Kako će promene klime uticati na naš region? "Trenutni adaptivni kapacitet Srbije na klimatske promene prilično je skroman", kažu u Centru za unapređenje životne sredine, nevladinoj organizaciji koja zajedno sa lokalnom kancelarijom Svetskog fonda za zaštitu prirode (WWF) predvodi Klimatski forum u Srbiji.

Ova lokalna mreža inače okuplja 17 članica, među kojima se, za razliku od drugih država regiona, nalaze isključivo organizacije iz nevladinog sektora, kao i pojedini privrednici, dok predstavnici države jedva da učestvuju u radu ove mreže koja se poslednjih godina bavila procenom ranjivosti na klimatske promene u regionu. "Elite, političke i ekonomske, čini se da i dalje ne prepoznaju ozbiljnost situacije", navodi se u izveštaju ovog projekta koji je pod rukovodstvom Crvenog krsta Austrije okupio partnere u Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji.

Sudeći po tom izveštaju, a na temelju čuvenog Četvrtog izveštaja Međuvladinog panela za klimatske promene, kao i Prvoj nacionalnoj komunikaciji Republike Srbije, naš region je vrlo osetljiv na klimatske promene. Prema takozvanom EBU-POM regionalnom klimatskom modelu, a prema dva scenarija, porast temperature bi mogao na godišnjem nivou dostići od 2,4 do 3,8 stepeni Celzijusa. Količina padavina će opasti, tako da se očekuju mnogo češći sušni periodi. No, najgore je što ovi klimatski modeli predviđaju veću učestalost ekstrema, odnosno mnogo više prirodnih katastrofa.

Koliko je Srbija spremna za suočavanje sa učestalijim nepogodama? Prema podacima iz izveštaja Klimatskog foruma u Srbiji su u poslednjoj deceniji, najčešće nepogode bile poplave, zatim zemljotresi i potom ekstremne temperature. Od njih je nastradalo 12 osoba, ali je gotovo 100.000 bilo pogođeno njihovim efektom. U skladu sa Hjogo protokolom, Srbija je započela opsežniju reformu spasilačkih službi, osnovan je Centar za vanredne situacije i kroz saradnju sa regionom su učinjeni prvi koraci ka onome što klimatolozi nazivaju adaptacijom.

O ovim i sličnim iskustvima u adaptaciji iz svih zemalja moglo se čuti na završnom samitu Klimatskog foruma Jugoistočne Evrope koji je u oktobru održan u hotelu "Dubrovnik" u Zagrebu. Učesnici su mogli da saznaju puno o platformi koju je usvojila Hrvatska, kao i o pozitivnom primeru Makedonije koja je organizovala specifičan sistem javnog uzbunjivanja. Većina učesnika smatra da je nakon više propalih pokušaja da se smanji emisija CO2 u toku poslednje dve decenije, što se inače naziva mitigacijom, došao trenutak da se mnogo veća pažnja posveti prilagođavanju na klimatske promene koje su postale neminovnost. "Adaptacija umesto mitigacije", jeste poruka koju ekolozi i eksperti sve češće šalju sa ovakvih skupova.

No, ima i drugih viđenja. "Adaptacija je važna, ali moramo i dalje da mislimo na mitigaciju", kaže Andreas Bekman iz Svetskog fonda za zaštitu prirode (WWF). "To jeste izazov za budućnost. Očigledno je mnogo problema sa kojima moramo da se suočimo ako želimo da smanjimo emisiju CO2. No, to može biti i prednost. Rešavanje problema uvek dovodi do novih šansi za razvoj", smatra Bekman.