Glavna sajamska publikacija veli da je Sajam šljiva u Osečini zamišljen kao definicija jednog prostora u oblasti zapadne Srbije, te da je to ključni događaj koncepta koji je prepoznat u tom kraju kao osnovni kvalitet koji treba plasirati. Neka bude tako, ali teško da bi nešto bilo od Definicije, Koncepta i Prepoznavanja, da se Osečini, i to u nizu, nije namestilo da vlast u njoj bude kompatibilna sa republičkom, te su Sajam otvarali, i iz državne kase finansirali, Velja i Njegovi, Dinkić i Njegovi, u koje spada i Njegov ministar kulture, sve do Našeg predsednika Skupštine Srbije. Ako neke vajde od toga nisu videli seljaci i šljiva, bar je Osečina donekle infastrukturno uređena, a i pev’o je muzički lider Kiki, i to nekoliko puta, i za pare iz Republičkog budžeta.

VALA I TREBA: Ali da se manemo analize Definicije i Koncepta, ajmo to lice mesta. Dakle, magistralni put za Loznicu, a od Valjeva, kroz centar varošice, put asvaltiran, trotoari popločani. Desno skretanje ka Sajmu šljiva, i ta ulica asvaltirana sa popločani trotoari. I sve tako do Sportske hale, koja pored bazena izgrađenog sredstvima za Oporavak od zemljotresa. Na Sportskoj hali veliki cigla transparent Sajam šljiva, ispred grupa pevača u programu Ustaj mala, veži kera/ svanu zora bela… Spektakularni plus gologlavi, treba li reći i tradicionalni, voditelj sve prenosi, da sve to kako treba čuju prisutni, Evropa, i ostali svet.

Reporter se vrati istim putem, po ti popločani trotoari, sedne u kafa bife objekat, baš preko puta zgrade opštine. Kako seo, uze osmotri, spratna zgrada, ispred jarboli sa zastave, nekoliko zelen neka bude tuja, narandžasto cveće, neka budu kadifice, crvena tepih staza. Samo što reporter zauzeo položaj, uz’o pita, je l’ plaćena kafa, eto ti kolone crni’ "audija" pod rotacijom. Sve to omaši zgradu opštine i sa svi državni automobili ode u dvorište kuće do nje. Jedan ispred kafane viknu, Ode kod babe. Reporter uze pita i dalje se informiše očem’ se radi, u dve reči, stig’o predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović, koji pozvan da otvori Sajam šljiva, i svratio kod baba Olge i deda Mike, po majci, kod kojih proveo detinjstvo. Svi ispred kafane rekoše, vala ako je, vala i treba!

Reporter uze motri šta se dalje zbiva, iz opštine niko ne izlazi, mora da su na vezi, u dvorištu babe gužva, obezbeđenje uzelo obezbeđuje tarabe. To uze traje, to da Predsednik ne izlazi od babe, reporter uze sam sebe pita koliko je to baba posluženje, da li je baba stigla da opravi slatko od šljiva. Pošto to uze još da traje, to da Predsednik ne izlazi od babe, reporteru se javi pitanje, šta će Predsednik kod babe ako je dop’o u državnom kapacitetu i državnim poslom, državnom rotacijom, državnim obezbeđenjem, ali oturi takva pitanja, ta red je da se poseti baba. Uostalom i ovi ispred kafane su rekli, vala ako je, vala i treba.

Ali i tome dođe kraj, pred zgradu opštine izađoše opština funkcioneri, iz pravca od baba kuće nastupi predsednik Skupštine Srbije, gospodin Nebojša Stefanović, koji pre nego što krenuo prema Opštini, zbog zašto doš’o, im’o susret i upoznavanje sa kadar Srpske napredne stranke u Osečinu. Dočeka ga, i to najsrdačnije, URS predsednik opštine prezimena Stevanović. Bi zajedničko slikanje, Predsednik mahnu jednoj ženi preko ulice, sve to, po taj protokol, uđe unutra na dalje i sadržajne razgovore.

Novinar se dade u dalji pos’o, natrag na ta Sajam zbivanja. Prođe kazan u kome mešan pekmez od šljiva, uđe u objekat ‘de izložba Zlatne ruke. Tu razna jela i predjela uvijena u najlon i celofan, ručni rad, bačvice za sir, bačvice koje služe da budu bačvice… Tako novinar jopet dojde do tu Sportsku halu, ulaza do koga bila velika i crna i plastična i vertikalno presečena kaca na kojoj pisalo Restoran kod Đure. Sa stepeništa hale je iš’o program, Zelen oraj pao na oranje/ misliš mala da sam za varanje, javi se i jedan sa sviralom, spektakularni plus gologlavi voditelj je sve prenosio za sve prisutne, Evropu i ostali svet.

Kad, odakle treba, eto ti najviše delegacije na čelu sa dva predsednika. Kako stadoše do one uzduž presečene kace, javi se tradicionalni i narodni kantautor Zoran Ninić, koji razvuče harmoniku, pa lično za Predsednika otpjeva, Ima mnogo sajmova, al’ je jedan pravi/ Usred srca Podgorine gde se šljiva plavi/ Najlepši su podgorski šljivici u cvetu/ Srpska šljiva najbolja je u celome svetu. Svi dadoše aplauz, i predsednik Nebojša dade aplauz, sve aplaudirajući desnom preko leve ruke u kojoj je držao mobilni telefon. Novinar izazove umetnika, pita pojedinosti, umetnik, nameštajući šajkaču, reče da se Predsednik nije mašio za džep, a častili ga, u iste prilike, i Velja, i Mrkonjić, i Dačić, ovaj jok.

SRBIJA SE RAZVIJA: Onda pred mikrofon, na to ulaz stepenište, stade žensko u crne ‘aljine, pa reče recitaciju, S proleća, sva naša zemlja se čini kao voćnjak beli… reče da to stihovi Desanke Maksimović, zažele svima dobrodošlicu na manifestaciju koja već sedam godina okuplja izlagače iz celog regiona. Na nju se maestralno nadoveza spektakularni voditelj koji objavi da to je bila maestresa glumišta, ponos našeg kraja lepog govora, glumica Katarina Vićentijević. Ondak voditelj pozva predsednika opštine Nenada Stevanovića da sve pozdravi, ovaj se odazva, Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani Državni sekretari, predstavnici Vlade… veliko mi je zadovoljstvo da vas pozdravim u ulozi domaćina.

Sve pozdraviše i državni sekretar Goran Petković, potpredsednik Privredne komore Srbije Vesović, dodeliše nagrade najboljima, do presečene kace stiže i prošlogodišnji otvarač Sajma Predrag Marković, a ondak spektakularni voditelj reče ono što svi čekali: Nebojša Stefanović, predsednik Skupštine Srbije, dobro došli, želimo vam puno sreće u radu, da se obratite skupu, javnosti Srbije i sveta i zvanično otvorite Sedmi sajam šljiva. Za mikrofon stade Predsednik, pa uze da vlada njime, Izuzetno mi je zadovoljstvo što sam ovde sa vama zbog Sajma šljiva koji mora da postavi Osečinu na mapu Evrope. Potrebno je da svi učinimo, mi koji se bavimo vođenjem ove zemlje, ali i svi drugi, sve što je u našoj moći da Osečina ponovo bude lider u proizvodnji šljiva… i da Osečina napreduje sve više i više.

Tu ne bio otvaranju kraj, spektakularni voditelj pozva deda Radoja, koji zaštitni lik Sajma, da priđe, priđe deda Radoje, glumica reče da je cilj Sajma promocija i afirmacija šljive, spektakularni voditelj pozva visoke goste na jedan zajednički i za historiju snimak, nastavi da pozdravlja sve i poimence, da bi svoj prenos poentir’o divnom poentom, Veliko hvala što ste tu, izvolite u salu da posetimo izlagače!

Predsednici uđoše u halu i štandove na koje bilo svega, što će reći šljive i rakije. Bilo tu još i koječega, šljive u gajbice, šljive van gajbica, flaše sa pićem koje metnute u bundevu, flaše sa pićem van bundeve, bilo i suvih šljiva, u obliku srca crnih šljivanih kolača, i bilo raznog bilja, cveća i šljivovih grana. Predsednik Skupštine, u pratnji predsednik Opštine, obiš’o sve štandove, svuda stao i svuda rek’o, Mnogo lep štand. I svima državnički rek’o, prijatno, i svima vaspitano rek’o doviđenja. Nema druge, svaka čast.

Onda sve to, svi ti, prešli u objekat preko puta što se zove Poslovni klub, gde bio koktel za zvanice. Rakija i neka mešnja na švedskom stolu. Predsednik Skupštine ništa nije pipo, ispravno, ‘rana nije prošla proceduru. Predsednik je odstoj’o pored te ‘rane, a onda je na terasi objekta upriličeno obraćanje Predsednika novinarima. Predsednik je bezbednosno turen uza zid, jedan iz njegove pratnje pit’o, Je l’ doš’o RTS, zvao ih zvaničnim putem, pa je Predsednik rek’o, Ja ovo smatram jednom veoma važnom aktivnošću za nekoga ko je predsednik Skupštine… šljiva, Dani šljive moraju biti u fokusu srpskog društva… što se mene tiče Osečina može da bude prestonica suve šljive… Videlo se da Predsednik vlada materijom, pa reporter bi slobodan skrene sa teme, pita, kako kao visoki funkcioner komentariše spekulacije da SNS čuva Đilasa u Beogradu. Predsednik iz prve odgovori, da se, samo iz onoga što je on izgovorio o Đilasu, ne može reći da ga čuvaju. Što se tiče Beograda, oni su u stranci razgovarali o modalitetima promene vlasti gde je to moguće, očekuje da će o Beogradu, o tome kad se radi, razgovarati uskoro, i videće se da SNS brine samo o interesima Beograđana, a da ih interesi drugih ne zanimaju… Tu novinar bi jošte slobodniji, pa upita Predsednika gospodina, da li je, što bi narod rek’o, babi puno srce kad je videla da joj doš’o unuk na tako visoki položaj, a Predsednik gospodin odgovori, Ja se nadam da jeste, a znam da meni jeste.

Novinar izađe sa taj sitni uštipci koktel, eto ti ga i Predsednik gospodin sa pratnju, jedan što upućen reče da ode babi na ručak. Spektakularni voditelj maestralno odjavi Predsednika gospodina: Hvala vam, da izdržite, Srbija se razvija, idemo dalje, svako dobro i uspeh u radu. Gospodin Nebojša Stefanović napušta Sajam!