Priča o Naseru Keljmendiju (54), rodom iz Peći na Kosovu, jeste priča o neosetljivosti i nemoći ljudi i institucija sa područja bivše Jugoslavije na svakodnevno zlo koje im se dešava pred očima i o tome da je potrebno da prođu godine kako bi većina prihvatila da je realnost nešto sasvim drugo a ne ono što im se predstavlja iz dana u dan. Javnost je nekako bila primorana da prihvati kriminalce kao preduzetnike što je pravdano trenutkom tranzicije i prvobitne akumulacije kapitala.

Sporadična iskakanja iz ovakve sheme gledanja na realnost ocenjivana su kao preterivanje i isterivanje "maka na konac" jer, bože moj, tako je kako je i tu se ništa bitno ne može promeniti. Lokalni preduzetnici, a zapravo osvedočeni kriminalci, uspeli su da novcem zarađenim u ratno i poratno vreme kupe i korumpiraju sve: od skupih automobila, preko popularnih pevaljki do lokalnih političara i medija.

VEZE I POVEZANOST: Obavljajući svoje redovne poslove početkom juna, administracija Baraka Obame je donela odluku da zamrzne imovinu Nasera Keljmendija, jedno Meksikanca i jednog Avganistanca označivši ih kao svetski velike trgovce narkoticima. Dogodilo se da je još jedan Pećanac, posle Bogoljuba Karića, stavljen na crnu listu američke administracije.

Od tog trenutka je Keljmendi opet postao vest u širim okvirima i mediji su se potrudili da nađu što više pojedinosti iz njegove poslovne karijere kojima bi poduprli stav američke administracije. Pre toga, on je bio sarajevski preduzetnik poreklom sa Kosova i prijatelj vlada u Sarajevu i Podgorici. Sada nam se javlja da je on deo velike balkanske narko-priče koju je "otvorila" akcija američke DEA još u jesen 2009. godine, kada smo saznali da je čovek sa glavnim kešom u Srbiji trgovac narkoticima Darko Šarić, rodom iz Pljevalja, Crna Gora.

Keljmendijem i njegovim "klanom" detaljno su se bavili novinari sarajevskog Centra za istraživačko novinarstvo još 2009. godine i balkanska sekcija OCCRP-a koji su sakupili sve dosad dostupne informacije i objavili na svom portalu u formi dve istraživačke priče i u formi dosijea, koji je dostupan na sajtu reportingproject.net, ali je to tek ovih dana dobilo na regionalnom i širem značaju.

U Srbiji Keljmendi nije privlačio veću pažnju osim što je bio pominjan kao šef klana koji "drži" Kosovo zajedno sa klanovima braće Osmani i Ekrema Luke, koji svi skupa podupiru političke projekte Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija. Po podacima srpske policije, koje su prenosili mediji, Keljmendi je glavni finansijer i organizator prometa heroina koji u Peć stiže autobusima iz Istanbula i Albanije, a zatim se preko Rožaja doprema u Novi Pazar, a odatle u zapadnu Evropu. Novije istrage bi trebalo da pokažu u kojoj meri je njegov klan bio povezan sa ekipom Darka Šarića – tabloidi spekulišu da Amerikanci nude potonjem da bude zaštićeni svedok u nekom budućem suđenju Keljmendiju – kakve je poslove posredno za njega obavljao Zoran Ćopić, optužen pred sudom u Banjaluci za šverc cigareta, i da li je deo Keljmendijeve gotovine imao svoju ulogu u nekim privatizacijama u Srbiji. Pored toga, a to je sada moderno, povezan je sa Zvonkom Veselinovićem, jednim od vođa srpske pobune na severu Kosova, koji je za kratko vreme prešao put od nacionalnog heroja do lopuže i kriminalca.

NEKRETNINE, BIZNIS I DONACIJE: Zvanično, Naser Keljmendi živi u Sarajevu i često putuje u Crnu Goru. za koju kaže da mu je druga otadžbina. Ističe se da na računu ima oko 10 miliona evra, da voli žene i skupe automobile i tvrdi da je "samo trgovac" koji je "čist i pred zakonom i pred Bogom".

"Ako ikada nastradam, to će biti zbog pićke", često je citiran njegov stav.

Prema policijskim izvorima koji su sada dobili potvrdu i od Amerikanaca, on je vođa jedne od najjačih albanskih kriminalnih grupa na Balkanu.

Keljmendi je kriminalni dosije stekao u rodnoj Peći kao devetnaestogodišnjak: 1976. osuđen je na godinu i šest meseci strogog zatvora zbog pokušaja ubistva. U njegovom dosijeu u MUP-u Srbije, koji se odnosi na period pre sukoba na Kosovu, evidentiran je i zbog siledžijskog ponašanja i tuče.

BiH bezbednosna agencija SIPA navodi da se Keljmendi do osamdesetih godina na Kosovu bavio švercom tekstila i zlata iz Turske, a tokom sankcija devedesetih krijumčario je naftu, cigarete i narkotike – da bi se početkom sukoba na Kosovu posvetio krijumčarenju oružja.

Prema podacima iz Opštine Novo Sarajevo, Naser Keljmendi je već 1998. godine bio punopravni građanin BiH. U jednom od iskaza BiH tužiocu 2007, tvrdio je da je u Sarajevo došao 1988. godine i da je tu boravio do pred početak rata 1992. godine: "U tom periodu pre rata imao sam u Sarajevu dve radnje i to krznarski salon i zlataru, obe radnje bile su smještene u Skenderiji."

Istovremeno, kako je govorio, imao je u Peći firmu s kojom je nastavio delatnost, a u tom periodu je na Kosovu trgovao i cigaretama. Ima trgovačku firmu u Dubaiju, u slobodnoj zoni.

Po podacima Interpola, Naser Keljmendi je 2003. godine bio pod istragom zbog bombaškog napada i podmetanja požara. Sumnjičen je za iznudu, a na području Peći se navodno bavio preprodajom deviza, švercom cigareta i nedozvoljenom trgovinom.

SIPA je, takođe, došla do informacije da je Keljmendi tokom 2005. i 2006. godine u opticaju imao 20 miliona konvertibilnih maraka koje je pozajmljivao zainteresovanima uz mesečnu kamatu od 10 posto.

Policijska misija EU je obavestila tuzlansku policiju da se Keljmendi dovodi u vezu sa organizovanjem transporta 10 kilograma heroina koji je u februaru 2004. godine iz Srebrenika preko Ljubljane prokrijumčaren u Nemačku.

Na sakupljanju nekretnina nikada nije štedeo. U Sarajevu ima tri kuće (u Butmiru, Hrasnici i Ilidži), dva stana i hotel "Kasa Grande", a u Podgorici samo stan. U Ulcinju ima stan, 11 stambenih prostorija ukupne površine 377 metara kvadratnih, kuću i stambenu zgradu od 1600 metara kvadratnih. Vlasnik je hotela na Velikoj plaži koji se zove isto kao onaj na sarajevskoj Ilidži – "Kasa Grande".

Povodom izgradnje hotela na ulcinjskoj Velikoj plaži izbila je afera jer se ispostavilo da je nelegalno, na divlje, sagrađena, a pretpostavlja se da je bilo i korupcije jer je Keljmendi bio uplatio 225.000 evra na ime raznih taksa, što je potvrdio i tadašnji gradonačelnik Gzim Hajdinaga.

Zbog toga je tužilaštvo čak pokrenulo istragu a u maju ove godine došlo je do nagodbe: tužioci su odustali od krivičnog gonjenja nakon što je Keljmendi uplatio novac u humanitarne svrhe – po 5000 evra vrtiću "Solidarnost" i Osnovnoj školi "Maršal Tito" u Ulcinju.

Predsednik opštine se takođe nagodio tako što je uplatio 10.000 evra u humanitarne svrhe. Nema izveštaja o tome gde je završilo 225.000 evra uplaćenih za izgradnju hotela. Pored poslova na razvijanju turizma i hotelijerstva u Crnoj Gori, Keljmendi je bio prepoznat kao neko ko direktno pomaže vladajuću partiju i neko ko je i finansijski pomagao projekat crnogorske nezavisnosti. Mediji u Crnoj Gori izveštavaju da ima i nekretnine na prelazima između Kosova i Crne Gore, neku vrstu planinskih kućica koje služe kao štekovi za njegove distributere narkotika. Keljmendi se ovog proleća bio pojavio u javnosti kada je donirao podgoričku NVO MANS koja vodi proteste protiv režima Mila Đukanovića, ali je njegova uplata od 200 evra bila vraćena, a liderka protesta Vanja Ćalović je to ocenila kao pokušaj vlasti da ih kompromituje povezujući ih sa osvedočenim i opasnim kriminalcem.

POSLOVI I PRIJATELJI: Preko granice na sever, u Sarajevskom kantonu, protiv Keljmendija i njegovih sinova Elvisa, Liridona i Besnika u proteklih nekoliko godina napisano je više od deset krivičnih prijava, uključujući i one za ubistvo, pokušaj ubistva i nasilničko ponašanje. Keljmendi i njegov pravni tim je izjavljivao da se nikada nije bavio nezakonitim poslovima.

Bezbednosna agencija iz BiH, SIPA, u prezentaciji pod nazivom "Zločinačka organizacija Naser Keljmendi" – koju je u novembru 2008. predstavila na sastanku Generalnog sekretarijata Interpola u Lionu, u Francuskoj – navela je da je Keljmendi na čelu jedne od najbolje organizovanih zločinačkih organizacija, ne samo u BiH već i u regionu, koja je umešana u krijumčarenje droge i cigareta, trgovinu ljudima, pranje novca i zelenašenje.

Keljmendijeva organizacija u BiH – prema tom dokumentu – ima članove u Sarajevu, Tuzli i Zenici, a njen uticaj proteže se i na Crnu Goru, Kosovo, Makedoniju, Hrvatsku, Srbiju, Nemačku i SAD.

Međutim, svi ovi operativni podaci nisu do sada bili dovoljni da se protiv Keljmendija i njegove grupe-klana pokrene neki ozbiljniji krivični postupak, pa je on nastavio sa "redovnim aktivnostima" u okviru svojih zvaničnih preduzeća.

Na dugačkoj listi Keljmendijevih poslovnih prijatelja i najbližih saradnika su – kako tvrdi SIPA – bivši kosovski premijer Ramuš Haradinaj, bivši komandant snaga BiH u Srebrenici Naser Orić, kosovski biznismen Ekrem Luka (koji je, u međuvremenu, izgleda postao "bivši prijatelj"), odbegli "Bos iz Rožaja" Safet Kalić Sajo iz Crne Gore, vlasnik "Avaza" iz Sarajeva Fahrudin Radončić i drugi.

Za javnost je posebno zanimljiva veza između Radončića i Keljmendija jer se prema nekim izvorima smatra da je Radončićevo bogatstvo zapravo Keljmendijev novac i da je ovaj trenutno predsednik Saveza za bolju budućnost (SBB), direktni Keljmendijev saradnik. Lider crnogorskog Pokreta za promene Nebojša Medojević je u više navrata pominjao Radončića, Keljmendija i Kalića kao glavne Đukanovićeve pomagače. Radončić, koji je kandidat za bosanskog ministra policije, demantovao je ovakve tvrdnje i rekao da će Keljmendi biti uhapšen ako se pokaže da je zaista trgovac narkoticima.

Iako Radončić negira da su Keljmendi i on prijatelji, oni su 2004. razmenili nekretnine u Sarajevu i Zenici – a razliku u ceni od oko 100.000 evra Keljmendi je platio na račun "Avaza", da bi kasnije i jedan od njegovih džipova grand čiroki završio u vlasništvu Radončićeve kompanije.

Takođe, kada se Naser Orić 2008. godine preselio iz Tuzle u Sarajevo, štampa je pisala da ga sve češće viđaju u društvu sa Naserom Keljmendijem. S njim je, kako se tada govorilo, želeo da preuzme mesto mafijaškog "kuma" koje je ostalo upražnjeno ubistvom Ramiza Delalića Ćele – za koje je i sam Orić bio osumnjičen.

Naser Orić je zbog indirektne odgovornosti ratnog zločina ubistva sedam zarobljenih vojnika Vojske RS i mučenje jedanaestorice 1992. i 1993, u Haškom tribunalu prvo osuđen na dve godine zatvora, ali je pravosnažno oslobođen optužbe, zbog nedostatka dokaza.

Orić je, i prema navodima Keljmendijevog advokata, nakon povratka iz Haga 2008. živeo i trenirao u Keljmendijevom hotelu na Ilidži.

Zanimljivi su i detalji koji su "isplivali" kad se Ramuš Haradinaj aprila 2008. vratio na Kosovo iz Haga.

Kako se navodi u izveštajima nemačke obaveštajne službe BND, Haradinaj je prvu poratnu godinu proveo organizujući lokalnu mrežu kriminalaca učvršćujući veze sa lokalnim kontroverznim biznismenima, "poput kralja švercovanih cigareta Nasera Keljmendija i Ekrema Luke".

Po operativnim saznanjima Interpola, Naser Keljmendi je poslije sukoba sa Ekremom Lukom, biznismenom iz Peći, otišao u Sarajevo. General-major kosovske policije Rahman Sulejmani, sa kojim su novinari Centra za istraživačko novinarstvo (CIN) iz BiH razgovarali u proleće 2008. godine, rekao je da bi Keljmendi verovatno bio zadržan kada bi se pojavio na Kosovu, i da on ne sme da se vrati u tu pokrajinu zbog sukoba sa protivničkim klanom.

Kaže da je imao informacije da je Keljmendi u sukobu sa Ekremom Lukom i još nekim biznismenima u Peći.

Policija je u MUP-u Slovenije dobila podatak da je Keljmendi u to vreme bio u Ljubljani sa Jasminom Babić (38), njegovom dugogodišnjom partnerkom, koja je rodom iz Loznice, a živela je u Baru.

Sarajevska policija je istraživala navode članova protivničke grupe u BiH prema kojima je Naser Keljmendi zajedno sa Muhamedom Ali Gašijem u junu 2007. godine organizovao ubistvo Ramiza Delelića Ćele, koji se godinama sukobljavao sa članovima albanske mafije u Sarajevu.

Posle otkrivanja afere sa ulcinjskim hotelom, ali i nakon što su mu vlasti Crne Gore prošle godine odbile zahtev za dobijanje državljanstva, Keljmendi se javno pohvalio da je lično i materijalno doprineo kampanji za nezavisnu Crnu Goru 2006. godine, kao i da je to radio iz osećanja moralne i materijalne obaveze prema Crnoj Gori, jer dok je bio rat na Kosovu, Albanci su u Crnoj Gori bili dobro primljeni.

Kad je reč o njegovoj drugoj slaboj tački, automobilima, vlasnik jedne auto-kuće iz Sarajeva tvrdio je da Keljmendi godišnje kupuje desetak automobila.

CIN navodi da Keljmendi 2007. pred tužiocima nije mogao da se seti svih automobila koje poseduje u BiH: kazao je da ih ima sedam ili osam, a sa sigurnošću se setio samo hamera, audija 8 i BMW-a X5.