Vlada Holandije svake četiri godine raspisuje tendere za privatnu hitnu pomoć. U Španiji ih angažuju regionalne vlade, a u pojedinim zemljama to mogu da čine i gradovi ili pojedinačne bolnice, starački domovi i druge ustanove. U Francuskoj je dozvoljeno da prevoze samo slučajeve nižih prioriteta. Međutim, u Ministarstvu zdravlja Republike Srbije kažu da postojećim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti nije predviđena mogućnost osnivanja hitne medicinske pomoći u privatnoj svojini.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) izjavila je u petak 11. januara da bi Vlada i Skupština Srbije izmenom samo jednog člana Zakona o zdravstvenoj zaštiti mogle značajno da pomognu građanima i obezbede im bržu hitnu medicinsku pomoć uvođenjem privatnog kapitala u taj segment zdravstvene zaštite.

Ivan Radak iz NALED-a kaže za "Vreme" da su ovu inicijativu pokrenuli građani. "Bilo je mnogo primedbi da se hitna pomoć dugo čeka. Stoga smo predložili da se uvede privatna hitna pomoć koja postoji u većem broju razvijenih zemalja, a sada se širi i na istok Evrope. Smatramo da bismo time znatno poboljšali kvalitet usluge tj. dobili bismo više ambulantnih kola u našoj zemlji i manje vremena bi bilo potrebno da ona stignu do obolele osobe", objašnjava Radak.

Prva privatna hitna pomoć uvedena je pre 105 godina i prema Radakovim rečima postoji više modela uvođenja ovakve hitne pomoći u svetu, a na vladi je da odluči koji bi prihvatila. "Postoji mogućnost da direktno država raspiše tender i angažuje privatne kompanije i da ih subvencioniše iz budžeta. Mogu ih finansirati i pojedinačne opštine koje imaju potrebe za većim brojem ambulantnih vozila putem javnih partnerstava pa da onda dele prihode na neki način. Postoji mogućnost da ona radi samo za privatne osiguravajuće kuće i da opslužuju samo njihove klijente i po toj varijanti država ne bi imala nikakav trošak. U svakom slučaju, uvođenje privatne hitne pomoći je za državu jeftinije nego da kupuje nova kola hitne pomoći i da angažuje novo ljudstvo u zdravstvu", ističe Radak.

Mnogi misle da bi privatna hitna pomoć bila skupa za građane Srbije, međutim, Radak kaže da oni ne bi imali posebnih izdvajanja za hitnu pomoć. "Okretali bi jedan broj da pozovu hitnu pomoć i njima bi se, u zavisnosti od raspoloživosti vozila, slala ili državna ili privatna tako da nema posebnih peripetija što se tiče zvanja i, što je važnije, nema posebnog troška osim ako to nije privatna hitna pomoć angažovana od strane privatnih osiguravajućih kuća", dodaje Radak.

Ovaj predlog se nalazi u petoj Sivoj knjizi, publikaciji NALED-a koja ima za cilj ukidanje ili promenu birokratskih procedura. Publikacija se nalazi na sajtu organizacije gde svi mogu da je vide, a predlog će se dostaviti i zvaničnim putem u narednih mesec, dva, kada budu ostvareni razgovori sa Ministarstvom zdravlja.