Dakle, sve ide svojim tokom. Biće da sve ide i svojom "logikom". Došla na red i ta, nezgodne li reči, Inauguracija. Gospodin Tomislav Nikolić i svečano, sa sve što sleduje, izjavom da je Evropski put Srbije put budućnosti, post’o predsednik Srbije. Jedino Komšije nisu došle, ali to je problem za komšije. I doš’o ko doš’o, recimo par Kemiš – Brunclik, a to nije samo njihov problem. A šta da radimo mi, dobar deo građana Srbije, kojima – kad preko televiziju, i druga ćeresla, čuju da je gospodin Tomislav Nikolić predsednik Srbije – nema veće Kazne za uši. Da se pokrijemo ušima, ili da se ušima pokriju Oni koji su doveli Srbiju do toga. Kako bilo, kako reče Predrag Matvejević, izbor Nikolića je još jedna srpska tragedija.

Ajmo ispočetka. Gospodin Nikolić je zaplako, ono kad se javno odrek’o predsedničke funkcije u SNS-u, i napredno post’o predsednik Svih građana. Kao takav formir’o svoj tim i kabinet, u koji ušli sve sami drugovi i prijatelji sa partijske i ženine strane. Onda rek’o šta ima o Vukovaru, Srebrenici… i pokazao da mu "genetika" nije najbolja. Tako na videlo izašlo da nije najbolje resetovan, ali i da je Nadajte se svi predsednik idealan partner, od EU do državnika iz okruženja, za svakojako zavrtanje ušiju i ostalo diplomatsko šamaranje.

Kad se tako rasporedio na funkciji, gospodin Tomislav Nikolić je počeo prima one kojima treba da mandat za formiranje vlade, i ponavlja mantru da je Nova vlada što pre potrebna, da ne bi ispaštali narod i država. Kao što je red, po uspehu na izborima, prvo primio svoje, svoga Vučića, svoju Jorgovanku… Ondak Gospodin Tomislav Nikolić primio gospodina Borisa Tadića, koji dop’o sa svi svoji potpredsednici i Jedinu potpredsednicu. Gospodin Boris Tadić, sedeći preko puta gospodina predsednika Srbije, mladobušovski primetio da je Sasvim drugačije sa ove strane…

Gospodin Tadić, iste prilike, poručio da nema sata, nema minuta pauze, razgovori o formiranju većine traju, u parlamentu su 44 partije, treba sve to stići i postići. Zna se da postignut dogovor sa Ugljaninom, da se razgovara sa SPS-om, LDP-om, nije javljeno da li je postignut dogovor sa NOPO-om, taj Tulimirović Vukadinović kojih ima komada jedan. Prvi kandidat za premijera, što je gospodin Tadić post’o kad je shvatio da je on jedino rešenje, naveo da se razgovori vode oko ekonomske politike, nacionalne politike, i EU, da to sve, ništa fotelje.

I gospodin Dačić ponovio Ništa fotelje, samo program i principi, i isti dan otiš’o u Moskvu, svojim poslom. U njegovom odsustvu vojnik partije sa Najvećom platom u Srbiji Bajatović ponovio da nema reči o foteljama, samo program i principi, i nekoliko puta objavio da ga baš briga šta kažu Fiskalni savet i taj MMF…

Druga strana, što će reći DS, nastavila po pregovori o taj program buduće vlade, Jedina potpredsednica rekla da veoma optimistična. Onda stvari uzele budu jasnije, Krkobabić Mlađi rek’o da ne dolazi u obzir da učestvuju u vlasti bez personalne odgovornosti, Čeda otiš’o kod Dačića na postrojavanje u Makiš, Palma najavio da šalje 3000 dece besplatno na more. Drugarica Slavica poručila da bi prihvatila bude ministarka zdravlja, drug Mrkonjić prozborio da bi socijalisti trebalo da zadrže sve resore, a da se s razlogom pominju i zdravstvo i socijalna politika. I prozborio da očekuju veliko i uspešno angažovanje socijalista i na svim drugim poljima…

Kad je reč o program i principi, javio se i SPO, ‘oće samostalno razgovaraju, takav im koalicioni sporazum, iznenada u sve banuo i Dinkić, koji veli da oni vrlo opušteni, i koji prijavio da je Tadić posl’o Radoša Bajića u Kragujevac, kod Verkan Stevanović, da mu ponudi ministarsko mesto ako otkači Dinkića, da ‘oće da mu uzmu Maju Gojković…

Onda, na dan te inauguracije, Dačić rek’o da Nema većine. Da nema jošte. Gde zapelo, kod koji program i princip, biće da je to princip što više fotelja i "angažovanja na svim drugim poljima". Činjenica je da je ucenjivački kapacitet SPS-a golem, ka’no i taj koalicioni, i da oni sve čine da dobiju više od najviše. U tu taktiku moglo bi da se uvede i to da su socijalisti po unutrašnjosti stopirali pravljenje većine sa demokratama na lokalu. Dok se ne uzme koliko se naumilo Gore, nema ništa od vlasti ni Dole. Tako je obelodanjena koalicija SPS–DS u Kraljevu posle minut javno demantovana, što je "analitičarima" dalo ideju da su veliki gradovi dati Tomi da bi bio kohabitaciono kooperativan. Ali pre će biti da je to taktika SPS-a za još vlasti Goramo. Mada, da se citira mladobušovski aksiom gospodina Tadića, Ništa nije gotovo, dok nije gotovo!

Ima onih koji se pitaju šta sve ovo treba Demokratskoj stranci i gospodinu Tadiću. Ima onih koji vele, kao naš drug Mile Isakov, da je gospodin Tadić ucenjen od svojih da prihvati funkciju premijera, jer bi Srbija bez njih, je l’ te, mnogo nazadovala. Zbog takvih Demokrata, koji smatraju da bi bez njih Sve nazadovalo, a ponajpre oni, nema šanse da DS, što je po nekima rešenje za Stranku i Srbiju, ode u opoziciju. Zašto, zato što i gospodin Tadić svoju moć i položaj duguje takvim funkcionerima i takvom članstvu, čiji je maltene jedini demokratski zadatak da piramidalno podržavaju onoga iznad sebe. Ispada i da je gospodin Tadić ucenjen sam od sebe, i takve organizacije stranke. Da li će takav DS, sa takvim SPS-om, Ostalima koji takvi kakvi jesu, uraditi što treba, skresati Svojima potrošnju i privilegije? Srbija je, da se pozovem na Tanju Bošković, definitivno zemlja ujedinjenih mediokriteta. A sve ovo komplet nije samo Kazna za uši, to je Kazna za komplet glavu.