Ko ima više od trideset godina, odlično pamti vreme kada su kompjuteri bili nemi, odnosno nisu imali zvučnu karticu. Što je danas, je l te, nezamislivo. Sada je standard kamera na vrhu ekrana, takođe nešto što je bilo prava retkost pre deset godina. A za deset godina bi svako od nas u kući mogao da ima i 3D štampač, koji bi internetu dao potpuno novu dimenziju. Treću.

Reč je o tehnologiji koja se prvi put pojavila sedamdesetih godina prošlog veka. Suština je da takav štampač proizvodi realnu stvar na osnovu kompjuterskog modela. Recimo, neko vam pošalje model šoljice za kafu, vi je pošaljete na štampanje i 3D štampač je proizvede. Tačno takvu. Ali od plastike, recimo.

Mana ovakvog štampanja je, naravno, cena. Kao i u slučaju klasičnog štampača. Štampanje knjige na laserskom printeru je preskupo u odnosu na cenu u knjižari i takva stvar se radi samo kada je knjiga retkost ili nam je odštampani primerak izuzetno potreban.

"Tri-de" štampači uglavnom prave modele od papira ili plastike, mada je za očekivati da bi ubuduće mogli da koriste i druge materijale. Sve što naprave je trenutno veoma skupo. Recimo, ne isplati se tako praviti plastične kašike jer će biti otprilike hiljadu puta skuplje od onih u radnji, štancovanih na mašini (koju bi, hm, mogli da tretiramo kao specijalizovani 3D štampač). Ali, mogu da zamislim da vam fabrika veš-mašina pošalje, na zahtev, 3D nacrt dela koji vam se polomio i koji možete odmah da odštampate i zamenite. Naročito ako je reč o mašini koja se više ne proizvodi, odnosno istekli su joj svi resursi. Zapravo, takav deo mogao bi da se skenira čak i ako njegov kompjuterski model ne postoji. Što će biti od naročite koristi onima koji vole stare stvari iz vremena kada se "pravilo da traje".

Naravno, cela ova priča o proizvodnji nije neka novost, sem što je sada došla do nivoa da 3D štampači nisu više nedostižni ni za kućnu upotrebu (cena se spustila na nivo od nekoliko hiljada evra, toliko su LCD ekrani koštali pre nekih 15 godina). Kada padne ispod hiljadu, a to može da se desi u narednih pet do deset godina, postaće obavezna stvar u skoro svakoj kući.

I sad dolazimo do najzanimljivijeg.

Izvesni Kodi Vilson iz Ostina u Teksasu (a odakle bi?) izazvao je pravu internet pomamu kada je prošle nedelje objavio video na kome puca iz plastičnog pištolja napravljenog u 3D štampaču od osam hiljada dolara. Na snimku se vidi da je pucanj prilično snažan, dakle uz pravu municiju – smrtonosan. Pištolj je nevidljiv za bezbednosne skenere jer nema metalnih delova. Znači da se ne može koristiti prečesto, ali ponekad je i jednom dovoljno.

Kodi je svoj nacrt stavio na internet, jer veruje u pravo svakoga da bude naoružan, i model plastičnog pištolja daunloudovan je 100.000 puta pre nego što je zabranjen i uklonjen. Dockan, jer je već njegovim nastankom obesmišljena svaka kontrola naoružanja, ne samo u Americi već i u celom svetu. Svako od nas moći će da napravi smrtonosno oružje u sopstvenoj kući samo ako ima pristup odgovarajućem štampaču. Pištolj je skuplji od onog u radnji, znatno, ali je izvan svakog sistema, neregistrovan je i zgodan da se potpuno uništi posle upotrebe.

Svet 3D štampača biće prilično divlje mesto. Naslućujem šta ćemo prvo štampati kada kupimo mašinu. I ko će biti prvi kupci.