direktora operacija? Na koji način on može da pomogne u poslovanju i razvoju kompanije?

Uloga direktora operacija Victoria Groupa je da na dnevnom nivou vodi poslovne jedinice Grupe. Moja odgovornost obuhvata tri glavne prerađivačke kompanije – Sojaprotein, Victoriaoil i Fertil, kao i poslovnu jedinicu lanca snabdevanja koju čine Luka Bačka Palanka, mreža silosa Grupe i logističke operacije, a kojom povezujemo put od poljoprivrednika, preko klijenata sve do potrošača. Takođe sam odgovoran za kvalitet, zaštitu životne sredine, zaštitu na radu i standarde bezbednosti u kompanijama članicama Victoria Groupa.

Moj svakodnevni posao podrazumeva postavljanja strategije za unapređenje kvaliteta, efikasnosti, efektivnosti i konkurentnosti članica Grupe, dok paralelno radim na razvoju operativnih standarda i uvodim inovacije u način na koji se vode poslovne aktivnosti, prevashodno razvijanjem ljudi i širenjem kompanije na tržištu.

Koje ste rezultate u svojoj oblasti delovanja u kompaniji postigli u prethodnih godinu dana? Na kojim projektima trenutno radite?

Tokom prošle godine smo bili fokusirani na izgradnju organizacione strukture kojom ćemo uspešno voditi Grupu u sledeću fazu rasta. U međuvremenu smo takođe bili koncentrisani na unapređenje efikasnosti kompanija članica, ali i internih okvira za njihovo vođenje, kako bismo na duže staze kreirali održivu vrednost za akcionare.

Osim toga, prošla godina je pred nas stavila nove izazove prouzrokovane slabim prinosima u agraru. Stoga je cilj bio da se kompanija uspešno vodi kroz ovakvo izazovno poslovno okruženje za našu industriju.

Victoria Group je kompanija koja kontinuirano investira u ljude, kvalitet proizvoda i tehnološke kapacitete za proizvodnju i plasiranje na tržište proizvodnog portfolia više dodatne vrednosti, primarno za sektore ljudske i životinjske ishrane.

Tokom protekle dve godine investirali smo oko 50 miliona evra u svoje fabrike, a osim toga pretfinansirali smo poljoprivrednu proizvodnju uljarica i žitarica koje naša kompanija otkupljuje svake godine sa više od 200.000 hektara u Srbiji. Na taj način značajno smo doprineli ukupnoj domaćoj poljoprivrednoj proizvodnji, kao i izvozu.

Jedna od naših važnijih investicija u protekloj godini je fabrika sojinih proteinskih koncentrata u kompaniji Sojaprotein iz Bečeja. Ova fabrika je obogatila proizvodni portfolio od isključivo genetski nemodifikovanog sojinog zrna proizvodima više dodatne vrednosti, kao jedan od malobrojnih proizvođača ovog tipa u Evropi. Naši proizvodi se prodaju na evropskom tržištu gde potražnja za ovakvim specifičnim sastojcima za segmente ljudske i životinjske ishrane zahteva najviši kvalitet i genetski nemodifikovane proizvode, tako da je fokus Sojaproteina da postane glavni snabdevač Evrope na ovom specijalizovanom tržištu.

Nalazimo se pred početkom još jednog Sajma poljoprivrede. Kako vidite stanje u srpskoj poljoprivredi, i koliko se ona promenila od vašeg prvog boravka u Srbiji?

Kao što je to slučaj i sa ukupnim poslovnim ambijentom, poljoprivreda u Srbiji se takođe razvijala i sa povećanjem obradivih površina. Možda zbog moje višegodišnje povezanosti sa Srbijom i mojim pozitivnim iskustvom ovde, kada god pomislim na Srbiju, asocijacije su mi na mogućnosti njene zemlje, izobilje vode i sposobnosti njenih ljudi. Za mene ova zemlja ima značajne potencijale u proizvodnji prehrambenih proizvoda visokog stepena obrade.

Međutim, da bi se ovi potencijali iskoristili, neophodne su značajne investicije u sisteme navodnjavanja, logistiku i mrežu transporta. Donekle deluje ironično da je uprkos takvom izobilju vode, prošlogodišnja suša ostavila toliko posledica i da transport unutar Srbije i šire i dalje predstavlja svojevrstan izazov.

Dalja ulaganja u edukaciju, tehnologiju i infrastrukturu su apsolutno neophodna kako bi se dodatno podstakla agroindustrija i maksimizirali potencijali koje ova zemlja ima u regionu.

Da li uopšte vredi ulagati u poljoprivredu u Srbiji i na njoj bazirati razvoj kompanije, u situaciji kada se decenijama stanje poljoprivrede, generalno, slabo popravlja ili nazaduje?

Potražnja za hranom je u stalnom porastu zahvaljujući demografskoj ekspanziji. Raskorak između potražnje i snabdevanja se i dalje ne smanjuje pa je tako poljoprivreda prirodno industrija koja će samo rasti dugoročno. Tokom poslednjih deset godina povećavaju se obradive površine pod uljaricama i žitaricama kao odgovor na stalno rastuću globalnu potražnju za prehrambenom robom. Poljoprivredni potencijali Srbije su veliki, ali se ne mogu uporediti sa nepreglednim neobrađenim prostranstvima Južne Amerike, Afrike ili Azije. Upravo zato naš potencijal leži u uzgoju i preradi proizvoda visokog kvaliteta sa dodatnom vrednošću tako što ćemo unaprediti ono što već posedujemo, a zatim i razviti i investirati u neiskorišćene potencijale. Poljoprivreda je stoga dugoročno atraktivna prilika za investicije kojoj je potrebna infrastruktura kako bi ovakav potencijal dobio odgovarajuću podršku. Sistem transporta i logistike zahteva investicije koje će dodatno umanjiti troškove prevoza robe do krajnjih potrošača, a ulaganje u sisteme navodnjavanja doprinelo bi umanjenju posledice suša. Istovremeno, potrebno je edukovati i stimulisati ljude da se u što većem broju bave zemljoradnjom od koje će moći da obezbede zaradu obrađujući svoja polja ili vodeći svoje farme. Srbija ima potencijal da bude vodeći proizvođač visokokvalitetne hrane u Evropi, a izazov pred kojim se nalazimo je da se ovaj potencijal pretoči u stvarnost.

Možete li nešto više reći o svojim planovima i aktivnostima? Kako vidite kompaniju Victoria Group u narednih nekoliko godina?

Nastavićemo da se fokusiramo na nekoliko ključnih projekata poput proteinskih koncentrata, proizvoda sa dodatnom vrednošću u industrijama ljudske i životinjske ishrane i njihovim plasiranjem na strana tržišta zahvaljujući kojima smo jedna od najvećih neto izvoznih kompanija u zemlji. Victoria Group je već među vodećim agroindustrijskim kompanijama i nastavićemo dalje da radimo ne samo na učvršćivanju ove pozicije u regionu već i na učvršćivanju pozicije značajnog proizvođača visokokvalitetnih proizvoda u Evropi. Na taj način doprinelo bi se razvoju ove industrije u Srbiji i samim tim ukupnom ekonomskom razvoju. Poljoprivreda je zapravo sprega između obradivih površina i krajnjih potrošača i u tom smislu kao grana industrije ima izuzetan značaj za razvoj svake zemlje, a naša je želja da u tom razvoju doprinesemo upravo domaćem agraru.