"VREME": Kako vidite političke i privredne veze Švajcarske i Srbije? Šta je pozitivno, a koje stvari bi mogle da se poprave?

ERWIN H. HOFER: Srbija i Švajcarska održavaju odlične odnose, koji se ogledaju u velikom spoljnopolitičkom dostignuću – njihovim uzastopnim predsedavanjem Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), počevši od 2013. godine, kada će predsedavajuća biti Ukrajina. Zatim će Švajcarska predvoditi OEBS u 2014. godini, a nakon nje i Srbija u 2015, koja će ostati aktivna do 2016. godine. To nam daje okvir od četiri godine bliske multilateralne saradnje. Nadalje, zadovoljni smo što će bivši srpski ministar spoljnih poslova gospodin Vuk Jeremić predsedavati 67. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, što je veoma prestižna i zapažena funkcija.

Sa druge strane, ubeđeni smo da bismo morali da učinimo mnogo više u našim privrednim odnosima, gde postoji čitav niz tekućih aktivnosti, ali ukupan obim je, po našem mišljenju, još uvek previše mali. Stoga, mi u potpunosti podržavamo aktuelne ekonomske reforme u Srbiji, koje su usmerene na to da je učine konkurentnijom u oblasti spoljne trgovine.

Iako se švajcarska i srpska privreda teško mogu porediti po bilo kom merilu, postoje izvesne sličnosti. Jedna od njih je uticaj krize evrozone na domaću privredu, naročito na izvoz. Oko polovine švajcarskog izvoza ide u članice EU; u slučaju Srbije taj iznos je veći od polovine, ali je efekat sličan: usporavaju se ekonomska razmena i rast. Šta, po vašem mišljenju, treba preduzeti u takvoj situaciji: sačekati kraj krize ili preorijentisati svoj izvoz na druga tržišta?

Sve evropske zemlje su na jedan ili drugi način pogođene tekućom krizom, koja je najviše povezana sa visokim zaduženjima i manjkom fiskalne discipline. Direktan uticaj na Švajcarsku se manje oseća u našoj domaćoj privredi, ali veoma negativno utiče na našu izvoznu industriju i sve naše ekonomske odnose sa spoljnim svetom, poput turizma.

Odgovor na ovu situaciju očevidno leži u seči troškova – koliko god je moguće, u diversifikaciji i pomeranju naše pažnje prema privredama sa potencijalom za veliki rast. Švajcarska ekonomija to čini već duže vreme, što je rezultovalo značajnim povećanjem našeg izvoza u zemlje sa visokim rastom, poput Kine, Rusije, Brazila i drugih, naročito u Aziji. Ipak, Evropska unija ostaje naš daleko najvažniji trgovinski partner, i možemo samo da se nadamo da će evrozona što je pre moguće izaći iz aktuelne krize državnog duga.

Nova srpska vlada je davala protivrečne izjave o saradnji sa MMF–om: uoči izbora, sadašnji predsednik vlade Dačić je izjavio da "Srbija ne želi MMF"; ipak, nakon izbora, Dačić i drugi ministri kao da su promenili retoriku. Kakvo je vaše mišljenje o odnosu MMF–a i Srbije, i trenutno zamrznutom "stend–baj" aranžmanu?

Švajcarska vlada MMF smatra za izuzetno važnu instituciju – moćnu alatku za održavanje finansijske stabilnosti, i kao veoma kompetentnog analitičkog partnera. MMF nam takođe pruža okvir za našu zajedničku konstituencu sa Srbijom u okviru MMF-a i Svetske banke. Upravo smo 7. i 8. septembra u Montreu proslavljali desetogodišnjicu ove bliske saradnje.

Podrška MMF-a za srpsku fiskalnu politiku je neophodan preduslov za stvaranje poverenja na finansijskom tržištu. Stoga, mi samo možemo da se nadamo da će Srbija uskoro postići konsolidovan dogovor sa MMF-om.

U jednom trenutku, tokom 2011, švajcarski franak je postao toliko snažan da je Narodna banka Švajcarske morala da odredi fiksni minimalni kurs franka prema evru. Tada je rečeno da stalni rast franka uništava švajcarsku domaću ekonomiju. U Srbiji postoji drugačiji problem: u samo nekoliko meseci, zbog plutajućeg kursa, dinar je izgubio više od 10 odsto svoje vrednosti – skoro 20 odsto u poslednjih godinu dana, povećavajući tako državni dug i smanjujući plate zaposlenima. Kako bi Srbija trebalo da se postavi prema ovom problemu, s obzirom da pogađa praktično svakog građanina?

Pre tačno godinu dana Narodna banka Švajcarske usvojila je politiku da interveniše na finansijskim tržištima sa ciljem da ima minimalnu stopu kursa od 1,20 švajcarskih franaka za jedan evro. Ovaj minimalni kurs je apsolutno vitalan za švajcarski izvoz. Ispod tog nivoa kompanije više ne bi mogle da prave profit i da prežive na konkurentnim međunarodnim tržištima.

Kao što ste rekli, Srbija ima suprotan problem – devalvaciju dinara prema evru. Jedini izlaz iz ove situacije jeste da se povrati poverenje finansijskih tržišta smanjivanjem dugova i ustanovljavanjem zdravog političkog okruženja. Povećanje budžetskog deficita bi samo bio suprotan signal od onoga što je potrebno bilo kojoj evropskoj državi ovih dana.

Srbija ima izuzetno velik problem sa nezaposlenošću – oko jedne četvrtine ljudi nema posao, i čak 40 odsto mlade populacije. Kako Švajcarska uspeva da se izbori sa nezaposlenošću mladih, s obzirom da su njene brojke skoro pet puta niže?

Nezaposlenost mladih je veliki politički, društveni i ekonomski izazov. Zaista je srceparajuće videti mlade ljude sa dobrim obrazovanjem bez obećavajuće budućnosti. Srbija nije usamljena u ovom problemu, koji je takođe prilično dramatičan na primer u Italiji ili Španiji. Sa druge strane, u Švajcarskoj ili Nemačkoj nezaposlenost mladih je tek nešto viša od prosečnog nivoa nezaposlenosti.

Nema tajne u tome kako da se izbegne visoka nezaposlenost mladih ljudi: odgovor leži u dvostrukom obrazovnom sistemu, gde bistri mladi ljudi nisu prinuđeni da biraju samo studije na univerzitetima kako bi iskoristili svoje talente, već takođe imaju mogućnost da prođu i kroz stručno obrazovanje čije bi im diplome i sertifikati omogućili da se specijalizuju u tehničkim oblastima koje se poklapaju sa realnim potrebama tržišta rada. To bi im ponudilo šansu da budu produktivan deo društva od trenutka kada završe školovanje.

Čak i u kriznim godinama srpska poljoprivreda je bila maltene jedina uspešna privredna grana, izvozeći svake godine više nego što uvozi. Ipak, vlada prilično jednoglasno mišljenje da je ona krajnje nerazvijena i daleko od optimalne proizvodnje. Ovogodišnja suša je pojačala jednu od bolnih tačaka – nedostatak navodnjavanja. Po vašem mišljenju, šta je ključno da srpska poljoprivreda postane uspešnija?

Mi smo ubeđeni da srpska poljoprivreda ima značajan potencijal koji tek treba da bude ispunjen. Ipak, kako ste naglasili, produktivnost je veoma niska u poređenju sa prosekom u EU. Stoga, da bi iskoristila svoj potencijal, neophodno je da se povećaju produktivnost i konkurentnost u celom poljoprivrednom sektoru.

Ovo dovodi do sledećeg pitanja: u poljoprivredi, ali i u drugim oblastima, Srbiji su potrebna velika ulaganja da postane konkurentna. U vremenima krize, gde i kako pronaći taj novac, po razumnoj ceni i održivim modelom vraćanja? Nedavno je agencija Standard and Poor’s snizila kreditni rejting Srbije, što čini situaciju još gorom.

Dodatna ulaganja su zaista ključna za Srbiju. Kako bi privukla nove investicije i ostvarila povoljne uslove za lokalne preduzetnike, mora biti uspostavljeno prijateljsko okruženje za poslovanje, sa zdravom pravnom osnovom na koju se može osloniti, sa znatno smanjenom birokratijom, smanjenom preteranom regulativom, i bez korupcije. Ako u tome uspe, Srbija će unaprediti svoju konkurentnost, koja je u evropskom i svetskom kontekstu još uvek veoma niska. U nedavnom izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o globalnoj konkurentnosti, Srbija je tek na 95. mestu, lošije plasirana od svih evropskih zemalja, izuzev Grčke. Srbija, to je jasno, mora da popravi svoj rezultat po ovom pitanju.

Osim poljoprivrednih, koji drugi proizvodi iz Srbiji su zanimljivi švajcarskom tržištu?

Postoje dodatne oblasti koje imaju dobar potencijal za švajcarsko tržište, poput građevinskog materijala, pojedinih mašina ili hemikalija. Mi pozdravljamo diversifikaciju srpskog izvoza, i čak možemo da ponudimo neke alate za promociju takvih poduhvata. Odličan instrument je Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i zemalja Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA), koji, nažalost, do sada nije bio u potpunosti iskorišćen.

Švajcarske kompanije – Holcim, Basler, Pharmaswiss, Roche, Novartis, da navedemo neke – investiraju i posluju u Srbiji već godinama. Kako vidite poslovno okruženje u Srbiji – šta je to što švajcarske kompanije nalaze privlačnim za investiranje u Srbiji, i šta, po njihovom mišljenju, mora da se promeni i poboljša?

Drago nam je da je većina velikih švajcarskih kompanija prisutna u Srbiji, i da neke od njih, posebno Nestle, konstantno rastu. Kao što smo ranije rekli, konkurentnost, "biznis-frendli" okruženje, manje birokratije, stabilan pravni okvir i realne ekonomske prilike su ključni faktori za privlačenje daljih investicija u Srbiju, uključujući i one iz Švajcarske. Naročito bismo cenili ako bi mnogo više malih i srednjih preduzeća bio u mogućnosti da investira u Srbiju, što zahteva da ostanu fokusirani na svoj ekonomski napredak, a ne na stalno ometanje zbog ogromnih administrativnih prepreka.

Zbog čega Švajcarska nema poslovnu komoru ili udruženje u Srbiji? Kako biste opisali saradnju švajcarskih firmi sa Privrednom komorom Srbije?

Švajcarske kompanije učestvuju u nizu udruženja, što je posledica njihovog multinacionalnog karaktera. One su deo, na primer, deo Saveta stranih investitora (Foreign Investors’ Council – FIC) Američke privredne komore (AmCham). Osim toga, ambasada ima prioritet da ih poveže i da bude od pomoći u uspostavljanju prijateljskog okruženja. Privredna komora Srbije je veoma korisna zbog obezbeđivanja okvira za organizaciju sastanaka između predstavnika biznisa obe zemlje.

Švajcarska je svetski poznata po kvalitetu i stabilnosti svojih banaka i finansijskih institucija. Šetajući gradovima Srbije, neko bi pomislio da banke cvetaju u ovom okruženju, dok su skoro sve ostale privredne grane u velikim problemima. Takođe, deluje da banke nisu na pravi način povezane sa preduzetništvom. Kako vi vidite bankarski sistem Srbije, i da li u ovoj oblasti postoji neko švajcarsko iskustvo koje bi bilo od pomoći Srbiji?

Sve doskora, bankarski sistem Srbije je bio jedna od snažnih tačaka nacionalne ekonomije. Možemo samo da se nadamo da neki problemi koji su se nedavno pojavili, i koji utiču na neke institucije, mogu da se brzo prevaziđu, i da će se bankarstvo ponovo razviti kao alatka za privredni razvoj. Na drugoj strani, banke moraju da budu oprezne da ne postanu instrumenti daljeg značajnog i neproduktivnog povećanja ionako previsokog nivoa duga.

Podlistak u PDF-u