Nemam komentar na ovu Nikolićevu i Vučićevu ujdurmu da na lak način a) poplaše narod i b) da me vrate u doba Osipa i Nadežde Mandeljštam, tj. ne vrate jer tada, hvala Bogu, još nisam bila rođena, već da mi prikazu strašnu repliku tog doba.

Ali manimo se ovih gluposti, a mislim da su gluposti, i da bi bilo naopako ako bi im ona (glupost) uspela.

Ono što mene brine je to gde je Teofil Pančić, jer on mi je uz Basaru i Marka Somborca jedina uteha da u ovom, hm, hm, kakvom novinarstvu, postoji i trunka razuma.