Živim u Nemačkoj već nekoliko decenija. Da se ovde tako nešto dogodilo, sasvim sigurno ne bi niko pod hitno, kao što to čini vaša doktorka Slavica Đukić-Dejanović, osporio da je razlog posttraumatski sindrom.

Sasvim sigurno bi se ovde pročeprkalo po prošlosti ubice. Šta je, npr., radio u ratovima u Slavoniji? U kojim operacijama je učestvovao itd. Nije istina da, kako doktorka navodi, posle toliko godina to njegovo učestvovanje u ratu nije imalo uticaja na masakr koji je izvršio.

Ovde se tvrdi, i to od stručnjaka psihologa, da i posle decenija to može da se dogodi ako se ličnost zatvori u sebe i ne podvrgne kontroli odnosno lečenju. Mislim da je u Srbiji još jako mnogo takvih i njemu nalik koji u svako doba mogu da urade nešto slično.