Stave mu dođu baš ispod Medvednika, Valjevo, pa na zapad. Pre koju godinu, tačno pet, i te Stave dobiju svoju manifestaciju, i to ne bilo koju, nego baš kupini, koje ima, u čast. U prethodne godine manifestacija napredovala, i bila posećena, naročito od onih koji se upisaše u demokrate. To ne bilo čudo, jerbo od jedno stavsko selo, baš Stanina reka, čuveni demokrata Milovan Mića Marković, koji kao demokrata dogur’o do poslanika, generalnog direktora Željeznica Srbije, i koji gura i bije šesti mandat čelnika Valjevskih demokrata.

Po prirodi taj program, demokrate su se, sa taj Mića, redovno sabirale i jačale baš na Dan kupine. Ove godine na Stavama ne bilo niti jednog demokrate slavnog, Organizator čak nije ni kontaktir’o gospodina Miću, a sve čerez toga jerbo su demokrate i u Valjevu, vlasti što se tiče, otišle u čabar. Zato na Stave bilo naroda, i drugih snaga koje su predstavljale vlast. Tih socijalista i tih naprednjačkih novosrbijanaca, koji u Valjevu, sa još tak’i, čine koaliciju koju ni Tarabić Mitar, koji sve prorek’o, nije mog’o vidi u ovu budućnost. A u tu i tak’u budućnost se spakov’o i ovogodišnji Dan kupine.

INSTALACIJE PRIRODE: Dakle, Stave, regionalni put za Pecku posred mesta, na kraju naselja škola, preko puta seosko fudbalsko igralište. Na zaravni vazdan bijeli šatorčića, u kojima sva ponuda i eksponati, na kraju osušene livade ima drveća, iza potok, tu se smestile posade koje založile kotliće u disciplini kuvanja lovačkog gulaša. Ispred kotlići nekoliko stolova na kojima gajbice sa kupinom, a napred, ‘vamo prema prirodnom uzvišenju na kome bina, pod ti bijeli čadori izložena narodna radinost i narodna jela, ima kuglof, ima pekmez, ručni rad, kupinovo vino.

Napred, gde ta bina, betoniran četvorougao, ima suncobran, i ima cveće dekoracija, sa suncokret, bosiljak i šipurak, koja s prednje strane ide uz ivicu taj beton. Reporter uze radi pos’o, krenu sagleda svu ta ponudu i proizvod pod bijeli čadori, ima takoreći instalacije od plodova prirode, razni ‘leb i somun, pogača sa umešenom krunom o’zgo, i ima od kupine vino, od kupine sirup, od kupine liker, od kupine štrudla, od kupine pita, vez "Sveti zdravo i veselo bilo", a sve spremilo "Društvo aktivni žena iz Stava". Opazimo da jedan iz Organizacije, koga zovu Milovan, deli majice, na kojima piše Dan kupine 2012, onima što izložili kupinu. Kad se izlagači obukoše, svi u belo, a gdekoji u narandžasto, reporter bi slobodan pita Toga iz organizacije sa svoja pitanja. Reče se Taj iz organizacije, što ga zovu Milovan, finansijski su tanji, od opštine dobili celi’ 80.000 dinara, zato eliminisali skupu binu, poznate pevače, ali poseta na nivou, organizacija dobra, jedino temperatura visoka. A što se tiče demokrata i zemljaka Miće, ove godine ga nisu ni kontaktirali, važno je da manifestacija uzima zamah, da cena kupine, zbog tu sušu kojoj se niko nije nad’o, nekoliko puta viša, da skoro 200 dinara kilogram…

I ode Milovan montira mušema transparent Dan kupine. Kad ga namontiraše, na beton binu stade žensko u narodnu nošnju, po zanimanju profesor razredne nastave, pa uze zamoljava da narod priđe bliže, pozdravi ambasadora Japana i gradonačelnika Valjeva. Nekoliko pripadnika naroda priđe, pod taj glavni i jedini suncobran behu omanji zvučnici, te nekoliko čelnika socijalista plus naprednjački većnik. Svi dadoše minut ćutanja za člana Organizacionog odbora koji zimus preminuo u snegu, pa voditeljka pre’stavi predsednicu MZ Anu Mladenović. Za mikrofon, sve se saginjući, jerbo ovaj spram nje nije bio dovoljno izvučen, stade predsednica MZ, crne pantalone, crna kosa, malo je reći pirgava bluzica nacigovana na ramena, a cipele sa platforme plus mašnice, sve linija na liniju, u adekvatne i prilične boje. Reče se predsednica, Dobar dan i dobro došli… Hvala još jednom.

RESTO I DŽABA: Ona taze montirana mušema transparent spade sa konstrukcije, organizator je pravilno smota, voditeljka najavi Novog gradonačelnika. Reč uze gospodin SPS Stanko Terzić, koji kao matematičar ima prebogatu funkcionersku SPS karijeru: načelnik Okruga, direktor Doma kulture, službenik Službe platnog prometa, gde uzeo lepu otpremninu, a posle lepe otpremnine aktiviran kao zamenik gradonačelnika, pa najzad i gradonačelnik. Dakle, stade SPS gradonačelnik, letnja pruge košulja, letnje jednobojne pantalone, letnje jednobojne cipele, pa se reče, Dobar dan poštovani prijatelji, želim da vas pozdravim u ime grada i u svoje lično ime… Premijer Ivica Dačić je u svom ekspozeu istakao da je jedan od prioriteta poljoprivreda… Zajednička nam je obaveza, kao što je premijer Dačić istakao u svom ekspozeu, da se borimo protiv bele kuge… Imamo 118 porodilja, 4 porodilje sa vašeg područja, trudite se da toga bude što više… Neophodna je komunikacija sa selom, svi problemi će se rešavati, pre nekoliko dana javio se domaćin iz Stanine reke, upoznao da u njegovom zaseoku nema struje, da ugrožena hrana u zamrzivaču, odmah smo zvali elektrodistribuciju, i taj problem je rešen, znači, moramo se truditi da imamo komunikaciju…

Pre’staviše i Japanskog ambasadora, koji se na čistom srpskom javi ispod suncobrana, Dame i gospodo, dragi građani, dobar dan, srpsko voće je ukusno i kvalitetno, želim vam da proširite proizvodnju i izvoz na nova tržišta, pa čak i na japansko… Ambasador dobi mnogo dobar aplauz, kulturni program pređe na druge sadržaje, dečije recitacije Moje selo je veliko, u njemu je glavno bilje kupine i šljive… A onda, posle folklor, još igre, mikrofonu priđe narodni pesnik Srba Simenunović, koji po programu reče pesmu naziva Apel uvaženoj Evropi. Evo od pesnika pesme: Evropo, pakosnice gadna/ Plododarja našeg gladna/ Što se na Srbiju žestiš/ U Suvodanje dođi da se pričestiš/ Ovde ima i resto i džaba/ Ti si stara trula baba/ Od razvrata treba da se lečiš/ Na Stavama molebno da klečiš…

Aplauzi se nisu stišali, oni pod suncobranom behu svi na broju, pesnik Srba, na molbu onih koji zamolili, uze čita pesmu Ljubav u kudelji, čiji taj moto i poruka da nema lepše i veće ljubavi od seljačke ljubavi. Pa kaže… Razbogazi njive i utrine/ Razgolići bedra i butine/ Zbacila je jelek i kecelju/ Vabi mene dole u kudelju. Sve zbog tebe mene majka kune/ Mala moja, ubolo te june/ Što ti nisi ko druge devojke/ Što prteniš i kusturiš dojke. Mala moja, u ljubavi jesmo/ raščešljo bi ja tvoje povesmo/ Odavno me begenišeš/ ‘Oćeš da se grebenišeš/ Moja deljka/ A tvoja kudeljka…

Pesnik Srba dobi zasluženi aplauz, nastavi se folklor, grupa koja postoji 21 godinu, koja obišla pola Srbije. Bi Oj Moravo, oj Moravo, još tog folklora, priliku dobi umetnik Zoran Ninić koji uglazbio svoje stihove, Jedna mala plava sa valjevskih Stava/ Ne može da spava jer je boli glava… bi i taj namenski refren, Nek kupina dobro rodi/ U Evropu nek nas vodi/ Neka vidi sva planeta/ Da su Stave centar sveta…

Sve se nastavi jošte, sa beton bine je iš’o program, pod bina suncobran su se socijalistički prvaci držali jedni drugi’, narod zamak’o u ‘ladovinu, primak’o se u ono drveće do potoka, kotliće sa lovački gulaš. Ali uze da se oblača, bi, da se zabeleži, pesma Šta će selo kad ne bude mene/ ko će tada milovati žene… proglasiše ko ima najviše kupine, u koga najbolja, najaviše da će bude tačka Momci, cure, u kolo, nek se ori veselo, udari kiša, sve u’vati pravac šatre sa tu muziku, gde svega bilo, samo ne bilo prošlogodišnji’ umetnica koje sa razno ulje namazate guzice ušle u sve izveštaje…