Siemens Green City br. 4
Gradovi budućnosti, izazovi i rešenja
Gradovi rastu. U prestonici poput Beograda, populacioni pritisak svakodnevno otvara nove probleme. No, u svetu danas postoji više stotina milionskih gradova, od kojih su neki već izrasli u takozvane megagradove. I svi imaju slične probleme. Dok u većini današnjih velikih gradova i dalje rastu broj stanovnika, saobraćaj, urbanistički problemi, potrošnja energije, količina otpada i zagađenja vazduha, život njihovih stanovnika postaje sve teži. Neumereni rast gradova jednako dramatično utiče i na ekonomiju i na životnu sredinu. Zato održivost gradova postaje jedno od centralnih pitanja budućnosti. Koja se savremena rešenja nude, šta se očekuje, a šta je već danas ostvarivo na tragu takozvanih megatrendova sa kojima se suočavaju svetske metropole?
Siemens Green City
GREEN CITY, Broj 4, jun 2012. GREEN CITY je ekološki podlistak nedeljnika "Vreme", koji se realizuje uz saradnju i finansijsku podršku kompanije SIEMENS d.o.o, Beograd.
Tekstove priredili: Jovana Žuržin, Jasmina Lazić i Slobodan Bubnjević. Oprema teksta: "Vreme"
Zeleni gradovi Evrope
London
Stanovnici Londona po kvadratnom metru godišnje potroše oko 80 kWh, po čemu je ovaj megapolis uporediv sa drugim severnim evropskim prestonicama. Mada je jedan od najvećih gradova na kontinentu sa osam miliona stanovnika, London se u istraživanju Green City Index našao na desetom mestu među 30 evropskih prestonica prema energetskom učinku zgrada.
Berlin
Tokom poslednje dve decenije, Berlin je postigao zapanjujuće rezultate sa termoizolacijom i štednjom energije. Tako je potrošnja smanjena sa nekadašnjih 150 kWh na 80 kWh po kvadratnom metru godišnje. Zahvaljujući tome Berlin je u istraživanju Green City Index izbio na prvo mesto liste 30 evropskih prestonica prema energetskom učinku zgrada u njemu, dok u ukupnom rezultatu zauzima osmo mesto.
Beograd
U odnosu na ostatak Evrope, zgrade u Beogradu troše skoro dvostruko više energije na grejanje i hlađenje – godišnje se potroši više od 200 kWh/m2. Glavni energetski problem Beograda je slaba termoizolacija objekata, kao i vrlo mala rasprostranjenost ekološki prihvatljivih zgrada – smatra se da bi se samo na zgradama mogle postići uštede i do 40 odsto. U ukupnom Green City Index rezultatu, Beograd se nalazi tek na dvadeset sedmom mestu.
