Za "Vreme" iz Rima

"Žele prevremene izbore jer nas se plaše. Mi smo politička sila broj jedan u Italiji danas." Sa svoje veb stranice narodni tribun Bepe Grilo napada čitavu italijansku političku elitu. Ovaj komičar koji je postao političar, novi je igrač na italijanskoj političkoj sceni, a njegov Pokret 5 zvezda (M5S) mogao bi da odigra ozbiljnu ulogu na predstojećim izborima koji su planirani za proleće 2013, možda već u martu, sudeći po najnovijim političkim glasinama.

Još uvek nema dokaza koji bi potkrepili tvrdnju da je M5S politička stranka broj jedan u Italiji. Nedavne ankete pokazuju da bi Grilov pokret – ne zovu sebe strankom – mogao da osvoji čak 20 procenata glasova: više od Berluskonijeve stranke Narod slobode (PDL), ali mnogo manje od Demokratske partije (PD, stranka levog centra), koja računa na oko 30 odsto. U svakom slučaju, na lokalnim izborima na Siciliji pre tri nedelje, Grilo je ostvario prilično dobar rezultat: iako je pobedila široka leva koalicija, pojedinačno Pokret 5 zvezda nalazi se na prvom mestu.

Da li se Italija nalazi na pragu još jednog jedinstvenog političkog fenomena nakon Silvija Berluskonija? Ako je to slučaj, šta možemo očekivati od Grila?

Ne postoji jednostavan odgovor, iz tri razloga.

JEDINSTVENI BEPE: Prvi je, što nije lako svrstati Grila u neki okvir. Drugi razlog je što je njegov politički narativ poslednjih nekoliko godina vrlo promenljiv. A treći, što je zaista jedinstven.

Đuzepe Pjetro Grilo, Bepe je nadimak za Đuzepea, rođen je 1948. u malom selu u severnoj regiji Liguriji, a odrastao je u Đenovi. Počeo je karijeru kao komičar sedamdesetih godina prošlog veka, a 1976. stiže na italijansku državnu televiziju. Njegovi nastupi su bili dah svežine u kulturnim sadržajima na televiziji kojom je dominirala tada vladajuća stranka Hrišćanska demokratija.

Knjiga novinara Đulijana Santoroa "Un Grillo qualunque. Pokret 5 zvezda i digitalni populizam u krizi italijanskih stranaka", podseća na najznačajniji događaj u Grilovoj televizijskoj karijeri. Bilo je to 15. novembra 1986, premijer Italije bio je Betino Kraksi, vođa Socijalističke partije. Tih dana on je predvodio italijansku delegaciju u Kinu, a Grilo je ispričao da je tokom zvanične večere jedan od članova italijanske delegacije upitao Kraksija: "Betino, da li je tačno da su ovde svi socijalisti? "Da, tačno je." "Pa, od koga onda kradu?"

Publika je zanemela na nekoliko trenutaka kao zeleđena, piše Santoro, a onda se provalio frenetičan aplauz. Sledećeg dana Kraksi je lično uputio protest koji se pretvorio u zabranu Grilu da nastupa na televiziji. Taj događaj je od ključnog značaja, jer te večeri Grilo počinje novu karijeru i stvara novu sliku o sebi: on je otpadnik, zabranjen na državnoj televiziji, jer je protivnik političke moći. On na tome još gradi karijeru, mada se mnogo toga promenilo tokom poslednjih 26 godina.

Tokom devedesetih godina prošlog veka Grilo nastupa u pozorištima i govori protiv kompjuterskog doba, globalizacije, finansijske ekonomije. Činilo se da strahuje od brzih promena u zemlji u kojoj su nestale tradicionalne referentne tačke: poznati politički pejzaž sa masovnim strankama urušava se zbog pravosudnih skandala i zbog istorijskih zemljotresa poput nestanka Istočnog bloka. Pripadnici srednje klase plaše se onoga što nosi budućnost i traže neku vrstu utehe. Stotine hiljada ljudi kupuje kartu da sluša Grila.

Krajem devedesetih godina, kada društvena energija počinje da raste i konačno izbija u obliku antiglobalističkih protesta, Grilo ide na turneju po Italiji sa monodramom "Blaga apokalipsa": Nastup se završava katarzičnim uništenjem kompjutera bejzbol palicom. On se zvanično ne pojavljuje na TV-u tokom svih tih godina, pa ipak, njegov stari prijatelj Antonio Riči, tvorac Berluskonijeve komercijalne televizije, otvara mu vrata svojih satiričnih vesti Striscia la notizia. Ova veza je obnovljena 2003, kada Riči prihvata kampanju koju je pokrenuo Grilo i podržava sliku o njemu kao "komičaru otpadniku koga se političke vlasti plaše." Striscia la notizia jedna je od najuspešnijih emisija u istoriji italijanske televizije, sa milionskom gledanošću svake večeri. Ona je i odskočna daska za sledeću Grilovu transformaciju.

WEB ERGO SUM: To se dogodilo, sudeći po zvaničnoj legendi, 2004, kada se Grilo upoznao sa Đanrobertom Kazaleđom, neuhvatljivim medijskim guruom. Posle tog susreta Grilo zaboravlja da je nekada uništavao kompjutere i pun entuzijazma se prilagođava Kazaleđovoj filozofiji Web ergo sum ("Na mreži sam, dakle postojim"), kako glasi naslov jedne njegove knjige za koju je Grilo napisao predgovor. Kazaleđo govori i piše o telematskoj demokratiji, povezanosti i snazi horizontalne komunikacije. Govori i piše o digitalnoj revoluciji, ne samo u ekonomiji i medijima, već i u politici.

Grilo ga sledi: počinje da piše blog – danas je to najposećeniji blog u Italiji sa milion jedinstvenih posetilaca svakog dana – i prilagođava sliku i legendu o sebi kao otpadniku digitalnoj revoluciji koju propoveda Kazaleđo. Kapitalizujući sve veće nezadovoljstvo Italijana, Grilo postaje neka vrsta "golorukog proroka" koji svoje poruke širi na internetu. Na svom blogu 2005. Grilo objavljuje: "Razmišljao sam o tome da svim mojim čitaocima dam šansu da se sretnu i organizuju, da preuzmu inicijativu." Ideja je bila da se lokalne grupe udruže i predlože nešto za svoju lokalnu zajednicu, da postanu aktivne. Kao platformu koristi Kazaleđov portal MeetUp, koji služi da se organizuju lokalne grupe Grilovih fanova.

Kako objašnjava Santoro, "Grilov stav prema politici koja se vodi na internetu je prilično dvosmislen: sa jedne strane, on hvali vrline interneta, građanskog pokreta, građana koji se sami organizuju; sa druge strane, njegov stil komunikacije je još televizijski: on govori, publika sluša, ne postoji horizontalnost ni interakcija." Ova struktura ostaje ista u narednim godinama kada mreža MeetUp postepeno postaje srce Pokreta 5 zvezda: lokalni izbori su test za nove kandidate, koji potiču iz društva, ne iz političke elite.

Od 2008. do danas, kada Fejsbuk doživljava bum i u Italiji, Grilo je sa stotinama hiljada pratilaca organizovao niz masovnih okupljanja protiv italijanske političke klase i medijskih konglomerata, hvaleći prednosti interneta kao glavnog izvora informacija, glavnog organizacionog alata, budućnosti demokratije. On citira Kazaleđov video Gaia u kome medijski guru kaže da je svaka faza političke evolucije čovečanstva obeležena nekim medijem: Rimsko carstvo – pisanjem, reformatorski pokret Martina Lutera – štamparskom presom, Hitlerova Nemačka – radijom…. Kraj ovog diskursa je početak novog političkog doba u kom će internet biti dominantan.

POKRET, TO SAM JA: Euđenio Jorjo, spin doktor i profesor političke komunikacije na Univerzitetu u Salernu, objašnjava: "Promena u narativu ne oslikava nikakvu promenu u strukturi: Pokret 5 zvezda nije stranka, tako da nema ni organe formalne stranke, na primer kongres ili upravni odbor, on isključivo zavisi od odnosa svakog pojedinačnog aktiviste i Grila, svake lokalne grupe i centra. Grilo je vlasnik imena", kaže Jorjo, "koje je registrovano kao zaštitni znak, on drži telematske platforme i interne mreže za komunikaciju, a svim tim upravlja Kazaleđo. Svoje poruke prilagođava jasnom komunikacijskom šablonu kako bi uticao na narativ koji okružuje njega i njegov politički program."

Ovaj centralistički sistem rada isplivao je na površinu pre nekoliko nedelja kada su pojedini lokalni kandidati Pokreta 5 zvezda pozvani da govore u političkoj emisiji na nekim italijanskim televizijama. Grilo je odmah na svom blogu napisao da je zabranjeno učestvovati u ovakvim vrstama emisija. Potom je svaka interna kritika zabranjena i neki aktivisti Pokreta 5 zvezda koji su se usudili da se sastanu bez prethodnog blagoslova vođe, izbačeni su iz Pokreta.

POLITIČKI PROGRAM: Sa ovakvom pozadinom Pokret 5 zvezda se priprema za predstojeće izbore. Nije poznato kako će se kandidati birati i da li će se sam Grilo kandidovati za premijera. Ono što je poznato jeste program Pokreta. Ima mnogo razumnih tačaka, a opšti cilj je "otvaranje" italijanske privrede – borba protiv monopola i medijskih konglomerata, na primer – dostupnost interneta svim građanima, smanjenje poreza na transport i komunikacije, šira upotreba interneta u školama itd.

Pa ipak, na 15 strana programa samoproklamovane najjače stranke u Italiji danas, nema ni jedne jedine reči o međunarodnoj politici, baš kao što ostatak sveta ne postoji ni na Grilovom blogu. Internet očigledno prestaje na Alpima i Jadranskom moru. Jedini "međunarodni" predlog koji je do sada Grilo izneo jeste referendum o tome da li Italija treba da zadrži evro ili da se vrati liri. Podrazumeva se i pitanje: da li Italija i dalje treba da bude deo EU?

Ovaj stav Grila i njegovih sledbenika verovatno najviše zabrinjava. Ne nudeći nikakvu alternativu, oni se pridružuju redovima protivnika EU kojih je sve više u zemlji zbog ekonomske krize. To je vrsta populizma koja bi lako mogla da pusti korenje u trenutku haosa i straha, naročito ako se zasladi pričama o zlatnom dobu koje dolazi zahvaljujući magiji interneta.

Da li je opasnost realna? Kreatori javnog mnjenja su podeljeni. Pa ipak, obični građani su sve spremniji da slušaju Grila i čak su mu i nekako zahvalni: prvi put mogu da budu moderni i digitalni, a da ne izgube udobnost poznatog socijalnog pejzaža i da ne rizikuju da gledaju predaleko (u Brisel) za rešenja svojih problema. Oni žele da budu nalik Grilovom narativu – da se ne sećaju prošlosti, da ne vide budućnost: niko se ne seća kako je Grilo uništavao kompjutere na sceni; niko ne želi da razmišlja šta ih čeka ako propadne evro ili se raspadne EU. Aktivisti Pokreta 5 zvezda su željni da podele Italiju u dva tabora: ili ste za njih ili ste protiv njih. Zvuči kao stari car u novom odelu.