Oduvek je tako bilo. Pri prelasku na četvrtu godinu studija iz Moskve u Beograd 1980/81. nostrifikacija je trajala mesec dana, prevod bio nešto jeftiniji jer je samo sudski overen u ambasadi, a zakidanje na prosečnoj oceni je bilo definitivno obeshrabrenje, prosek od 4,5 (od mogućih 5) preračunat je na 8,5 (od mogućih 10)… a da, izgubila sam i jednu godinu jer sam polagala razliku – Predvojnička 1 i 2, Sociologija i Higijena, a bez prva tri se ne može studirati medicina… već položena hirurgija i interna sa peticama nisu bile bitne, kao ni taj prosek. Ja sam ostala, i uspela. Uz često kajanje po pitanju uloženog rada i školovanja. A dezorganizacija sistema je kroz decenije prerasla u aroganciju po ovom pitanju. Neosnovanu, naravno.