Engleska – Brixit 2017.
BRITANIJA I EVROPA: Premijer Dejvid Kameron u koloru
Kocka je bačena
Ukoliko bude ponovo izabran, premijer Dejvid Kameron obećava da će 2017. godine raspisati referendum o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije. Bilo da je motiv samo gašenje požara koji bukti u njegovoj Konzervativnoj stranci, ili iskrena želja da "nesrećna nacija" posle trideset osam godina dobije priliku da se izjasni o EU, tek, Kameron se upustio u političko kockanje
Za "Vreme" iz Londona
"Želim da budem zapamćen kao neko ko je uradio sve što je mogao da povrati britansku ekonomiju na pravi put, ojača britansko društvo i njeno mesto u svetu i osigura mesto Britanije u reformisanoj Evropskoj uniji", rekao je Dejdiv Kameron nakon Svetskog ekonomskog samita u Davosu, obećavši referendum o članstvu Velike Britanije u EU 2017, ukoliko 2015. godine pobedi na opštim izborima.
On je insistirao na tome da Velika Britanija "ne okreće leđa Evropi", već teži izgradnji "konkurentnije, otvorenije i fleksibilnije Evrope u kojoj Britanija sebi želi da osigura mesto". Obećao je da će, ukoliko bude ostao premijer i posle 2015, svoju kampanju "svim svojim srcem i dušom" usmeriti ka ostanku Britanije u EU. Novi dil sa Evropom, za koji će se Kameron boriti, podrazumevao bi sve aspekte tesne saradnje, ali isključuje centralizovanu političku Uniju, kakvu traži Nemačka, a u kojoj mnogi vide jedini izlaz iz ekonomske, finansijske i dužničke krize EU.
"Istorijski" Kameronov govor, koji je održao pre Davosa, izazvao je u britanskoj javnosti mnoga pitanja: koje su konkretne mere koje bi Kameron tražio u novom dilu sa EU i da li bi se on zalagao za izlazak Britanije iz EU ukoliko se njegovi zahtevi ne ispune? Kameron nije dao odgovor na ta pitanja, ali je rekao da će referendum svakako biti centralno pitanje torijevaca u pregovorima sa nekim budućim saveznicima.
PORAST POPULARNOSTI: Smirivši evroskeptike u svojoj partiji, koji su govor koji je Kameron održao prošle nedelje pred odlazak u Davos pozdravili sa oduševljenjem, najavljeni referendum izazvao je očekivano negativne reakcije liberalnih demokrata, koalicionog partnera torijevaca, i opozicionih laburista koji se snažno protive referendumu.
Opozicioni lider Ed Miliband nazvao je Kamerona "plašljivkom" koji je obećao referendum samo da bi ugodio evroskepticima iz svoje partije.
Nik Kleg, vicepremijer i vođa liberal-demokrata, Kameronov potez nazvao je "vezivanjem u čvor" i zanemarivanjem važnijih problema sa kojima se Britanija suočava. On je premijeru poručio da je "apsolutno nemoguće" očekivati da se pravila mogu promeniti "onako kako odgovara nama, jer to oštećuje sve ostale". Ipak, Kleg je kasnije izjavio da njegova partija ne isključuje referendum, ukoliko dođe do obnavljanja postojeće koalicije nakon sledećih izbora.
Nakon što je "Sandej tajms" objavio anketu po kojoj je podrška konzervativcima porasla za pet odsto od Kameronovog govora, Kleg je izjavio za BBC da je referendum "daleko od nacionalnog interesa" i ponovo upozorio na opasnost koju za britansku ekonomiju predstavljaju godine "neizvesnosti i tajanstvene debate".
Vođa Britanske partije za nezavisnost (UKIP) Najdžel Faridž ismejao je govor premijera, optužujući ga da je samo odložio krucijalno pitanje. Ipak, Faridž je pozdravio činjenicu da se o referendumu makar raspravlja.
"Ne želimo da budemo kao Švajcarska? Pa da, bili bismo bogati, šta će nam to", jedan je od Feridžovih ciničnih komentara koje prenosi "Gardijan".
Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da bi u ovom trenutku 43 odsto Britanaca glasalo za izlazak iz EU, a 31 odsto bi bilo za ostanak u EU.
SKOK U TAMU: I dok evroskeptična štampa veliča Kameronov "ultimatum" i činjenicu da je napokon dao priliku "nesrećnoj naciji" da se "jednom zasvagda" izjasni o članstvu (londonski "San"), proevropski mediji upozoravaju da je govor strašna greška. "Gardijan" je ceo slučaj nazvao Kameronovim hoki-kokijem (tradicionalna anglosaksonska dečja muzika za igru iz 40-ih) i "skokom u tamu" u koji ne skače sam, već povlačeći celu zemlju za sobom. Andrej Ronsli, politički komentator "Obzervera", napisao je u svojoj kolumni da premijer "očigledno nije svestan nekih stvari", poput toga da li će uspeti da uskladi rasporede sa ostalim članicama EU oko rasprave položaja Britanije, najpre pominjući Nemačku koju očekuju izbori do kraja 2014. godine. I najvažnije, koje moći detaljno Kameron želi da repatriotizuje – na koji način bi se regulisali zakoni o zapošljavanju, imigraciji i pravnim pitanjima.
Iako žele odgovore na ova pitanja, pitanje ostanka ili izlaska iz Evropske unije još uvek je daleko za prosečne Britance, koje na prvom mestu brinu nezaposlenost i stagniranje ekonomije. Britanski Nacionalni zavod za statistiku objavio je prošle nedelje podatak da britansku ekonomiju očekuje najsporiji oporavak u poslednjih sto godina, nakon što se bruto domaći proizvod smanjio u poslednjem kvartalu prošle godine za 0,3 odsto.
BBC prenosi da su poslovni krugovi poslali mešovite poruke nakon Kameronovog govora u Davosu: dok jedni pozdravljaju moguća nova pravila igre, ostali strahuju da će najavljeni referendum uneti još više neizvesnosti na klimavo britansko tržište.
Poznata Londonska škola ekonomije organizovala je javnu raspravu o izlaska Britanije iz EU. Po njima, već popularno nazvan brixit, sve je izvesniji. Na svom blogu o EU objavili su istraživanje rasprostranjenosti evroskepticizma. Iako nisu tradicionalno konzervativni, Midlends i Vels najmanje podržavaju ostanak u EU, dok Škoti podržavaju u najvećem broju. Makar do jeseni 2014, kada je planiran referendum o škotskoj nezavisnosti. Britanci stariji od 60 godina su najvećim delom evroskeptični, dok su mladi od 18 do 24 godine proevropski orijentisani.
PRAVILA NE MOGU DA SE MENJAJU: Dok jedan deo javnosti govori o "ledenoj" reakciji Evrope, zadovoljeni evroskeptici ističu da je Kameron dobio potrebnu podršku. Nemačka kancelarka Angela Merkel želi Kamerona i Britaniju u Evropi, ali je podsetila britanskog premijera da i ostale države imaju svoje interese i da se mora pronaći kompromis. Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc jasno je reagovao, rekavši da se Evropa mora koncentrisati na ekonomski rast i nezaposlenost, a ne na "bespotrebne diskusije" o evropskim sporazumima. Da želi Veliku Britaniju u Evropi, ali po poznatim pravilima koja se ne mogu menjati kako kome odgovara, jasno je naznačio i francuski ministar spoljnih poslova Loren Fabijus, obraćajući se Britancima metaforom: "Hajde da zamislimo Evropu kao fudbalski klub. Pridružili ste se, i sada ne možete reći – hajde da igramo ragbi." Kameronovo kockanje generisalo je prezir Francuza, piše britanska štampa.
"Fajnenšl tajms" piše da je govor Kameruna možda važniji od govora Tonija Blera o Iraku, iako je samo "odložio požar u Konzervativnoj stranci".
Požar već sada tinja u desno orijentisanim medijima. Tako su u nedelju "Mejl on sandej" i "Sandej tajms" počeli spekulacije o "zaveri" među konzervativcima. Deo partije je već našao "budućeg lidera konzervativaca" ukoliko Kameron ne bude reizabran za premijera. Dan kasnije, konzervativac Adam Afrilji, multimilioner afroameričkog porekla, demantovao je glasine da bi baš on mogao da bude budući vođa torijevaca i Kameronov naslednik.
Reakcije čitalaca
"Još jedno kockanje konzervativaca koje će oslabiti ionako oslabljenju ekonomiju. Zahvaljujući Dejvidu Kameronu pred nama su četiri godine nesigurnosti, koje neće samo obeshrabriti investitore, već će skrenuti debatu sa ekonomskih i glavnih političkih pitanja, dok mi raspravljamo da li treba ostati u EU ili otići", piše Ričard Tejlor iz Kenta u londonskom "Metrou".
"Pre bih odsekao ruku nego glasao za konzervativce. Ali, na sledećim izborima ću udahnuti duboko i dati svoj glas njima, iako su najužasnija, najnekompetentnija i najneiskrenija vlada ikada. Glasaću da ostanemo u Evropi jedino ako se vraćamo onome što smo izglasali pre 40 godina – jedinstvenom tržištu, ne Ujedinjenim evropskim državama", piše Dž. Rid iz Birmingema.
A Trejvor Kejts Harov u "Obzerveru" piše: "Još je rano reći da li je Kameronova odluka dobra ili ne. Kada smo ušli u EU, uradili smo to zbog jedinstvenog tržišta. EU je tada bila mali klub, a sada postala nenormalno velika. Britanija je izgubila kontrolu nad time ko može, a ko ne može da uđe u zemlju."
