Višegrad je, kao što se zna, na Drini. Kao i sva mesta, gradovi, ima slavnu, i manje slavnu prošlost. Ali, zbog ove manje slavne prošlosti, u Višegradu je najmanje slavna sadašnjost. Višegrad je kasaba na kraju ovog sveta, u kome su ostali samo oni koji su morali. U nazovi motelu, koji gleda na jezik ušća Rzava u Drinu, bračni par, izbeglice iz Sarajeva, kažu da je Višegrad kao zamrznut filmski kadar, ništa se ne dešava, ni u Drini se niko ne kupa, brza Drina, kažu, a i svašta su njene dubine videle.

U takav Višegrad banuo je slavom ovenčani filmski umetnik Emir Kusturica, nameran da u slavu Andrića, podigne kameni grad. U to se, kako sam kaže, upustio zahvaljujući "istorijskoj pojavi Milorada Dodika". Pošto su "istorijske kategorije" u pitanju, najbolje je ostaviti da vreme i istorija daju svoj sud o ovom poduhvatu.

OD KAPIJE TRUBE: Od Vidovdana do Vidovdana, kameni grad je baš niko. Od planiranih 18 000, 12 000 kvadrata je pod krovom. Površina celog kompleksa 31 000 kvadrata, u metrima. Sve će, vele, košta 15 miliona evra. Kol’ko dosad koštalo, nije se čulo.

Ali ajde plastičnije, takva tema, takav jubilej. Na prilazu gradu, sa rzavske strane, gomila starog, za neke problematičnog, kamenja. Glavna, ulazna kapija, 90 stepeni iza tog kamenja. Od kapije grada, popločanom, i izgrađenom, ulicom, pravo na prostran trg, kojom dominira Gradska kuća sa spomenikom Andriću ispred nje. Na velikom trgu sve na svom mestu, tribina za goste, nove,biće srebrne jele, suncobrani sa stolovima, ispred "Lotika bara", na stolovima piše ko tu ima sedi. Pa za jedan sto piše da će tu sede, Kusturica, Milorad Dodik, Snježana Dodik, Maja Dodik, a za drugi sto piše da će tu sede, Ivica Dačić, Jovan Krkobabić, Vuk Jeremić, akademik Bećković…

Reporter u to čitanje uđe u Lotika bar uzme vode ‘ladne, od kapije se začuše trubači, kad tamo, eto ti Emir Kusturice i Milorad Dodika, baš prisno odaju tom izgrađenom i popločanom ulicom. Kusturica u bijelu košulju, kosa duža, u prirodnom padu, dok li je Dodik sav po PS-u, odelo, crvena sa sitne tufne kravata. Izbiše na u mermer popločan trg, dođoše do Andrić spomenika, obojici se nađe izdavački bard i brend Vukotić Manojlo, kako dođoše tako uđoše u Lotika bar, gde Dodik, po svoj scenario, opriča jedan hahaha vic o Srbinu i Bosancu koji nije Srbin…

Glavna kapija je, kan’o joj je sledovalo, dalje radila. Kusturica uz trubače svetski prvak Dejan Petrović dočeka porodicu, helikopter ode po još gostiju, domaćin se vrati do Dodika da mu pokaže dokle stigli objekti, čega tu sve ima. Pa mu stručno objasni, a Dodik iz prve sve shvati, da je za sve potreban stari kamen, zato ti nesporazumi, sa novim kamenom bilo bi ružno, jer novi kamen ne pravi razliku između objekata, nema brate te patine.

Ko treba da javlja, javi da stiže Novi mandatar, Kusturica ode do kapije, dade znak muzici, dunuše trubači, eto ti Dačić Ivice, Krkobabić Jovana i Jeremić Vuka. Bez da ga Domaćin pita, Mandataru, mandataru, a gde vam je gospodin Palma, mandatar Ivica, koji samo što imentovan od istorijskog Nikolić Tomislava, izljubi i muziku, primi se sa Dodikom, svi krenuše pravo i dalje. Izajdoše na široki trg, Mandatar nastavi da pozdravlja i ljubi, u ti poslovi nađe mu se i bard i brend Vukotić Manojlo, Kusturica pred Spomenikom informisa šta je Gradska skupština, gde Andrićev institut, pozorište, studentski dom, šta sve urađeno za godinu dana…

Novi mandatar ode za svoj sto, akademik Matija, sa pesničku leptir kravatu, ne učini stolu čast, osta stoji, Dodik stavi Kusturicu do sebe, pristiže i visoki Jusufspahić, bi himna Republike Srpske. Javi se voditeljka, Dragi gosti, dobro došli u Andrićev grad, grad posvećen našem nobelovcu Ivi Andriću, koga smo po ideji našeg Kusturice, i uz nezaobilaznu podršku predsednika Milorada Dodika, počeli da gradimo upravo na današnji dan prije godinu dana.

MANDATAR BEZ KLJUČA: Pa voditeljka najavi Najzaslužnijeg za sve lijepo što vidite, izađe Kusturica Emir, bi muzika, bi tekst, Želim da kažem da je velika sreća biti vaš domaćin. Velika je stvar kada čovek zna da laž nikada ne može postati istina. Elaborira na svoj način, Istina je da Andrićgrad nastaje kao grad stvaralaštva, umjetnosti i pomirenja… Ovo što vidite nije fatamorgana, niti lažna slika života, koju često stvara savremena arhitektura… Bez velikih rasprava Milorad Dodik je prihvatio akciju Andrićgrad… Samo velika ljubav može preko noći da stvori ovo što vidite. Svi koji bi hteli da ova stvar bude drugačija, pripadaju grupi onih koji vjeruju da laž može da postane istina…

Nastavi se voditeljka, Da nije bilo predsednika Milorada Dodika, pitanje je da li bi za samo godinu dana postigli sve ovo što danas sjaji punim sjajem. Javi se lično Dodik, Ovo je rezultat saradnje sa Emirom, s kojim dijelim dugogodišnje prijateljstvo. Kada mi je saopštio da želi da napravi ovo što sada vidimo, nisam imao nikakvu dilemu da tu treba da učestvujem… Kusturica od srca čestita predsedniku Dodiku, pa mu svečano i pred svi predade ključ Grada. Voditeljka objavi da je sa nama izaslanik predsednika Srbije Tome Nikolića, savjetnik gospodin Oliver Antić. Muzika, tekst, Poštovani domaćini, g predsedniče Dodik, imam čast u ime predsednika Srbije, g. Tomislava Nikolića, da vas pozdravim i čestitam na otvaranju ove faze veličanstvenog poduhvata koji se zove Andrićgrad… Predsednik Nikolić deli sa svima nama neizmernu radost koju može da podari samo stvaralaštvo…

Dok je savjetnik Oliver prenosio neizmernu radost, Kusturica ode do Novog mandatara, lepo ga pita, ‘Oće li on nešto kaže, kako se ovaj nešto prenemag’o, ovaj samo reče, ‘Oćeš, ‘oćeš, i ode to prenese voditeljki, da Novi mandatar ‘oće, ‘oće. Javi se voditeljka, Posebna je čast da pozovem da nam se obrati novoizabrani mandatar vlade Srbije, g. Ivica Dačić. Stade Ivica pred Andrić spomenik, Dragi Emire…Želim da se ovaj projekat što pre završi, a ne može biti završen bez naše podrške, koju obećavam. Novi mandatar dobi sve i sviju čestitke. Reč dobi onaj koji je sa posebnim zanimanjem pratio rađanje ovog grada. Novi predsedatelj Generalne skupštine UN otvori fasciklu, pa reče, Poštovani g. Predsedniče, dragi Profesore, uvaženi duhovnici, ekselencije, dragi prijatelji, dame o gospodo, velika mi je čast što sam dobio priliku da vam se obratim… Gospodin Jeremić, koji je pokazao kako se to radi, zasluženo dobi ključ Grada od g. Kusturice.

Pa se još jedared javi voditeljka, Posebna nam je čast da danas na ovom mjestu pozdravimo najvećeg živog srpskog pjesnika, g. Matiju Bećkovića. Pred mikrofon, sa svoju pjesnički crnu sa bijele linije i izlomljenu leptir kravatu,stade Matija, Visoki sabore… Kao što u Andrićevom delu nema ni jedne zapete koju on nije povukao, tako u Andrićgradu nema ni jedne čivije koju Emir Kusturica nije zakucao, ili rekao gde da se zakuca… Vera u umetnost i večnost su stoja i ostoja na kojima se Andrićgrad drži, nije prvi put da se kamenovi sa naših planina sami sjate na jednom mestu, i uzidaju u neko zdanje podignuto u slavu rodu, majstoru i majstorstvu. Andrićgrad je još jedan dokaz da je Rade Neimar, koji je ozidao sve srpske gradove, još uvek živ… I Matiji, od Kusturice, bi Grada ključ.

Onda bi taj program umetnički. Bi U lijepom starom gradu Višegradu/ gde duboka Drina vjekovima teče, pa Novosadska filharmonija izvede delo Drvoržaka, da bi tačku na umetnost stavio folklor. Dodik tek na ćirilicu, Aoj Jelo, Jelena, jel’ si skoro ljubljena, pokaza šta znade i umede, po trgu se, na trubače, u’vati veliko kolo, kamere se sjatiše oko Dodika, on još jednom pozva Kusturicu da dođe ‘vamo, prizvaše i Matiju, ko da ko jedan rekoše da je sve posvećeno kultu stvaralaštva.