Odluka nemačke kancelarke Angele Merkel da prošlog utorka poseti Atinu pomalo podseća na odluku slona iz nemačke poslovice da obiđe radnju sa porcelanom: čak i ako su mu namere dobre, za njim će ostati gomila krhotina.

Merkelova se ipak odlučila da baš na "mestu zločina" izrazi svoju podršku "optuženom" grčkom narodu, pa je tako Atina u utorak bila u opsadnom stanju. Mere bezbednosti bile su opsežnije nego za vreme posete predsednika SAD Bila Klintona 1999. godine. Preko 7000 pripadnika policije obezbeđivalo je glavni grad Grčke. Desetine hiljada ljutitih demonstranata protestovalo je zbog dolaska "Hitlerove ćerke". "Nećemo četvrti Rajh", "Uzmi svoj paket štednje i marš iz Grčke" pisalo je na transparentima. Ispisan je bio i jedan izmenjen stih Bertolda Brehta: "Angela, ne plači. U našem ormanu nema više ništa što bi moglo da se uzme". "Neka kapitalisti plaćaju", vikali su pripadnici komunističke partije. Za većinu Grka poseta Merkelove bila je čista provokacija, a ne "čin ohrabrenja". Usledili su vodeni topovi, suzavac, hapšenja.

"Ja želim da Grčka ostane u evrozoni", izjavila je Merkelova posle razgovora sa Samarasom daleko od ulične vreve. I da je "mnogo toga učinjeno", ali da "još mnogo toga mora da se uradi", te da smo "mi partneri i prijatelji" i da je ona svesna da "mnogi Grci pate", ali da će se težak put kojim su pošli "na kraju isplatiti" i da će Nemačka Grčkoj pružiti pomoć prilikom sprovođenja reformi.

Samaras je uzvratio istom merom. Rekao je da "grčki narod krvari", ali da je odlučan da ispuni svoje obaveze, da izađe iz krize i ostane u evrozoni.

Kao u igri dobrog i lošeg policajca, za vreme boravka Merkelove u Atinu su stigle dve vesti: komesar za monetarna pitanja EU Oli Ren nagovestio je da bi do novembra Grčkoj trebalo da bude odobrena dodatna (još uvek neizvesna) pomoć od 31,5 milijardi evra, ali je zato nemački ministar finansija Volfgang Šojble upozorio da Grčka u svakom slučaju mora da sprovede reforme i program drastične štednje, protiv koga se bune milioni Grka.

Još pre njenog odlaska u Atinu, nedeljnik "Špigl" upozoravao je da kancelarka kreće u misiju, koju ne može da ispuni: dok Grci od Merkelove očekuju solidarnost, njena koalicija i mnogi nemački birači hoće da vide na delu "gvozdenu kancelarku" koja južnjacima propoveda štednju i ne da im više pare.

Grčka kriza je posle dve i po godine ušla u odlučujuću fazu. I pored otpisa duga od preko 100 milijardi evra i desetina milijardi evra finansijske podrške, grčki dug iznosi 169 odsto BDP-a, sa projektovanih 179 odsto naredne godine. Grčka privreda je za to vreme opala za 20 odsto, a negativan trend se nastavlja. Svima je jasno da je sadašnji program pomoći projektovan do kraja 2014. godine nedovoljan: prema nekim procenama, u najboljem slučaju Grčkoj će tada trebati dodatnih 78 milijardi evra pomoći do 2020.

Države evrozone i MMF su do sada Grčkoj dali oko 149 milijardi evra kredita. U prvoj fazi pomoći su se privatni poverioci odrekli polovine svojih potraživanja. Prema procenama ekonomista, sada će to morati da urade i javni poverioci, znači na račun poreskih obveznika. U suprotnom, Grčka bi i pored svega bankrotirala. A ovako, međunarodna finansijska pomoć se troši za servisiranje grčkih međunarodnih kredita. Izlaz iz vrzinog kola se ne vidi.