U subotu oko podne, ispred ulaza u dvorište Vatrogasnog doma u Pančevu, okupili su se aktivisti Omladine Demokratske stranke i Zelenih Srbije. Pedesetak ljudi sa megafonom i zaštitnim maskama, jedan poslanik i ekipa lokalne televizije, protestovali su zbog ukidanja mobilnih stanica za merenje aerozagađenja u Pančevu. Akcija je trajala pola sata, mladi aktivisti su gnevno zahtevali da se vlast urazumi, nakon čega su se razišli. Niko od građana se nije pridružio. Nikakva reakcija nije došla ni od političkih suparnika, niti od nadležnih u Republici. Sve u svemu, teško je ovih dana zamisliti beznadežniji politički pokušaj. Više efekta, bar na javno mnjenje, ima formiranje grupe na Fejsbuku. A posebno kad je reč o nečemu takvom kao što je transparentnost podataka o stanju životne sredine, u okolnostima kad je ekologija potpuno iščezla i iz medija i iz politike, ekološke organizacije se našle u potpunom rasulu, a po modelu spajanja policije i ljudskih prava, resori životne sredine i energetike objedinjeni su u istom ministarstvu. O čemu je zapravo reč? Ovom bezubom okupljanju političkih aktivista u Pančevu prethodi jedna sasvim nezapažena vest o prekidu monitoringa vazduha koje je do sada obavljao Zavod za javno zdravlje u Pančevu. To je, po objašnjenju Ministarstva, učinjeno zbog nedostatka sredstava, a merenje kvaliteta vazduha je, nećete verovati – izmešteno iz Pančeva u Beograd. Kako se, osim logikom koju samo neki dalekovidi birokrata možda može da nazre u daljini, to može opravdati? Kako će Zavod za javno zdravlje iz Beograda na daljinu meriti koncetraciju benzena u pančevačkim naseljima? Lokalni politički aktivisti su maštovito smislili da reše problem i zahtevali od grada da nađe sredstva i preuzme ova merenja. No, grad već ima svoj stacionarni lokalni monitoring, ali on nije akreditovan već petnaest godina (jedna njegova stanica je upravo na Vatrogasnom domu). Poenta, međutim, nije u tome. Poenta, koju opozicioni aktivisti, ogrezli u politiku, nikako ne shvataju, jeste da vlast brine o građanima. Vlast nikad ne bi dopustila da njeni građani budu nečim otrovani. U to toliko nema sumnje da bi svako merenje otrova bilo sasvim izlišno. Prosto rečeno, razbacivanje novca.