Ove godine obeležava se 50 godina od smrti Georgiosa Papanikolaua, naučnika koji je sproveo pionirska istraživanja u domenu ranog otkrivanja raka grlića materice i utemeljivača eksfolijativne citologije. U čast velikog naučnika i dobrotvora, čiji je čuveni Papanikolau test spasao živote mnogih žena, Helenski fond za kulturu je 18. oktobra u Beogradu priredio izložbu koja prikazuje život ovog naučnika od njegove rane mladosti, preko studentskih dana i postdiplomskih studija, do blistave naučne karijere, prožete samopožrtvovanjem i asketskom posvećenošću životnom pozivu.

Georgios Papanikolau je rođen 1883. godine u Kimi na ostrvu Eubeji. Osnovno obrazovanje je stekao u Atini, gde je 1898. upisao studije humanistike i muzike. U skladu sa očevim željama posvetio se studijama na Medicinskom fakultetu na Univerzitetu u Atini. Kada je diplomirao, radio je kao hirurški asistent u vojsci do 1906. godine, a potom odlazi u Nemačku da bi se bavio naučnim istraživanjima. Po završetku poslediplomskih studija na Institutu zoologije u Minhenu, Papanikolau prihvata ponudu da nastavi rad u Parizu, a zatim odlazi u Ameriku, gde je najpre radio kao prodavac tepiha. Ubrzo je imenovan za asistenta na odeljenju za patologiju bolnice u Njujorku, nakon čega počinje njegova nova karijera, koja je najpre dovela do teorijske postavke, a zatim i do realizacije čuvenog Papanikolau testa, koji je razvijan gotovo tri decenije a ušao je u upotrebu dve godine pre naučnikove smrti.

Izložbu je otvorio prof. dr Dušan Stanojević, direktor Ginekološko-akušerske klinike "Narodni front", u društvu ambasadora Grčke u Srbiji Dimostenisa Stoidonisa i Aleksandre Erdoglije, članice izvršnog odbora Alpha Bank. Profesor Stanojević je za "Vreme" prokomentarisao izmene u pravilniku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, po kojima odrasle žene mogu da obave preventivne ginekološke preglede tek jednom u tri godine. Stanojević smatra kako je ova odluka pogrešno protumačena u javnosti, i da je njen cilj da se žene motivišu da makar jednom u tri godine obave preventivni kolposkopski pregled i Papa-test, ali nije zabranjeno da se pregled uradi i češće, jednom ili dva puta godišnje. "Bilo bi dobro da se svaka žena pregleda jednom godišnje, ali ako ne može jednom godišnje, neka dođe makar jednom u tri godine", rekao je Stanojević. Profesor Stanojević je podsetio na važnost redovnih ginekoloških pregleda. On je napomenuo da se kod 27.000 od 100.000 žena javljaju pretkancerogena stanja na grliću materice, koja se mogu otkriti redovnim ginekološkim pregledom. To znači da samo u Beogradu trenutno postoji 135 žena sa pretkancerogenim stanjem na grliću materice, koje možda i ne znaju za to. Blagovremeni kolposkopski pregled i Papa-test omogućavaju stoprocentno izlečenje u najranijoj fazi, rekao je profesor Stanojević. Izložba "Georgios Papanikolau, pionir medicinskih istraživanja" otvorena je u Helenskom fondu za kulturu svakog radnog dana do 16. novembra. Sponzor izložbe je Alpha Bank.